Од сада се подразумева снажнији политички надзор процеса придруживања, уз очекивање да државе Западног Балкана покажу већу посвећеност свом европском путу. Ако се вратимо годину дана уназад, био је то коректан 5. фебруар 2020. године. О корони углавном нисмо озбиљно размишљали, живели смо неку „стару" нормалност, сви су радили у канцеларијама, у градским аутобусима у шпицевима смо се гурали као сардине, ресторани, кафићи и ноћни клубови су били пуни, а Европска комисија је на састанку комесара усвојила предлог прерађене методологије процеса приступања Европској унији.
Србија није „под морање" обухваћена том методологијом, већ јој је остављена могућност да, ако жели, буде обухваћена тим новим поступком. Током прошле године било је приче да ћемо о томе одлучивати, Министарство за европске интеграције предузело је и бројне кораке у том правцу, а приликом недавне посете председника Александра Вучића Француској, сазнали смо да је Србија дефинитивно прихватила нову методологију преговарања за приступање Европској унији.
Данас, на годишњицу прве најаве тог, широј јавности не баш потпуно јасног система кроз који ћемо се борити за чланство у ЕУ, ко би био бољи саговорник да неке недоумице отклони, него особа најупућенија у послове приступања Унији - министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која се одазвала позиву портала Србија Данас да објасни у шта се ми то сада упуштамо.
Шта подразумева нова методологија преговора?
- Пре тачно годину дана, 5. фебруара прошле године, европски комесар за проширење Оливер Вархеји објавио је предлог нове методологије за проширење ЕУ, рекавши да „читав процес мора да буде кредибилнији, предвидљивији, динамичнији и више политички". Од тада, заједно са представницима Европске комисије и држава чланица интензивно разговарамо о модалитету преговора који би се применио на Србију као државу која је дубоко одмакла у процесу приступања. Само сам ја, као министар надлежан за координацију преговора о чланству у ЕУ, одржала више од 70 састанака, како билатералних тако и оних са представницима институција ЕУ, настојећи да у партнерском односу скупа дефинишемо заједнички начин преговарања који ће допринети остварењу и нашег циља, али и циљева Европске уније - каже Јадранка Јоксимовић.
- За сада нису до краја познати детаљи те нове методологије. Оно што јесте и познато и важно је да кластери, у које су груписана ранија поглавља, означавају шест водећих политика ЕУ са којима се Србија усклађује и у које се постепено укључује. Први је политички и односи се на владавину права и део економских критеријума, други је унутрашње тржиште - макроекономска и фискална политика, усклађеност тржишта земље кандидата са тржиштем ЕУ, трећи је конкурентност и инклузивни раст, четврти су зелена агенда, дигитализација, инфраструктурно повезивање, пети - ресурси, кохезија и пољопривреда и шести је спољна политика.
- Нова методологија, пре свега, подразумева снажнији политички надзор процеса, уз очекивање да државе Западног Балкана покажу већу посвећеност свом европском путу. Са друге стране, ЕУ себе обавезује да уколико држава кандидат брже напредује због сопствених заслуга, биће јој доступнији и ЕУ фондови и други инструменти заједничких политика.
Шта значи кластерски модел преговарања?
- Очекујем да ће Европска комисија до краја фебруара представити мапу пута, односно јасно дефинисане критеријуме за преговоре по кластерима, а до краја јуна и међувладину конференцију, као политички форум, на којој ћемо са европским партнерима усагласити примену нове методологије за Србију - наводи Јадранка Јоксимовић.
- Верујем да ће нови систем одговарати Србији, као и да ће донети убрзање у процесу приступања. Први кластер који се бави владавином права практично је већ отворен, јер су поглавља садржана у њему већ раније отворена. Он је и најважнији, јер ће мерити напредак Србије у испуњавању политичких критеријума.
- Што се тиче осталих кластера имамо веома добар пресек стања у кластеру 3 - Конкурентност и инклузивни раст, а овај кластер је посебно важан и за Србију и за ЕУ у смислу инструмената за економски опоравак у периоду после пандемије изазване ковидом-19, а и да у другим кластерима имамо прилично добар скор. Видећемо када буду представљени критеријуми за отварање кластера у ком ће се правцу процес одвијати. Важно је да смо спремни за примену нове методологије и да упоредо радимо на реформама из свих кластера.
Да ли ће нова методологија утицати на ефикасније вођење преговора?
- Од децембра 2015. године када смо отворили прва поглавља водила сам овај процес отворивши 18 поглавља од 35 и знам колико је напорног рада и дипломатије било неопходно да се у ситуацији када политика проширења више није била омиљена заједничка политика ЕУ остваре резултати и задржи динамика.
- Уверена сам да ће нова методологија наћи начин како да валоризује сва досадашња постигнућа Србије у том процесу, али и како да тај процес убрза. То је, уосталом, био и главни циљ измене старог начина преговарања. Да се убрзају реформе у државама кандидатима, са једне стране, али да се брже и по предвидљивим правилима дође до чланства у ЕУ - истиче министар за европске интеграције.
Шта у економском смислу, а у погледу евентуалног повлачења средстава из европских фондова, значи отварање поглавља кроз овакав, нови модел преговарања?
- Према до сада расположивим информацијама три су основна критеријума на основу којих ће Европска комисија одлучивати о обиму помоћи: релевантност пројеката с аспекта процеса европских интеграција, спремност за уговарање и само спровођење ових пројеката, као и укупан напредак у процесу европских интеграција. С тим у вези, можемо очекивати да ће у наредном периоду у складу са динамиком разраде нове методологије бити разрађени и детаљи о расподели средстава из претприступних фондова.
- Оно што је, такође, познато јесте да ће пројекти кључни за економско и инфраструктурно повезивање региона бити финансирани из Економског и инвестиционог плана Европске комисије за Западни Балкан. Тај план, вредан девет милијарди евра, усвојен је почетком октобра прошле године, како би се обезбедила помоћ за, између осталог, „зелену" и дигиталну транзицију с циљем брже интеграције са Европском унијом.
- У том смислу средином претходне године координирала сам активности на идентификацији и припреми предлога пројеката за финансирање из средстава ИПА III које смо доставили крајем јула, као и предлоге који би били подржани из средстава Инвестиционог оквира за западни Балкан у циљу реализације Економско-инвестиционог плана. Крајем прошле године добили смо и прве повратне информације из ЕК које указују на то да смо веома добро идентификовали кључне стратешке пројекте што је резултирало тиме да ЕК оцењује чак седам пројеката као оне од високе важности, рачунајући на њих као на пројекте који би могли бити подржани у оквиру реализације овог Плана - закључила је Јадранка Јоксимовић.
Дакле, из одговора министра за европске интеграције, јасно следи да је прихватање нове методологије преговарања велики корак напред за нас, нарочито ако се узме у обзир овај последњи, финансијски аспект приче. Наравно да свако има право и на другачије мишљење, и то је и потребно и корисно да би се у расправама дошло до најбољих решења, али док се размишља, потребно је и доносити хлеб на трпезу... па се опет враћамо на финансије...
Извор: Портал Србија Данас