Информације Актуелности

Новине у процесу приступања Републике Србије ЕУ

1. септембар 2020. | Београд

Новине у процесу приступања Републике Србије ЕУ

Колегијум комесара Европске уније почетком године је усвојио нову методологију процеса приступања ЕУ са циљем да се поново успостави веродостојна перспектива чланства Западног Балкана. С обзиром на то да су све државе кандидати на Западном Балкану прихватиле нову методологију, укључујући и Србију, молимо Вас да појасните суштину нове методологије и начин њене примене на нашу земљу?

Отворили смо више од половине преговарачких поглавља, водећи преговоре по критеријумима, који су од самог почетка били врло строги и ригорозни, чак и онда када су се мењали и примењивали само за Србију. Нова методологија не би требало да нам буде препрека, јер желимо да динамика реформи које спроводимо буде пренета и на наш напредак на европском путу и отварању што већег броја поглавља, што до сада није био случај. Савет ЕУ је 25. марта 2020. године подржао Комуникацију Европске комисије „Побољшање процеса придруживања - Веродостојна перспектива ЕУ за Западни Балкан“ од 5. фебруара 2020. године, са циљем да се интензивира процес приступања земаља региона. Најважније компоненте нове методологија су: (1) јачање кредибилности процеса политичког дијалога, (2) увођење тзв. кластера (6), у којима су поглавља сврстана по областима и (3) појачан политички надзор и подстицање држава кандидата. Новом методологијом, обавезе које држава мора да испуни остају исте као и раније, што подразумева усклађивање са правним тековинама ЕУ и њихову ефикасну имплементацију. Отварање и затварање поглавља ставља у фокус одређене области које би могле добити приоритет у циљу бржег усклађивања, за шта су неопходни административни капацитети, не само на централном, већ и на локалном нивоу. Видећемо у ком облику се нова методологија може применити и како ће се вредновати досадашњи напредак Србије. Настојаћемо да током немачког председавања усагласимо „мапу пута” и план за њену примену у контексту најављеног економског и инвестиционог пакета ЕУ, који треба да буде званично објављен на јесен.

Да ли се наша администрација, поготово преговарачке структуре, већ припремају за нови модел преговора? Шта видите као највеће изазове за администрацију у светлу нове методологије? Где би могли да се појаве евентуални проблеми или застоји?

Чланство Републике Србије у ЕУ и наставак процеса европских интеграција главни су стратешки циљеви наше спољне политике. Најзначајније реформе биле су, између осталог, вођене процесом европских интеграција. Као министар и председник Савета Координационог тела за процес приступања ЕУ, одржала сам посебан састанак Савета 31. јула 2020. године, чији је циљ био да се изврши адекватна припрема преговарачких структура за наредну фазу преговарачког процеса, размотре реперкусије нове методологије и програмирање ИПА, која је повезана са новом методологијом. Размотрили смо актуелно стање у процесу приступања Србије ЕУ, а пре свега најважнија питања у вези са реализацијом Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА), као и поглавља кроз кластере које предвиђа нова методологија. Разговарали смо о потреби да се фазе припреме акционих планова за испуњавање мерила за отварање преговора у поглављима у којима постоје мерила и припрема преосталих преговарачких позиција, усагласе са поделом преговарачких поглавља по кластерима и да рокови у усвајању пратећих законских и подзаконских аката буду у складу са динамиком остваривања Националног програма, који треба да садржи прецизне планове за усаглашавање законодавног оквира са правним тековинама ЕУ и испуњавање услова за њихово спровођење у пракси. Такође, закључено је да институције треба да благовремено планирају капацитете неопходне за ефикасно спровођење реформи, како би се и на тај начин побољшала динамика процеса приступања у наредном периоду.

Да ли ће се и на који начин променити улога локалне самоуправе у новом моделу проширења, имајући у виду да се већина законодавства ЕУ спроводи на локалном нивоу? 

Улога локалне самоуправе се већ мења у оквиру реформе јавне управе у процесу приступања ЕУ, и то кроз процес трансформације локалне самоуправе у ефикасну и одговорну администрацију, која је транспарентни сервис грађана. Реформа јавне управе се по новој методологији налази у кластеру посвећеном основним питањима, тј. владавини права, реформи јавне управе, јавним набавкама, финансијској контроли и статистици. Процес реформе локалне самоуправе ће се убрзати ка потпуној модернизацији кроз увођење и примену нових политика, као и дигитализацију информација. То ће повратно јачати улогу локалне самоуправе у новом моделу проширења у складу са принципима добре управе, који доприносе ефикаснијој примени нових прописа усклађених са прописима и стандардима ЕУ, као и са добрим праксама локалних самоуправа држава чланица. Овај процес се одвија како би администрација била у служби свих грађана Србије кроз значајну уштеду њиховог времена и новца.

