РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ, министар за европске интеграције
Последњи полугодишњи извештај Европске комисије јасно показује да је Србија остварила значајан напредак у бројним областима које обухватају поглавља 23 и 24, посебно имајући у виду отежавајуће друштвене и економске околности које су обележиле претходни период услед пандемије вируса корона, истиче Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције у разговору за „Политику“, коментаришући документ који је управо доспео у јавност.
Објашњава да је реч о „нон-пејперу“, тачније полугодишњем извештају о прелазним мерилима за поглавља 23 и 24, у оквиру кластера 1 - Основе по новој методологији.
Значајан је јер ће државе чланице на основу налаза о постигнутом напретку у владавини права, одлучивати о даљој подршци конкретним корацима у приступним преговорима Србије, пре свега о одржавању политичке међувладине конференције и евентуалном отварању кластера до краја овог месеца.
„Оно што је ипак најзначајније када је реч о нашој спремности за наставак преговора јесте чињеница да смо успели да у кратком року спремимо све неопходне процедуре за потпуну припрему цела два кластера: 3 - Инклузивни раст и конкурентност и 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност. То смо постигли напорним, координираним и спрегнутим радом нове структуре за вођење преговора, који сам иницирала и конципирала ја као министар за европске интеграције и главни преговарач, а влада усвојила, и свих надлежних министара и највиших политичких званичника. Именовали смо координаторе за свих шест кластера из редова државних секретара и помоћника ресорних министара, чиме смо додатно повукли политичку одговорност за спровођење обавеза које проистичу из преговора. Посебно је важан активни ангажман председника Вучића и председнице Владе Ане Брнабић, како и налаже нова методологија проширења ЕУ, која предвиђа снажније политичко вођења процеса, посебно у сегменту владавине права“, каже Јадранка Јоксимовић.
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи каже да је Србија последњих месеци предузела значајне кораке у процесу ЕУ реформи у свим областима, али такође и да треба да испоручи значајне резултате у оквиру кластера 3 и 4, који су најближа отварању.
Овде бих желела да нагласим да у кластеру 3 има осам преговарачких поглавља од којих је пет већ отворено (17 - Економска и монетарна политика, 20 - Предузетништво и индустријска политика, 25 - Наука и истраживање, 26 - Образовање и култура и 28 - Царинска унија). У последњa два месеца Влада Србије завршила је рад и на преосталим преговарачким позицијама за поглавља 10 - Информационо друштво и медији, 16 - Порези и 19 - Социјална политика и запошљавање, које су послате надлежним телима Европске комисије. Тиме смо испунили све обавезе са наше стране у погледу отварања овог кластера. Очекујем да ће Директорат за проширење и тим комесара Вархељија у најбржем року позвати и поједине чланице које нису још дале сагласност за ОБАР (тј. извештаје о испуњености критеријума за отварање за преговарачке позиције 16 и 19) да то учине, како би и Комисија убрзала своје процедуре и показала решеност, спремност и капацитет да почне да активно користи могућности које даје нова методологија.
У неформалном полугодишњем извештају Европске комисије поглавље 23 је уравнотежено оцењено са фактографским приказом онога што је учињено, а у области поглавља 24 имамо стандардно добре оцене, посебно око миграција
Шта још треба да се уради у кластеру 4?
Бићемо спремни и за отварање тог кластера, који обухвата четири поглавља. Поглавља 14 - Транспортна политика, 21 - Трансевропске мреже и 27 - Животна средина и климатске промене већ дуже време су „у раду“ пред Радном групом Савета ЕУ задуженом за проширење. Преговарачка позиција за поглавље 15 - Енергетика, које је за нас представљало велики изазов, у понедељак ће бити усвојена на влади и одмах прослеђена ЕУ. У веома кратком року смо успели да усвојимо два изузетно захтевна акциона плана, која су услов за отварање поглавља 15 - Акциони план за обавезне резерве нафте и свеобухватни Акциони план за раздвајање активности у гасном сектору. Све наведене активности у потпуности су прошле све формалне процедуре у Влади Србије и Народној скупштини пред ресорним одборима и Конвентом, који чине заинтересовани представници цивилног сектора.
У извештају се каже да „Србија треба да убрза реформе у кључним областима правосуђа, посебно његове независности, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија и поступања са ратним злочинима“. То се практично увек тражи, у сваком извештају. Забрињавају ли вас овакве оцене?
