У Европској унији није било спремности и политичке воље да се примени нова методологија проширења, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и навела да Београд није изненађен одлуком ЕУ да не отвори ниједно поглавље, односно, кластер са Србијом, али да верује да ће на Међувладиној конференцији заказаној за 22. јун бити оснажен реформски курс Србије.
Јоксимовић је за РТС рекла да ће Међувладина конференција бити одржана високом нивоу, највероватније министарском, и да је то делимично признање за постигнуте резултате и политички сигнал да није прошло непримећено све оно што смо до сада урадили и да не могу да се игноришу резултати које Србија има.
Нагласила је да Србија била спремна за отварање два кластера у складу са новом методологијом - за кластер 3 који се односи на инклузивни раст и конкурентност, и кластер 4 који је зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.
„Припремили смо укупно 12 поглавља, нека су била отворена, нека већ припремљена, а сада смо додатно припремили још четири, сматрам да је било много елемената да се уђе у пуну примену нове методологије, било је напретка у владавини права што је наведено и у недавном нон-пејперу о стању владавине права у Србији“, казала је Јосимовићева.
Објаснила је да је идеја да се на Међувладиној политичкој конференцији 22. јуна коначно потврди нова методологија и почетак њене примене.
Јоксимовић је казала да су одређење државе чланице као оправдање за своју одлуку наводиле то да ће на међувладиној конференцији коначно потврдити примена нове методологије, док су поједине земље навеле да им је касно стигао извештај Европске комисије о владавини права, а да би подржале отварање кластера.
Други су, навела је Јоксимовић, навели да је довољно да се потврди нова методологија и да се до краја године иде на потпуну примену а неки су рекли да очекују још напретка.
„Различитих разлога смо се наслушали, ово је донекле била очекивана одлука, али сматрам да је погрешна и да је требало да се брже уђе у пуну примену нове методологије“, рекла је Јоксимовић.
Оценила је да је Србија много урадила претходних месеци и да је оснажила реформски курс и политички повела тај процес, као и да нису све државе биле против отварања кластера.
Како каже, отварање кластера подржале су Француска, Италија, Чешка Словачка, Кипар, Грчка, Мађарска, Словенија и Аустрија, а чланице које су биле против имале су различиту аргументацију.
„Ово је тежак процес који има своје успоне и падове и мислим да је добро што смо оснажени, имамо самоувереност која је заснована резултатима, а не на празној причи и верујем да ће до краја године још конкретнији корак бити учињен“, истакла је Јоксимовић.
Говорећи о томе шта је урађено у области владавине права у претходном периоду, Јоксимовић је рекла да је нотирано да смо почели да примењујемо препоруке из прошлогодишњег Извештаја о напретку, почев од уставних амандмана што је, како каже, кључно и односи се на унапређење независности судства и аутономије тужилаштава.
Подсетила је да је Скупштина Србије усвојила иницијативу за промену Устава, да су усвојени Закон о спречавању корупције, Закон о пореклу имовине, да је направљен портал за јавне набавке, као и да је усвојен акциони план за медијске стратегије.
На питање колико суд ЕК и ЕУ има везе са разговорима које делегацију Београда очекују у Бриселу у уторак са Приштином, Јоксимовић је казала да никада није стављала у контекст европских интеграција притиске око нормализације односа са Приштином, али да они свакако постоје.
„Ово је осетљиво политичко питање које код појединих држава чланица ЕУ добија посебно занимање, али оно што се тиче европских интеграција оснажили смо процес, политички га водимо и верујем да ће до краја године бити још бољи резултати“, навела је Јоксимовић.
Извор: РТС и Танјуг