На путу ка циркуларној економији неопходне су зелене иновације и одговорност свих актера у друштву – институција, локалних самоуправа, приватног сектора и грађана. Потребна су и улагања у јачање капацитета државе, инвестирање у комуналну инфраструктуру и у решења за боље управљање отпадом, неки су од закључака са завршне конференције „Јачање циркуларне економије – нордијска искуства“ која је одржана у Привредној комори Србије у Београду.
Амбасаде Данске, Финске, Норвешке и Шведске уз подршку Нордијског савета министара и у партнерству са Нордијском пословном алијансом, организовале су серију догађаја посвећених циркуларној економији у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу са циљем да се пренесу знање и искуство нордијских стручњака у овој важној области и подрже Србију у наставку спровођења принципа циркуларне економије. Завршна конференција одржана је у Београду у присуству амбасадора нордијских земаља, представника Владе Републике Србије и привредног сектора.
„Циркуларна економија је оно што смо могли да видимо у нашим селима, произвођачи су били веома одговорни, радили су примарну сепарацију отпада и употребљавали све што нису искористили. Данас говоримо о градовима, о великим срединама, где нам недостаје та врста знања и свести, али говоримо и о реалним потребама привреде која не иде увек лако укорак са овим променама“, рекла је министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић.
„Потребан нам је нови начин размишљања – циркуларна економија. Власти и пословни сектор треба унапред да размишљају о зеленим улагањима која ће повезати све актере у ланцу циркуларне економије. Када се једном успостави тај ланац, врло брзо ће се увидети све користи од њега“, рекао је амбасадор Финске Кимо Лахдевирта. Он је додао у циркуларној економији није реч само о уштеди новца, већ и о веома значајном питању јавног здравља и квалитета живота грађана, као и о опстанку планете.
Осим што штеди ресурсе и промовише иновације, циркуларна економија смањује цену производње и утиче на отварање нових радних места. У томе нордијске земље, као пионири циркуларне економије, потпуно подржавају Европски зелени договор за који се залаже Европска комисија.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић подсетила је да је 2019. године формирана Радна група за циркуларну економију коју чине представници министарства, институција и организација цивилног друштва. „Задатак је да се постави стратешки оквир за трансформацију друштва на нови модел, а Мапа пута за циркуларну економију Србије резултат је ове радне групе“, рекла је министарка Вујовић и додала да је Србија прва земља Западног Балкана која има Мапу пута за циркуларну економију.
На претходним радионицама током септембра и октобра било је речи о управљању биоотпадом, о зеленом развоју градова и важности третмана отпадних вода. Стручњаци из нордијских земаља пренели су своја искуства и примере добре праксе које Србији могу бити водич у примени принципа циркуларне економије.
Амбасадорка Шведске Аника Бен Давид рекла је да су грађани – у срцу промене. „Сигурна сам да сте видели из нордијских примера да је ангажовање грађана у рециклажи и циркуларној економији у средишту ове тихе револуције у нордијским земљама. Није реч само о сортирању пластике и папира, већ и о томе да свако може да подигне глас о томе како неки град треба да изгледа и функционише. Ако се грађанима омогући да се ангажују у побољшању живота, то еј део заједничког напретка“, рекла је амбасадорка Бен Давид.
Говорећи о важности циркуларне економије, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да се у Србији третира само четири одсто комуналног отпада, док је тај проценат код нордијских земаља више од 80 одсто и оне га користе за производњу енергије. „Привреда у Србији користи два и по пута више енергије у производњи него нордијске компаније, што значи веће трошкове производње и мању могућност да будемо конкурентни“, рекао је Чадеж и додао да искуства нордијских земаља у примени циркуларне економије могу помоћи Србији да се избори са енергетском транзицијом и еколошким проблемима.
Партнери у пројекту „Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства” амбасадама Данске Финске, Норвешке и Шведске су: Нордијска пословна алијанса, НАЛЕД, Привредна комора Србије и градови Ниш, Крагујевац и Нови Сад.
Фото: Добрица Митровић