Свакако да постоје и одређени делови овог полугодишњег неформалног извештаја у којима се дају критичнији закључци и оцене, као што је област процесуирања ратних злочина, док се у другим областима у којима постоји кашњење углавном понављају формулације из претходних извештаја. Коректно се евидентира и позитивно оцењује поновно покретање процеса уставних реформи владе након конституисања новог сазива Народне скупштине 2020. године. Уопште би се могло рећи да је поглавље 23 уравнотежено оцењено са фактографским приказом онога што је учињено, што је у условима пандемије свакако један значајан резултат. У погледу борбе против корупције, за разлику од пређашњих извештаја, може се рећи да нема изразито негативних оцена. У области поглавља 24 имамо стандардно добре оцене, посебно у области миграција, где је истакнуто побољшање механизма раног упозоравања, приправности и управљања кризом у Србији, у сарадњи са Европском канцеларијом за подршку азилу. Сарадња са Интерполом и Европолом успостављена је и, према оцени из овог документа, добро функционише.
Наводи се да је реч о „развоју догађаја“ у Србији у областима које обухватају поглавља 23 и 24, али не и о процени њиховог утицаја на стање владавине права у Србији, јер је „потребно време да се оцени да ли су бројне недавне иницијативе од формирања нове владе дале опипљиве резултате“. Које од иницијатива би требало ускоро да дају „опипљиве резултате“? Може ли Србија заиста да убрза ове реформе?
У извештају се управо и наводи преглед онога што је постигнуто у овим областима, а прате се и нотирају и напори Србије да испуни препоруке из Годишњег извештаја ЕК, сада из последњег за 2020. годину. Те препоруке су и конципиране тако да се достигну у периоду од 12 до 18 месеци од објављивања Годишњег извештаја. Све то су захтевне области у којима имплементација заиста може да буде постепена, али је важно да постоји континуитет спровођења мера. Тиме се постиже суштинска одрживост и квалитет примене свега усвојеног, а ми управо то радимо.
Препорука је и да Србија треба додатно да ојача окружење за остваривање слободе изражавања. Како ћете то постићи?
У погледу дела за који смо раније били оштрије критиковани, а који се односи на слободу изражавања, констатује се да су усвојени акциони планови за спровођење медијске стратегије и да су почели да се примењују на инклузиван и транспарентан начин. Формиране су и две радне групе, једна за спровођење медијске стратегије и друга за заштиту и безбедност новинара. У овом извештају се чак отишло и корак даље, што поздрављамо, где се наводи и формулација да је лично председник Србије јавно позвао да престану напади на медије и да се питање безбедности новинара решава на највишем нивоу. Медијске слободе подразумевају активно разумевање и решеност свих структура и нивоа власти да на одговоран и транспарентан начин креирају повољно окружење за слободу медија, али и свих медијских кућа и новинара да свој део етичког и професионалног кодекса стварно и доследно примењују у свом раду.
Овај извештај биће основа за одлуку земаља чланица ЕУ о евентуалном отварању кластера у јуну. Да ли очекујете позитивну одлуку?
Извештај је генерално позитиван и избалансиран, што ће омогућити, уверена сам, да током јуна буде организована међувладина конференција и да се започне са применом нове методологије. Ово је посебно важно, јер ће Србија бити прва земља на коју ће у пракси бити примењена нова методологија, а за коју смо ми у потпуности спремни. Дакле, ушли смо у наставак преговарачког процеса потпуно институционално припремљено, организовани, политички оснажено и одлучно решени да наставимо процес по новој методологији. Стога очекујем да ће и ЕК и државе чланице почети са применом нове методологије на договорен начин и да ће то у процесу узајамно озбиљног схватања значаја и важности политике проширења довести до убрзања динамике приступних преговора Србије.
Посебно је важан активни ангажман председника Вучића и председнице Владе Србије Ане Брнабић, како и налаже нова методологија проширења ЕУ, која предвиђа снажније политичко вођење процеса, посебно у сегменту владавине права
Значи, оптимиста сте?
Значајних елемената има за доношење позитивне одлуке о одржавању међувладине конференције и о отварању барем једног кластера, ако буде постојала воља да и чланице и Европска комисија убрзају своје понекада сложене и дуготрајне процедуре, анализе и припреме свих позиција и давања сагласности. Не би ваљало да процедуре буду разлог за одлагање кластера, али важније од тога је да смо као влада у синергији са председником Вучићем обновили замајац реформи и јасне посвећености наставку процеса, спремно се реорганизовали за нову методологију и спремили се у кратком року за целокупна два кластера. У сваком случају, ова година је већ показала да смо као влада обновили динамику реформи и посвећености приступном процесу. Стога и очекујемо да то буде праћено напретком у процесу, у складу са начелом кредибилности по новој методологији.
Извор: Политика