Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Процес проширења трпео, требало би да буде ревитализован

28. јaнуар 2021. | Београд

Ј. Јоксимовић: Процес проширења трпео, требало би да буде ревитализован

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је данас да је Србија 2020. године била у истим или сличним проблемима као и већина земаља чланица ЕУ због вируса корона, као и да је показан висок ниво отпорности додајући да је и процес евроинтеграција земаља Западног Балкана трпео ударе те да сматра да би ове године и од ове године требало да буде ревитализован.    

Јоксимовић је, обраћајући се на онлајн састанку парламентарних одбора ЕУ и Србије, указала на то да је процес проширења трпео ударе скрајнуте политике проширења и приметила да је било и неких унутрашњих кашњења у земљама Западног Балкана, од којих су нека оправдана, док друга нису.    

„Сматрам да ће политика проширења и у овој години и од ове године према целом Западном Балкану, а имајући интересе нас као земље која је дубоко у приступном процесу, ревитализована и да ће процес проширења коначно бити схваћен онако како би и требало, а то је као заједничка политика која значајно може да помогне обновљену ревитализацију ЕУ и европског простора и европске економије и одрживог развојa“, казала је Јоксимовић.    

Подсетила је да је Србија прихватила нову методологију по којој ће преговарати са ЕУ и навела у том смислу да се прелази на кластере, односно да нема више приче о појединачним поглављима, већ се иде на заједничких шест водећих политика ЕУ које треба да доведу до партнерства за одрживост и отпорност.    

Сигурна је да ће у томе највећи број чланица препознати Србију као важан елемент и као земљу која својим могућностима и капацитетима и резултатима може да допринесе посебно, како каже, имајући у виду то како је постављена нова методологија.

Јоксимовић каже и да нова методологија није до краја још увек званично разрађена и није до краја представљена у смислу мапе пута за примену и додаје да је и она лично, као и чланови Министарства које предводи у консултацијама и са комесаром Вархеијeм и да заједнички покушавају да нађу најбоље моделе који ће довести до могућности убрзања преговора.  

„То је и био основни мотив и циљ увођења нових метода и елемената нове методологије коју је Србија недвосмислено прихватила", казала је Јоксимовић.  

Додаје да је Србија кренула активно, још пре неколико месеци, у значајну двострану мисију, с једне стране да разговора са свим партнерима из ЕУ и истовремено уводила једну реструктурирану шему Министарства за европске интеграције и свих преговарачких структура уподобљену у кластерском приступу.    

Посебан акценат је, како каже, стављен на нови приступ према координисању оних националних реформи које имају за циљ да се сусретну и да иду у правцу остваривања циљева зелене агенде, дигитализације, одрживог зеленог договора и одрживог развоја, као и свих осталих кластера.    

Јоксимовић наглашава да кластер 1 постаје и остаје у случају Србије кључан за мерење напретка јер смо, примећује, под стриктним правилима преговарали и раније.    

Међутим, истиче да економско - инвестициони план за Западни Балкан не може да буде у потпуности спроведен уколико се четири кључна кластера за тај план и одрживу трансформацију и конвергенцију привреда Западног Балкана са привредама и економијама ЕУ не буду посматрали као основно средство и инструмент за његову реализацију.    

У питању су, додаје, кластер 2 - унутрашње тржиште, кластер 3 - конкурентност и укључујући раст, кластер 4 - зелени договор, дигитализација и инфраструктурно повезивање и кластер 5 који се односи на ресурсе, кохезију и пољопривредну политику.  

Кластер 1 чине политички критеријуми, а кластер шест су спољни односи, додаје Јоксимовић.    

„Апсолутно смо припремљени за почетак примене нове методологије, очекујемо у најскорије време одржавање једне политичке међувладине конференције како је и предвиђено документом о унапређеној методологији преговора из 5. фебруара и каснијој уобличеној мапи у 2020. години на којој би требало да се усагласимо и разумемо у погледу примене нове методологије како би смо убрзали приступни процес“, наглашава министар.    

