Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Промена Устава није само због ЕУ, већ унапређења правосуђа

7. јун 2021. | Београд

Ј. Јоксимовић: Промена Устава није само због ЕУ, већ унапређења правосуђа

Министар за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да иницијатива за промену Устава није тема која се тиче само европских интеграција земље, већ да представља инструмент за унапређење темеља једне успешне и демократске државе, што чини ефикасно и независно правосуђе.    

Јоксимовићева је то казала на седници Скупштине Србије на којој се расправља о иницијативи за промену Устава Србије, а одговарајући на критике на уставне амандмане, али и на брзину евроинтеграција земље, које је упутио посланик Шаип Камбери. 

„Европске интеграције су процес који је дао оквир и био је катализатор нечега што је требало да унесемо у наш правни систем, у део правосуђа који се односи на владавину права", казала је Јоксимовићева.  

 Додала је да владавина права подразумева и борбу против корупције, борбу за слободу и мањина и медија, затим борбу против организованог криминала, процесуирање ратних злочина...    

Према њеним речима, то што данас Србија формално започиње промену Уставу говори о недвосмисленој посвећености владавини права,  што ће довести и до процеса и убрзања процеса европских интеграција.    

„Овде смо због владавине права, а не због европских интеграција, које ће бити једна логична последица унапређења области владавине права у Србији", казала је министар. 

Одговарајући на Камберијеву изјаву да су реформе мерило за то колико се брзо иде у европским интеграцијама, она је рекла да би тако требало да буде у теорији, али да у пракси то није тако.    

Како појашњава, то је зато што постоје укрштени геополитички и геоекономски, геостратешки интереси који воде ка томе да како се кандидат трансформише и мења и ЕУ се трансморише и мења.    

Наводећи да то нису примећивале раније владе у Србији, за које каже да су биле неодговорне и да су декларативно биле проевропске, Јоксимовићева каже да је обавеза ове владе, која је и отпочела преговоре, да прати оно што се мења у ЕУ, што пооштрава критеријуме према кандидатима, доноси нове теме.    

„Обавеза је да ми покажемо да смо чињенично посвећени процесу, да смо се оснажили, разумели и да видимо шта се дешава, а не само да се заклињемо у европски пут, а да у пракси не радимо ништа", казала је Јоксимовићева.    

Подсетила је да су раније владе које су се заклињале у ЕУ донеле 2009. године реформу правосуђа, која је оцењена, не само од Европске комисије већ и од стручне јавности у области правосуђа као катастрофална и чије се последице и данас осећају.    

„Ми смо се определили од почетка за један одржив, озбиљан приступ европским интеграцијама. Можда није увек најбржи, али истовремено се десило и у ЕУ доста ствари које су допринеле томе да политика проширења није у фокусу и нема ону подршку коју је имала и 2007, па до 2013, можда и 2014. године", наводи министар.    

Према њеним речима, и реформама се приступа на озбиљан начин.    

Сматра да је невероватно не приметити то што је Србија показала 2020. године колико је одржива земља, колико је економски стабилна, не урушавајући владавину права, што се није десило у осталим земљама током изазовне године обележене пандемијом вируса корона.    

Одговарајући на критике Камберија по питању поглавља 35, она подсећа да то поглавље није замена за дијалог Београда и Приштине и додаје да је било замишљено као мониторинг Бриселског дијалога.    

„Не знам шта су могли да прате с обзиром да ништа није испуњено, а пре свега није формирана Заједница српских општина (на КиМ), што би за вас као грађанина Србије, требало да буде од велике важности", казала је Јоксимовићева обраћајући се Камберију.  

Када је реч о мањинским правима, она каже да Србија потпуно и неприкосновено спроводи оно што је део меког права ЕУ, а то су све заједничке декларације, резолуције, сва документа која регулишу област људских, мањинских и основних права.    

„У том смислу, у последњих шест-седам година, из ЕУ нисам чула да Србија кубури с поштовањем права националних мањина, напротив увек смо похваљени као неко ко је и изнад просечних европских стандарда у тој области", казала је Јоксимовићева.    

Она је навела и да је Србија спремна за два кластера, кластер 3 и кластер 4, а да ли ће бити отворени, додале је, питање је политичке одлуке и спремности ЕУ да активно уђе у примену нове методологије у преговорима о приступању.

Извор: Танјуг