Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Прекогранична сарадња унапређује односе наша два народа

22. јул 2020. |

Ј. Јоксимовић: Прекогранична сарадња унапређује односе наша два народа

Kоја област се показује као најплоднија у сарадњи између Румуније и Србије? 

Tрадиционално највеће интересовање у програму прекограничне сарадње између Србије и Румуније је за сарадњу у области туризма. У тој области је у току низ занимљивих пројеката као што је пројекат у оквиру ког је предвиђено уређење археолошких налазишта Мајдан у Србији и Парца у Румунији и изградња капацитета за пријем туриста. 

Врло успешна сарадња остварена је и између Министарстава унутрашњих послова који су заједно реализовали више пројеката из области заштите животне средине и реаговања у ванредним ситуацијама. Кроз те пројекте, осим што су организоване заједничке обуке и семинари за припаднике два министарства, набављена је  корисна опрема која је полицијским управама на програмској територији и те како значајна и помаже им да брже и ефикасније реагују у случајевима поплава, пожара и другим ванредним ситуацијама.

У овом програмском периоду значајна средства су издвојена и за сарадњу између румунских и српских домова здравља и болница.

Поред „мекших“ пројеката, који пројекат бисте издвојили као стратешки најважнији са Румунијом?

У току је реализација два стратешка пројекта од којих би могла да издвојим један који нарочито добија на значају због инвестирања у здравствени систем који је у свим земљама на свету у овим временима пандемије корона вируса на проби. Иако се пројекат бави унапређењем дијагностике и лечења малигних болести, инвестиција у здравство уложена кроз овај пројекат у смислу реконструкције и опремања болничке зграде у Пожаревцу, набавке неопходне медицинске опреме за све пројектне партнере и софтвера за умрежавање болница на програмској територији свакако ће допринети бољем функционисању здравственог система у Румунији и Србији.  

Године 2018. сам посетила Општу болницу у Пожаревцу поводом почетка имплементације овог пројекта чији сам значај препознала и за који сам се лично залагала будући да директно доприноси унапређењу здравља наших грађана и подразумева сарадњу између здравствених установа са обе стране границе, у циљу обезбеђивања приступа модерним и ефикасним здравственим услугама за онколошке пацијенте који живе у региону.

Иначе, у овом пројекту, осим Опште болнице Пожаревац која је водећи партнер, учествују и Министарство здравља Републике Србије, Жупанијска болница у Темишвару и Жупанијска болница у Решици у Румунији. 

Колико прекогранична сарадња са Румунијом ефективно доприноси побољшању квалитета живота грађана? 

Свака сарадња, посебно на локалном нивоу, знатно доприноси унапређењу односа два народа и двеју држава, а наравно и унапређењу квалитета живота. Од почетка сарадње до данас, непрофитне институције из пограничних области две земље заједнички су реализовале 233 пројекта од којих је 30 пројеката још у току, а припремају се уговори за још четири пројекта. Реализацијом ових пројеката је у територију програма укупно инвестирано 146.1 милион евра у области економског и друштвеног развоја, заштите животне средине и реаговања у ванредним ситуацијама као и културе и туризма. Финансирањем тих пројеката омогућена је реализација широког спектра активности које су донеле значајан напредак локалним срединама у којима су пројекти спроведени  -  од поправке и модернизације приступних путева и бициклистичких стаза, преко система за управљање ванредним ситуацијама, инвестирања у медицинску инфраструктуру или инвестирање у образовање и системе обуке и учења преко интернета, па све до активности у сврху промоције туристичких, културних и археолошких локалитета прекограничног региона Румуније и Србије.

Где видите простора за развој нових области сарадње са Румунијом? 

Области сарадње које се спроводе на територији овог програма су дефинисане кроз обиман процес анализе потреба територије и јавних консултација. Регулатива за период који нам предстоји од 2021-2027. године, дефинише области политика и посебне области политика за програме прекограничне сарадње и основне области у програму Румунија - Србија ће представљати континуитет са текућим програмом с тим што ће се област заштите животне средине, управо под утицајем нове важности зелене агенде, више бавити промоцијом уштеде енергије, обновљивих извора енергије, одрживог управљања водама, зелене инфраструктуре у урбаном развоју, смањења загађења и сл. Област културе и туризма ће се спроводити кроз веће укључивање локалних актера са територије програма. Такође, програм ће подржати и пројекте у специфичној области политике која се односи на безбедност границе, што је такође нова тема у овом програму.