Јоксимовић наводи да су реформе које су спроведене у Србији видљиве и наводи да је нова Влада започела активно процес реформи посебно везаних за неке недостајуће елементе у погледу активности у области владавине права.    

Сматра да су све те активности јасан знак активног приступа и нове Владе и Србије и примећује да неке ствари јесу биле у кашњењу, али да је 2020. година донела многа кашњења и чланицама ЕУ и Унији.    

„Некада се престрого оцењују кандидати, некада су аршини престроги у односу на изазове које сви заједно делимо, али ниједног тренутка не постоји дилема око тога да ли Србија наставља активно са процесом европских интеграција", каже Јоксимовић и додаје да ће Србија ове године показати да је била озбиљна око реформе у области владавине права.    

Што се тиче реформе правосуђа, Нова влада је по процедурама које су обавезујуће морала поново да пошаље читав сет уставних амандмана на дебату и одлучивање у парламент, док ће све друге реформе из области економског пакета, које Србија већ годинама спроводи, бити усвојене до краја месеца.    

Исти случај је и са бројним другим активностима које су дефинисане кроз шест кластера.  

„Имамо спреман план, сва министарства су укључена, нова методологија значи и већу политичку ангажованост и посвећеност свих у влади, свих министарстава, институција, укључујући Народну скупштину и друге делове државног система. То је процес за све, у којем свако има свој удео, обавезе и одговорности, али и сви имају свој део бенефита. Мислим да смо озбиљни око тога и да ће то ова година показати“, наводи министар.    

С друге стране, каже Јоксимовић, Србија очекује и да ЕУ и ЕК покажу озбиљност у погледу кредибилнијег и веродостојнијег процеса проширења уз унапређену разраду и примену нове методологије.    

Када је реч о међустраначком дијалогу, Јоксимовић каже да је парламент место за тај тип дијалога, а да је владајућа странка показала спремност и укљученост у тај процес.

Јоксимовић је навела и да је Србија за инвестициони план и ИПА програме 31. јула и у августу послала 12 великих инфраструктурних пројеката из области зеленог договора, транспорта, социјалне инклузије, дигитализације и енергетског сектора и додаје да су наишли на јако добре оцене од стране Европске комисије.    

„Србија не само да не каска, већ напротив у неким сегментима показујемо висок ниво проактивности и верујем да ће се то манифестовати ове године кроз убрзање приступног процеса“, истиче Јоксимовић.    

Када је реч о пандемији вируса корона, Јоксимовић подсећа да је Србија била међу првим земљама која је учествовала чак и финансијски у процесу развоја вакцине, као и да је два пута за то донирала финансијска средства - први пут два милиона евра, други пут 100.000 евра.    

„Сматрали смо да ће кроз Ковакс механизам и потребе Србије и грађана региона бити додатно уважене. Нажалост, због познатих проблема са добављачима и проблемима у земљама ЕУ, Србија још увек није успела да набави вакцине преко тог механизма", наводи.    

Јоксимовић каже да је одвојено 70 милиона евра помоћи, али да та средства још увек нису алоцирана, а све и да су алоцирана тим новцем не бисмо могли да купимо вакцине. 

„Ми смо као одговорна Влада и председник Александар Вучић настојали да набавимо вакцине", казала је Јоксимовић и са поносом истакла да је Србија данас друга земља у Европи по броју вакцинисаних пропорционално гледано у односу на 100.000

„Волели бисмо и надамо се да ће унапређени механизам набавки вакцина и заједничких набавки кроз неки механизам бити доступан и региону Западног Балкана", каже Јоксимовић и примећује да нажалост неке земље као што су БиХ и Црна Гора још увек нису ушле у тај процес.    

Сматрам да је велика одговорност ЕУ и ЕК да помогну и нашим суседима и додаје да ће Србија помоћи колико год може.    

„Ми смо један контигент вакцина већ одвојили и за Северну Македонију и тиме показујемо и да смо организовани и отпорни и да заиста на прави начин бринемо не само о свом становништву, већ и о становништву и здрављу грађана ЕУ", каже министар.

Извор: Танјуг