Ј. Јоксимовић: Јачи политички надзор чланица ЕУ над приступним процесом

18. март 2021. | Београд

Ј. Јоксимовић: Јачи политички надзор чланица ЕУ над приступним процесом

Нова методологија пријема у ЕУ предвиђа снажнији политички надзор над приступним процесом земље кандидата и треба да допринесе динамици тог процеса, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и додаје да ЕУ и државе чланице очекују од свих кандидата већу посвећеност европском путу и реформама у области владавине права.

Јоксимовић каже да је тзв. нон пејпер, који је у уторак амбасадорима држава чланица представио европски комесар Оливер Вархеји, донео разјашњења у вези са применом нове методологије, имајући у виду да приступни процес Србије „увелико траје“. 

„То је оно око чега смо са ЕК интензивно били у комуникацији. Недостајало је неких разјашњења како ће се ти нови принципи ускладити са нашим постојећим преговарачким оквиром, који се не мења, и то је јако добро и назначено је у предлогу који је комесар Вархеји представио државама чланицама“, рекла је Јоксимовић за Танјуг.

Указала је да нови принципи почивају на два кључна елемента, а пре свега на снажнијем политичком надзору процеса и од стране ЕУ и од стране држава чланица што је, како каже, постојало и до сада, али није било формализовано.

Како каже, нова методологија предвиђа да државе чланице формално добијају већи политички надзор и уплив над реформским процесом држава кандидата, посебно у области владавине права и политичких критеријума што, истиче Јоксимовић, није новина, али је ојачано и додатно наглашено. 

„Јасно је да ЕУ и државе чланице очекују од свих кандидата већу посвећеност европском путу и посвећеност реформама у области владавине права. То је питање са којим се суочавају и саме чланице ЕУ као проблематичним и зато, чини ми се, појачавају надзор у приступном процесу земаља кандидата“, навела је Јоксимовић.

Указује и на неколико важних и условно речено техничких новина у процедуралном смислу које, како каже, треба да допринесу динамици процеса приступања, а односе се на кластерски приступ отварања поглавља.

„Ништа ту није техничко, све се подигло на политички ниво, а реч је о томе да је свих 35 поглавља груписано у шест кластера, што смо већ знали, али је за нас било важно како ћемо отварати, да ли поглавље по поглавље или групу поглавља да бисмо отворили кластер“, каже министар.

Сматра да је отварање групе поглавља исправнија варијанта јер се тиме, истиче Јоксимовић, заиста нешто мења.

„Ако рецимо узмемо пример кластера 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, у којем је осам преговарачких поглавља, од којих је Србија пет већ отворила, ЕК и државе чланице ће процењивати стање у том кластеру, шта треба урадити у осталим поглављима да бисмо сва три поглавља истовремено отворили, односно цео кластер“, објаснила је Јоксимовић.

Напоменула је да из ЕУ поручују да до тога неће доћи уколико нема напретка у области владавине права, тј. кластера 1 у којем су, између осталог, Поглавља 23 и 24, која су, како истиче, кључна за политичке критеријуме.

„Није то епохална промена, али се наглашава да све оно што је захтеван део процеса постаје још захтевније“, наводи Јоксимовић.

Подсећа да је Србија прихватила нову методологију када се није знало како ће она изгледати и да је показала висок степен поверења према намерама ЕУ, као и да је спремна да прими критику, али и да не бежи  од својих обавеза јер се стратешки обавезала за европске интеграције не само као главни спољнополитички циљ, већ и као развојну агенду земље.

Јоксимовић напомиње да ће се појачани политички надзор над приступним процесом између осталог, остварити и кроз већ постојећи инструмент - Међувладине конференције које су до сада одржаване само ако земља кандидат има спремна поглавља за отварање.

По новој методологији на Међувладиној конференцији, на највишем министарском нивоу свих земаља чланица и Србије као земље кандидата, најмање једном годишње се одвија стратешки политички дијалог.

Јоксимовић указује да је у „нон пејперу“ наглашено је да би прва Међународна конференција са Србијом могла да се одржи до краја португалског председавања, до краја јуна ове године.

Међувладина конференција би, истиче Јоксимовић ставила на сто, на највишем политичком нивоу, све предлоге о новој методологији, њеној примени и постављању планова и стратешких приоритета за наставак реформског процеса и европског пута.

„Уколико у међувремену тзв. неформални документ о владавини права, који би могао да буде усвојен у мају, покаже известан напредак, а ми у међувремену добро припремимо, што већ и радимо, процену стања у кластеру 3 или кластеру 4, везаном за зелену агенду, ЕК је предвидела да би онда могла да отвори неки од кластера“, каже Јоксимовић.

Истиче да је приоритет да се политички дефинише и постигне договор око нове методологије и на највишем нивоу изразе очекивања да и у овој години, која је и даље пандемијска, и у којој ће у фокус бити на неким другим темама, тема проширења остане на дневном реду. 

„Важно је да не дозволимо да та тема нестане и да не користимо, и ми и ЕУ, ову ситуацију да би се процес приступања успоравао, него да на стратешки ниво подигнемо политичке дебате између Србије и земаља чланица ЕУ о томе шта може брже и боље, која су њихова очекивања, шта ми видимо као наше могуће планове за реализацију“, истиче Јоксимовић.

Важно је, каже, да се пошаље порука да су и прошла и ова година показале да је Србија започела озбиљне реформске процесе и показала се као солидарно и отпорно друштво које ни у једном тренутку није било на терету ЕУ.

„Напротив, показали смо да можемо да допринесемо и здравственој безбедности и показали солидарност са суседима у региону и са ЕУ, а ову годину би требало да искористимо и да политички дефинишемо и подигнемо ниво односа на политичком нивоу, а реформе нас чекају и морамо да радимо на томе“, рекла је Јоксимовић и изразила уверење да ће нови предлог методологије усвојити државе чланице ЕУ.

Коментаришући увођење зелених дигиталних сертификата у ЕУ као потврда о вакцинацији, Јоксимовић је казала да је тај предлог иницијално био везан за државе чланице унутар ЕУ  и да је било логично да се односи на вакцине које су одобрене од стране Европске агенције за лекове, али да су у међувремену поједине земље чланице, као што су Мађарска, Чешка, Словачка, почеле да користе и вакцине других произвођача.

Сматра да треба наћи начин унутар ЕУ за неку врсту међусобног признавања сертификата и додаје да је за сада остављена нека врста овлашћења државама чланицама да појединачно, уколико желе, дају сертификате и за друге врсте вакцине.

Није то везано посебно за Србију, велики део света се вакцинише и другим вакцинама, не само оним које је одобрила Европска агенција за лекове, тако да ће ЕК у договору са СЗО убудуће налазити начин како ће се вршити уједначавање или међусобно признавање сертификата“, навела је Јоксимовић.

Како каже, до усвајања те одлуке осим сертификата, за путовање у ЕУ важи негативан ПЦР тест и серолошки тест на антитела.

„Треба сачекати да видимо какав ће модел бити у односу ЕУ према чланицама  које користе друге вакцине, а онда према трећим земљама, односно и Србији“, навела је Јоксимовић.

Извор: Танјуг