Каквим капацитетима располаже администрација, како на националном, тако и на локалном нивоу када су у питању обавезе у процесу приступања којих ће бити све више? 

Реформа јавне управе представља један од кључних приоритета у процесу европских интеграција. Управо из тог разлога на моју иницијативу из средстава ИПА програма за 2015. годину издвојено је 80 милиона евра у форми буџетске помоћи за реформу јавне управе, одакле је део средстава опредељен и за унапређење јавно службеничког система. Као резултат, у Извештају о напретку ЕУ 2019. године позитивно је оцењен напредак, који се односи на стручно усавршавање запослених на централном и локалном нивоу и успостављање Националне академије за јавну управу. Тиме је обезбеђен је системски приступ унапређењу компетенција и вештина запослених у јавној управи и створени услови за бољи квалитет услуга које се пружају грађанима и привреди. Додатно, као Национални ИПА координатор одговоран за програмирање годишњих ИПА програма посебну пажњу посвећујем управо пројектима који су усмерени на унапређење општих и специфичних компетенција и вештина запослених у јавној управи због чега велики број пројеката, уско везан за одређене секторске политике и преговарачка поглавља, увек садржи и компоненту стручног усавршавања. Разуме се, како процес европских интеграција представља један свеобухватан и динамичан процес предстоји нам још много активности на усавршавању наше управе како би одговорила развојним потребама Србије у контексту приступања ЕУ.   

Како можемо да помогнемо општинама и градовима у Србији да се боље припреме за реформе на том путу, али и за средства из фондова ЕУ која су им, као локалним самоуправама, доступна? 

Локалне самоуправе у наредном периоду морају посебну пажњу да посвете стратешком планирању и унапређењу капацитета за припрему и реализацију развојних и инфраструктурних пројеката. Ово је битно не само у циљу што бољег коришћења претприступних фондова, већ и као део припрема за вишеструко веће постприступне фондове ЕУ. Зато је Акционим планом за преговарачко поглавље 22 – регионална политика и координација структурних инструмената, за које је Министарство за европске интеграције надлежно у процесу преговора и које је сачинило Акциони план на који чекамо коментаре Европске комисије, предвиђено спровођење обука и програма стручног усавршавања на регионалном и локалном нивоу, где су као кључни партнери препознати управо СКГО-а и регионалне развојне агенције. Као национални ИПА координатор желим и да вас обавестим да смо у претходном периоду радили на обезбеђењу значајне бесповратне помоћи ЕУ локалним самоуправама из средстава ИПА програма за 2020. годину и да ће чак 40 милиона евра бити опредељено за реализацију развојних пројеката укључујући и изградњу економске и социјалне инфраструктуре попут школа, вртића, домова здравља, спортских објеката итд.

Да ли очекујете отварање неког од поглавља до краја немачког председавања ЕУ и како видите наставак европских интеграција Србије?

Поздравили смо почетак председавања Немачке, које је почело 1. јула 2020. године и изразили наду да ће Немачка као земља оснивач ЕУ, унети нови квалитет у процес проширења, улажући напор да се обезбеди већи кредибилитет и динамика самог процеса. Тренутно пред Саветом ЕУ имамо 5 спремних преговарачких позиција: п2 – Слободно кретање радника, п3 - Право пословног настањивања и слобода пружања услуга, п14 - Транспортна политика, п21 - Трансевропске мреже и п27 – Животна средина и климатске промене, док се позиције за п28 – Заштита  потрошача и здравља и п10 - Информационо друштво и медији налазе у завршној фази припреме. На крају хрватског председавања, упркос чињеници да смо имали неколико технички потпуно припремљених преговарачких поглавља, државе чланице ЕУ нису донеле одлуку о отварању нових поглавља. Како је председник Вучић и најавио нова Влада ће додатно ставити фокус на процес европских интеграција као магистрални правац реформи, и ја очекујем да ће у новој Влади сва ресорна министарства бити фокусирана и спремна да појачаним темпом спроводе реформе из области јачања владавине права и економског развоја. Остајемо чврсто посвећени наставку реформског процеса у свим областима које су у најбољем интересу наших грађана у свим деловима Србије. 

Извор: Европске новости, Стална конференција градова и општина
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2462/objavljen-prvi-broj-evropskih-novosti