Високи циљеви Владе Србије постављени су пре 100 дана. Премијерка Ана Брнабић у експозеу је навела приоритете, а међу њима су борба против ковида, економски развој земље, борба против организованог криминала, наставак евроинтеграција…
Прошле године Србија није отворила нова поглавља. Методологија рада је промењена и ове године нашу земљу очекује пут ка ЕУ кроз такозване кластере. Како најављују српски званичници, овај начин приступа требало би да буде далеко повољнији по нас.
Поводом првих 100 дана нове владе, али и критика које је председник Србије Александар Вучић изнео на рачун појединих чланова кабинета, питали смо министра за евроинтеграције Јадранку Јоксимовић да ли је задовољна постигнутим и шта су планови и наредни кораци министарства које предводи, ево, већ други мандат.
Да ли сте, и у којој мери, задовољни постигнутим у првих 100 дана рада Владе? Како оцењујете укупне резултате?
– У тешким околностима за целу Европу и свет, ова влада је у синергији са председником показала висок ниво одговорности и способности да, пре свега, заштити здравље наших грађана, али и да Србију у међународним оквирима препознају као земљу која је успела да своју економију сачува од превеликих губитака. Показали смо да су људски живот и заштита јавног здравља путем масовне вакцинације за нас апсолутни приоритет. Отуда сматрам да је оцена висока.
Шта видите као највећи досадашњи успех министарства које предводите?
– Када је реч о мом раду и раду Министарства за европске интеграције, успела сам за кратко време, небројеним састанцима и радом иза јавне сцене, у свакодневној комуникацији са државама чланицама ЕУ и Европском комисијом да их анимирам да се убрза припрема предлога за примену нове кластерске методологије на преговоре са Србијом. Таква конструктивна сарадња омогућава да се чују и уваже многе наше сугестије. Стога очекујем да нам до марта ЕК представи план за примену те методологије и да ове године почнемо са отварањем читавих кластера. Нови начин преговора захтева и реструктурирање самог Министарства и преговарачке структуре, и тај посао је у завршној фази. Ускоро ће и процедурално све бити формализовано, тако да ће Србија спремно ући у наставак преговарачког процеса по новој методологији. Верујем да ће ове наше активности убрзати читав преговарачки процес, уз јасну политичку посвећеност свих министара да спроводе зацртане планове реформи.
Шта сте планирали а нисте успели да урадите у првих 100 дана, што ћете се трудити да исправите или промените у наредном периоду?– Европске интеграције су посао за читаву Владу, али и за друштво у целини, а мој посао јесте двострук: да координирам процес унутар Владе, али истовремено и да реформе и вољу Србије за чланством у ЕУ, за које је на изборима добијена већинска подршка, представим на прави и постојано опредељен начин, како нашим грађанима, тако и чланицама ЕУ. Наравно, приступање ЕУ је двостран процес, где није све увек у рукама државе кандидата, већ зависи и од унутрашњих политичких збивања унутар држава чланица и односа саме Уније према политици проширења. Очекујем да ћемо у наредном периоду добити јасне смернице како да наставимо преговоре о приступању, како ће да буде валоризовано оно што је до сада Србија постигла. Такође, очекујем да ћемо убрзати реформе, пре свега у области владавине права, која је и кључна за мерење напретка, а све у складу са стратешким опредељењем Владе да преговоре убрза тако што ће и реформе спроводити још посвећеније.
Шта је потребно да се уради да би резултати Владе били бољи, да би се задржао тренд раста?
– Као национални ИПА координатор, дакле министар надлежан за планирање и програмирање развојне помоћи из фондова ЕУ, али и других међународних извора, на непосредан начин доприносим реализацији политике раста и одрживог развоја наше земље. Успешно сам координирала процес припреме и подношења пројеката за ИПА 2021 и 2022, као и за Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан. Када је о овом плану реч, крајем прошле године добили смо и прве повратне информације из Европске комисије, које указују на то да смо веома добро идентификовали кључне стратешке пројекте и да је Комисија чак седам пројеката оценила као оне од високе важности, рачунајући да би могли да буду финансирани из тих средстава. То су све дугорочни пројекти, који захтевају обимне припреме и планирање засновано на искуству које имамо, али када једном буду одабрани за финансирање, и ефекти на економију – пре свега када је реч о инфраструктурном повезивању, зеленој агенди, дигитализацији и јачању привреде – биће им дугорочни.
Да ли се проналазите у критикама председника Србије који сматра да поједини министри не раде колико би требало?
– Не.
Да ли ви сматрате да неки чланови Владе нису радили довољно добро?
– Није умесно да о томе као члан Владе јавно говорим.
Извор: Портал 24седам