Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић иницирала је данас разговоре о одрживом регионалном развоју Србије и повезаности тог развоја са кохезионом политиком ЕУ, чији је основни циљ да допринесе смањењу регионалне неједнакости и демократизацији развоја.
Како је нагласила, један од примера таквог стратешког опредељења јесте и почетак пројекта модернизације пруге Београд - Ниш.
Ефекти такве политике најбоље су могли да се видети јуче током посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији када је означен почетак модернизације и ревитализације железничког Коридора 10, рекла је Јоксимовић на скупу у Београду „Нови европски оквир сагледавања политике регионалног развоја у Србији", у оквиру пројекта који реализује Институт за политичке студије.
Према њеним речима, пројекат ревитализације и модернизације пруге био је најбољи начин сажимања више аспеката нове методологије и финансијских инструмента.
„Са једне стране железнички саобраћај посебно је подржан у Европи и тек ће бити, као најчистији и најбезбеднији за човека и као најефикаснији за путнички и транспорт робе", рекла је министар и нагласила да је тај пројекат, који има значај и за целу Европу, иницирала Србија.
Подсетила је да је деоница вредна 60 милиона евра - 45 милиона ће ићи из гранта, а остатак ће Србија суфинансирати. Министар је нагласила да су на примеру тог значајног пројекта спојени кластери 4 и 5 у преговорима са ЕУ, односно зелена агенда и кохезија.
„Пројекат ревитализације и модернизације пруге за нас има трећу димензију - подржава унутрашњи регионални развој, модернизована железница ревитализоваће читав део Србије кроз који пролази Коридор 10 и учинити га интересантнијим и за инвестиције и за иновационе хабове, млади ће моћи брже и јефтиније да стигну до посла ако не раде у свом месту", рекла је министар.
Јоксимовић је нагласила да је Србија 2015. и 2016. године имала веома висок ниво реализације пројеката из претприступних фондова, чак и 99,9 одсто, јер је на време успоставила механизме.
То су јавни подаци, за две године јер реализација пројеката траје пет или шест година, а које са једне стране објављује Европска комисија, и Делегација ЕУ, а са друге Министарство финансија и МЕИ.
Јоксимовић је нагласила да је важно да имамо одрживу, јасно уоквирену, кровну политику одрживог регионалног развоја Србије.
Све то покреће и домаћи регионални развој, рекла је министар која је из тог угла желела да отвори тему регионалне политике, јер Србија сада користи претприступне фондове.
„Морамо да будемо спремни и институционално опремљени да када постанемо чланица за пет или шест година, да пратимо шта се дешава у кохезионој политици ЕУ и развијамо инструменте, да бисмо могли да апсорбујемо много већа средстава која су доступна чланицама", рекла је она.
Министар је казала да се често чује да је Бугарска од ЕУ добила 42 милијарде евра и додала да бисмо их и ми повлачили да смо чланица.
Добили су их зато што су чланица ЕУ која уплаћује у буџет, и по кохезионој политици ЕУ, док год је члан испод просека европског развоја и раста, повлачиће више средстава.
„Показало да многе земље када су постале чланице ЕУ нису биле довољно припремљене и нису користиле огромна средства која су им на располагању. Не желимо да нам се то деси и зато кроз ИПА перспективе и фондове смо јачали своје капацитете и још ћемо их јачати", рекла је министар.
Министар је на скупу изразила задовољство резултатима најновијег истраживања јавног мњења, које показује да 45 одсто грађана Србије зна да је ЕУ највећи донатор, и што их 50 одсто зна барем један пројекат који се у Србији финансира средствима из ЕУ.
Изразила је и уверење да ће се у најскорије време приступити и припреми важног закона о кохезионој политици, а на чему МЕИ ради.
„То је тесно везано за Закон о регионалном развоју из 2009. године који је прилично застарео. Србија тада није била ни кандидат за чланство у ЕУ , нити је започела преговоре, па законодавни оквир мора да се прилагоди и нашем напретку у процесу приступања Унији", рекла је министар.
Извор: Танјуг
