О евроинтеграцијама Србије у 2020. и очекивањима за 2021, новој методологији преговора, пандемији и другим изазовима на путу ка ЕУ, говори министар за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић.
Како оцењујете 2020. годину, када је реч о европском путу Србије?
Година коју остављамо иза себе донела је промену која се одразила на цео свет, на сваког појединца. Пандемија ковид-19 променила је устаљене начине рада, комуникације, начин живота, али и размишљања како појединаца тако и држава и економија, а онда природно утицала и на ток међународних односа. Европски пут Србије у том погледу није изузетак, јер је и Европска унија, уосталом као и државе кандидати, имала приоритет да очува здравље својих грађана и да се избори са последицама које је ова здравствена криза изазвала. Солидарност и сарадња наше земље са ЕУ и са државама чланицама у тој борби ипак је, рекла бих, обележила ову годину, уз обострану посвећеност процесу приступања Србије Европској унији и у овако тешким околностима.
Највиши званичници ЕУ више пута су поновили да је Западни Балкан приоритет и саме Уније и Европске комисије, као институције која води приступни процес са њихове стране. Две су чињенице које томе говоре у прилог - нова методологија преговора која ће убрзати и оснажити преговарачки процес, тако што ће политику проширења ЕУ учинити кредибилнијом, делотворнијом и предвидљивијом за све стране у преговорима. И друго, усредсређеност ЕУ на економско прилагођавање региона Европској унији и подршка опоравку након пандемије, кроз Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан вредан девет милијарди евра.
Са наше стране истичем да је ова година показала да је Србија веродостојна европска држава, која је очувала економску отпорност у највећој пандемији модерног света, уз обезбеђивање брзе адекватне здравствене заштите за све наше грађане. Учествујемо у свим најважнијим политикама ЕУ, од COVAX механизма који ће нам омогућити да када и друге земље ЕУ добијемо вакцине које смо преко овог механизма купили, преко заједничких набавки лекова и медицинске опреме, али и Зеленој агенди и политици борбе против ефеката климатских промена, дигитализацији и свему што су кључне теме новог плана економског раста ЕУ.
Очекивања од 2021. године?
Очекујем да 2021. година буде динамичнија и знатно конкретнија у односу на целокупну политику проширења ЕУ, међусобног поверења ЕУ и кандидата и са више обостраног ентузијазма.
Како би се убрзала динамика приступања, најпре би требало што хитније уобличити примену нове методологије за преговарачки процес Србије, са којом се у извесној мери касни, јер државе чланице и ЕК, како се показало, не могу да се, за сада, усагласе око преговарачких оквира за Северну Македонију и Албанију, а то посредно утиче и на преговоре са Србијом.
Сада када сама поглавља - њихово отварање и затварање - више нису основни инструмент, већ је то, по свему судећи, достизање критеријума за отварање читавих кластера сродних поглавља, уз снажан политички надзор над процесом, треба нам јасан и прецизан план наших европских партнера о мерилима за напредак реформи и о начину на које ће оне бити вредноване.
Наставићемо да као приоритетне задатке нове владе брже спроводимо реформе које утичу на динамику преговора са ЕУ, посебно оних из области владавине права, односно првог кластера, из којег су сва поглавља отворена и на чијем се усклађивању са препорукама ЕУ увелико ради. Реч је, пре свега, о уставним изменама као делу правосудне реформе, спровођењу Медијске стратегије, даљем унапређењу људских и мањинских права...
Када је реч о Економском и инвестиционом плану ЕУ за Западни Балкан, очекујемо да ће већ у наредној години почети подршка изградњи кључне регионалне инфраструктуре и помоћ даљем развоју приватног сектора, те додатном интегрисању региона у шире привредне токове ЕУ. Европска унија на овај начин наставља да доприноси даљем повезивању у региону, као и побољшању веза Западног Балкана са ЕУ, чиме ће се убрзати слободан проток људи и робе и повећати укупна трговинска и економска сарадња.
Који ће бити највећи изазови у процесу проширења - који за Србију, а који за ЕУ?
Сваки изазов је по својој суштини и прилика и шанса за квалитативни корак напред. За ЕУ - да покаже да је била озбиљна око нове методологије као инструмента за убрзање кредибилног процеса преговора и снажног инструмента подршке за искрену политику проширења, која ће ојачати и отпорност и виталност ЕУ. За Србију - да покажемо да смо озбиљни око суштинских реформи, јачању владавине права, економске отпорности, доброг управљања и дубоке умрежености наше са водећим политикама ЕУ груписаних у шест кластера.
Када је реч о техничком аспекту преговора, ми већ проактивно радимо на ономе што је за нас приоритет у овом тренутку, а то је прилагођавање свих структура новој методологији, на основу оног што нам је за сада познато. Спремамо се да преговарамо на начин на који ЕУ најављује, а то је убрзање процеса, кроз снажнији политички надзор и уз детаљну имплементацију стратешких планова реформи који су суштина нове методологије. На политичком плану, ту је унапређење односа у региону, уз даље преговоре Београда и Приштине, којима наша страна одговорно и доследно приступа, уз посредовање Европске уније.
Са друге стране, мислимо да је важно да саме државе чланице ЕУ покажу више ентузијазма према проширењу, јер Западни Балкан више није део проблема него је решење за достизање стабилности и саме Уније, посебно након Брегзита. Такође, део смо решења и за превазилажење економске и мигрантске кризе, које су присутне као последица глобалних кретања.
Србија као земља са великим капацитетом интеграције у већини секторских политика ЕУ, и сада када је кандидат, може у значајној мери да помогне подизању компетитивности ЕУ, а нашим грађанима ће пуноправно чланство свакако донети и то да живе у стабилнијој и отпорнијој Европи, на континенту који сви скупа делимо.
Извор: EURACTIV.rs