ИНТЕРВЈУ: ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ, министар за европске интеграције
Комуникација с Европском комисијом, али и чланицама чија је подршка неопходна, веома је интензивна већ месецима на стратешком политичком нивоу, али и на техничком, и трудимо се да заједнички дођемо до решења која ће заиста појачати динамику преговора. Речено је да ће до краја фебруара или почетка марта план примене нове методологије преговора о приступању Европској унији бити представљен, каже Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, у разговору за „Политику“. И додаје: „Има пуно детаља, али заједнички је интерес и ЕУ и кандидата да нови начин преговора постане ефикасан инструмент ЕУ како за праћење спровођења реформи, тако и за подстицање реализације евроинтеграционог процеса у региону.“
До краја јуна очекујете „међувладину конференцију, као политички форум, на којој ћемо с европским партнерима у потпуности усагласити примену нове методологије за Србију“. Да ли то значи да се први кластери могу отворити најраније тек у другој половини године?
Не можемо говорити само о механичком прегруписавању ранијих поглавља по групама, јер кластери означавају шест водећих политика ЕУ. У те политике Србија се већ увелико постепено укључује. Садржински посматрано, имајући у виду да смо у већини кластера отворили већ бројна груписана поглавља, ми смо на неки начин дубоко ушли у реформски процес по кластерима, јер се у свим тим областима наши прописи већ годинама усклађују са правним тековинама ЕУ. Новина је додатно наглашена политичка одговорност обе стране у преговорима да би то усклађивање било брже и потпуно. Постоји могућност да до краја јуна буде одржана међувладина конференција, на којој би се детаљно активно усагласило разумевање начина примена за Србију, као приступајућу земљу. Кластери обухватају области које су узајамно важне за Србију и ЕУ, јер се односе на спровођење економских и инфраструктурних реформи према највишим европским стандардима, као и на примену подстицајног Економског и инвестиционог програма ЕУ за Западни Балкан.
Хоће ли промена Устава Србије можда бити услов за отварање првог кластера?
Важно је што смо сва преговарачка поглавља из кластера један већ отворили и што смо током 2020, упркос ванредним околностима, успели да завршимо ревизију акционих планова за преговарачка поглавља 23 и 24, у консултацијама са ЕУ и са цивилним друштвом. Видећемо како ће ЕК уобличити критеријуме за отварање кластера, или ће бити довољна чињеница што су сва поглавља из кластера један - Основе већ отворена. Промена Устава требало би да иде у правцу достизања ефикаснијег правосуђа, у корист свих грађана Србије. Нова Влада је Народној скупштини током децембра поново упутила предлоге уставних амандмана, који су у потпуности усклађени са свим примедбама и коментарима Венецијанске комисије. То је сада део обавеза парламента, јер све институције система имају своју улогу и обавезе у вези с напретком у преговорима. Важно је да смо тиме успели да очувамо реформски континуитет и очекујем да ће извештај о владавини права, који Европска комисија треба да објави до јуна, објективно оценити постигнути напредак.
Кластерски приступ реформама
Влада Србије увелико ради на новом кластерском приступу координисања унутрашњих реформи. У чему се тај кластерски приступ разликује од досадашњег рада на преговарачким поглављима?
До сада су преговарачка поглавља била оцењивана посебно, независно једна од других. Сада је тај концепт измењен и појединачна преговарачка поглавља постају у много већој мери повезана, па чак и она која у пракси наизглед и немају додирних тачака. Зато нам је важан тај план примене од ЕК. Али, кластерски приступ свакако подиже ниво потребне политичке координације и реформских активности целе владе.
Да ли сте нешто прецизније о новој методологији, начину њене примене и почетку примене сазнали из разговора са Клеманом Боном, државним министром за европске послове у Министарству за Европу и спољне послове Француске? Ипак су Французи ти који су иницирали усвајање нове методологије.
Француска јесте иницирала промене, али смо након њиховог првог предлога имали и низ додатних од других држава чланица, а потом и њихово потпуно усаглашавање у фебруару прошле године. Ипак, захвални смо Паризу на покретању те теме у тренутку када је политика проширења ЕУ изгубила фокус и из суштински политичког процеса прешла у неку готово технократску склеротичну рутину. За коју су, показало се, све мање разумевања имали и сами грађани ЕУ, а потом и њихове политичке елите. Министар Бон је поновио позицију Француске да је нова методологија преговора о чланству инструмент за политички усмераван процес који би, уз неопходне реформе, вратио регион у фокус ЕУ и учинио сам преговарачки процес кредибилним и предвидљивим у односу на заслуге сваког појединачног кандидата. Нама је ова позиција прихватљива, јер смо до сада више пута недвосмислено показали да смо за бржи и динамичнији процес.
