Увођење мера енергетске ефикасности у четири зграде у Бeoграду

23. децембар 2021. | Београд

Увођење мера енергетске ефикасности у четири зграде у Бeoграду

У Старом двору данас је потписан уговор о кредиту између Града Београда и Европске банке за обнову и развој у вези са обезбеђивањем дугорочног финансирања за увођење мера енергетске ефикасности у четири јавне зграде у престоници Србије.

Реч је Хитној помоћи, Градској библиотеци, Студентској поликлиници и Стационару, који ће бити реконструисани и термално рехабилитовани што значи да ће када, радови буду завршени, те зграде бити енергетски ефикасне и трошити мање енергије.

Овај пројекат вредан је 16 милиона евра, од чега је 11 милиона евра обезбеђено из бесповратних средстава Европске уније, а преостала средства су зајам који Град Београд узима од Европске банке за обнову и развој.

Уговор су потписали градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Европске банке за обнову и развој за регион Западног Балкана Матео Коланђели, у присуству министра за европске интеграције Јадранке Јоксимовић која је рекла да је пре четири године иницирала овај пројекат.

„Када смо програмирали ИПА за 2018. годину, енергетска ефикасност још није била у тој мери релевантна у програмирањима која смо тада радили, али сам мислила да је право време да уђемо у такву врсту пројеката, посебно за град Београд. Показало се да смо у синергији са ЕУ још тада препознали шта је то што ће бити главна тема у наредним деценијама", рекла је Јоксимовић.

Истакла је да се то, између осталог, потврдило и прошле недеље отварањем кластера 4 - зелене агенде и одрживе повезаности у којој је, додаје, један од важних сегмента управо енергетика и енергетска ефикасност.

„У том смислу све оно што смо заједнички радили у претходне четири године на овом пројекту, показало се да смо ишли у добром правцу, предвиђали на прави начин и улазили у ту матицу промена", рекла је Јоксимовић и додала:

„Показало се да смо размишљали на време, радили одговорно и предано и сада можемо да кажемо да смо активно ушли у спровођење онога што јесте кластер 4 у самом Београду".

Јоксимовић је рекла да Србија, као земља која је приступном процесу ЕУ, има право на одређена средства из ЕУ.

„Мислим да смо то до сада на врло одговоран начин спроводили и сигурна сам да ћемо то и у будућности да радимо. Како будемо напредовали у процесу, све више и више ће се могућности отварати, посебно за зелену агенду", рекла је Јоксимовић.

Истакла је да ИПА 3 перспектива, за 2021-2027. годину, носи значајна средства за Западни Балкан, а самим тим и за Србију.

С тим у вези, додала је да ће више од 42 одсто од укупних средстава намењених за кандидате и земље у приступном процесу бити намењено управо за зелену агенду и пројекте у вези са животном средином, одрживи развој, енергетску ефикасност, пречишћавање отпадних вода, сепарацију отпада...

„То су пројекти које смо ми већ увелико препознали и радимо широм Србије, али мислим да је и за Београд то велика шанса да учинимо наш град чистијим и бољим местом за живот и унапредимо квалитет живот наших грађана", рекла је Јоксимовић.

Градоначелник Београда је рекао да је ово значајан пројекат чија је реализација важна из више разлога, пре свега због тога што ће, истакао је, суграђани који користе ове објекте видети јасну корист, јер ће објекти бити функционалнији, поготово Хитна помоћ која ће имати додатних 6.000 квадрата.

„Ништа мање није важно да кроз овај пројекат показујемо да можемо заједно са ЕУ и нашим партнерима, уз велику помоћ Министарства за европске интеграције, да реализујемо овако важне пројекте", рекао је Радојичић.

Такође, истакао је да је важно и то што се кроз овај пројекат ради конкретан допринос за енергетску ефикасност Београда и успоставља модел који ће, додао је, моћи да се имплементира на већи број зграда у Београду.

„Верујем да ће ово бити само један успешан модел како ћемо да унапредимо животну средину у Београду с обзиром на то да је уштеда енергије, енергетска ефикасност једна од кључних ствари на том путу", рекао је Радојичић и захвалио свима који су учествовали у припреми реализације овог пројекта.

Коланђели је рекао да је уговор који је данас потписан изузетно значајан за Београд из три аспекта који се, како каже, увек узимају у обзир када Европска банка за обнову и развој одобрава зајмове.

Како је додао, први аспект је одговор на питање шта, други је начин, а трећи контекст.

„Ако одговарамо на питање шта, радимо на енергетској ефикасности која на систематски начин доприноси добробити свих, у овом случају Београду и зато је било изузетно значајно које зграде ће бити одабране. Други аспект је начин, одабран је овај начин као нови модел одобравања дугорочног финансирања кроз две трећине гранта које је дала ЕУ и једну трећину која се даје уз дугорочни зајам", рекао је Коланђели.

Истакао је да је трећи аспект, контекст, изузетно важан јер је Београд један од зелених градова.

Амбасадор ЕУ у Србији Емануел Жиофре је подсетио на значај енергетске ефикасности, нарочито у контексту климатских промена.

„Када подигнемо енергетску ефикасност јавних зграда то истовремено значи и бољу животну средину, мању потрошњу енергије, смањење трошкова", рекао је Жиофре.

Истакао је да је ЕУ од 2000. године издвојила 830 милиона евра грантова и помоћи за активности у борби против климатских промена и, између осталог, јачања енергетске ефикасности.

„Имамо план који подразумева и следећа давања за земље Западног Балкана у износу од девет милиона. Све ово треба посматрати у контексту отварања Кластера 4 у оквиру преговора са ЕУ о приступању Србије, где се јасно види да су активности Србије интензивиране на овом плану", рекао је Жиофре.

Извор: Танјуг