Отуда је важна и недавна посета председника Вучића Паризу, где је једна од тема разговора с председником Макроном била и примена нове методологије, јер одржава моментум овог за нас веома значајног питања. Наравно, ми активан дијалог водимо и са свим другим чланицама, посебно председавајућом тројком Немачка, Португалија и Словенија.
Важно је да смо успели да очувамо реформски континуитет и очекујем да ће извештај о владавини права, који ЕК треба да објави до јуна, објективно оценити постигнути напредак
Прошло је годину дана од објављивања одлуке о новој методологији, а још не знамо ништа прецизније о томе како ће се она примењивати. Да ли је овај спорији рад везан за нову методологију последица искључиво проблема с пандемијом или још има неких недоумица унутар ЕУ у вези с њеном применом?
Посебне недоумице постоје када је реч о државама које су већ у преговарачком процесу, што значи Србију и Црну Гору, јер је у том случају потребно одредити и прецизне критеријуме како ће се ценити оно што је до сада већ постигнуто. Рецимо, у нашем случају, отворили смо 18 од 35 поглавља, сада је потребно валоризовати све то, да не будемо закинути ни на који начин, јер не почињемо процес испочетка.
Јесте ли сигурни да ће нова методологија у нашем случају значити убрзање преговора о приступању? Јер, она подразумева и ефикасније блокирање даљих преговора уколико нека држава чланица није задовољна понашањем земље кандидата.
Суштина је у снажнијем политичком надзору процеса и његовој већој кредибилности, са обе стране, и од кандидата и од ЕУ. Од држава региона очекује се да покажу већу посвећеност свом европском путу, а са друге стране, Европска унија том новом процедуром себе обавезује да омогући држави кандидату бржи напредак уколико су јој и заслуге такве, уз већу доступност ЕУ фондова и других инструмента заједничких политика Уније. Један од циљева нове методологије јесте и да преговори буду предвидљивији и то користећи се механизмом позитивног и негативног условљавања, путем превентивних и корективних мера. Корективне мере су већ садржане у нашем постојећем Преговарачком оквиру, врло су строге, а од почетка је наглашавано да се неће ићи на измену преговарачког оквира са Србијом, јер је једино тако фер и поштено. Откако су преговори са ЕУ започели у јануару 2014. водили смо их по критеријумима који су већ били веома строги. У том погледу нова методологија за нас није новина у том делу, јер нам искуство каже да само напредак у реформама у области владавине права, а у нашем случају и дијалог Београд-Приштина, значи и напредак у преговорима. Под тако захтевним условима, уз тај несумњиво остварени напредак, отворили смо до сада више од половине преговарачких поглавља.
Како ће се оцењивати политичка посвећеност Владе Србије, или министара у влади, реформама потребним за убрзање евроинтеграција?
Један од стратешких циљева ове владе јесте убрзање реформи неопходних за чланство у ЕУ. И сваки министар и министарство у влади има свој део реформског посла који мора да се активно спроводи. Показали смо да ЕУ може да рачуна на Србију, као на земљу која има капацитет за партнерство за одрживост и отпорност са ЕУ. Та отпорност да наша држава заштити све своје грађане, али и да помогне другима у окружењу, уважава се и у ЕУ и у нашем региону. Када је реч о томе како ће нашу посвећеност ценити сама ЕУ, очекујемо да први такав формат буде политичка Међувладина конференција са отвореним и активним стратешко-политичким дијалогом о очекивањима и плановима.
Министарство за европске интеграције већ се бави питањима организационог прилагођавања новој методологији. Да ли ће постојати преговарачки тим као до сада? Главни преговарач сте ви, као ресорни министар, а ко ће бити шеф преговарачког тима?
На време сам ушла у тај процес неопходног прилагођавања, јер не седим скрштених руку и ламентирам над прошлим, него идемо у проактивно деловање по свим аспектима. Једина смо земља у региону која је формирала посебно Министарство за европске интеграције још 2017. и тиме одговорили на потребу за јачањем стратешке комуникације с европским партнерима. Главни преговарач је министар за европске интеграције, овлашћен одлуком владе да води преговоре с институцијама и државама чланицама Уније, размену мишљења и да утврђује нацрте споразума у процесу приступања Србије ЕУ. У циљу снажнијег политичког усмеравања процеса и повезивања преговора о приступању са спровођењем ССП, што је до сада било раздвојено, а предвиђено је новом методологијом, и сама преговарачка структура биће кластерски подељена. Преговарачке групе радиле су углавном независно, а сада ће у оквиру једног кластера бити узајамно повезане. Преговарачки тим ће бити кохерентан и имаће кластерске координаторе и чланове тима, управо зарад подизања политичког вођења процеса.
Извор: Политика