Шта мислите о тенденцији да се прекогранична сарадња између Србије и Румуније кроз ИПА фондове модификује у трилатералну платформу коју би сачињавале Мађарска, Румунија и Србија? 

Програм је у првом периоду спровођења био трилатерални – управо између Мађарске, Румуније и Србије. Међутим, Европска комисија је донела одлуку да овај трилатерални програм већ у периоду 2007-2013. раздвоји на три програма (Мађарска-Румунија, Мађарска-Србија и Румунија-Србија). Та пракса траје и данас, а у завршним фазама је и припрема програма за наредну финансијску перспективу те је извесно да до 2027. године неће доћи до спајања ових програма у један трилатерални.

Да ли можете да опишете и допринос српске заједнице из Румуније у прекограничној сарадњи са матицом. Да ли постоје примери? 

Неколико организација српске заједнице у Румунији су врло активне у конкурисању за средства из Програма прекограничне сарадње Румунија – Србија. Гимназија „Доситеј Обрадовић“ из Темишвара је у претходном програмском периоду учествовала на два пројекта. Тренутно ова институција, заједно са Гимназијом „Борислав Петров Браца“ из Вршца, која је водећи партнер, спроводи пројекат који, између осталог, предвиђа оснивање модерно опремљених мултифункционалних учионица чиме се обезбеђује квалитетније образовање из специфичних области. Такође, општина Свиница из Румуније, која је претежно настањена Србима, учествовала је у пројекту „Чувари традиције“ чији је циљ био очување културног наслеђа као и коришћење тог наслеђа у сврху развоја локалног туризма. Позивам и све друге заинтересоване институције да се укључе у ове програме са релевантним пројектима. 

Образовање на српском језику у Румунији, као и образовање на румунском језику у Србији су идентификовани од стране Мешовите међувладине комисије за заштиту мањинских права као највећи проблеми за мањинске заједнице због, пре свега, одлива становништва. Да ли се размишља о некаквом прекограничном пројекту који би био подстицајан за образовни процес на матерњем језику? 

Образовање је једна од области која је одабрана од стране грађана и институција у пограничним областима две државе и велики број пројеката је спроведен или се спроводи у овој области. Две државе, односно Владе само могу да отворе врата за спровођење ових пројеката али на образовним институцијама је да успоставе партнерства и припреме пројекте. Пример доброг партнерства је управо сарадња гимназије „Доситеј Обрадовић“ из Темишвара и гимназије „Борислав Петров Браца“ из Вршца и свакако ће се наставити са подршком свим иницијативама у области образовања на матерњем језику које се уклопе у оквир програма. Министарство за европске интеграције на чијем сам челу, пружа подршку корисницима у смислу подизања капацитета за припрему пројеката и успостављања партнерства у суседној држави. 

Србија настоји да обезбеди квалитетан систем образовања на матерњем језику за све националне мањине, укључујући и румунску. У том смислу постоји блиска сарадња са Националним Саветом Румунске националне мањине, али и надлежним институцијама у Румунији, како би квалитет уџбеника био што бољи. Поред тога, Србија је једина земља која је имала обавезу да у оквиру поглавља 23 успостави и посебан Акциони план за промоцију и унапређење права националних мањина, где је једна цела област тог документа управо посвећена питањима унапређења образовања. Било би добро да су и други пре ступања у чланство и сада - кандидати и потенцијални кандидати, имали ову обавезу. 

Осим тога, Србија има један од најбољих легислативних оквира у области националних мањина. Мислим да смо на том пољу до сада пуно урадили и да наши грађани румунске националности препознају посвећеност Владе Србије унапређењу њихових права. Влада Србије је управо преко буџетског фонда за националне мањине, током фебруара 2020. године, расписала нови конкурс за доделу средстава у области образовања, и са задовољством можемо да констатујемо да је буџетско финансирање постала пракса.

Колико тренутна прекогранична сарадња са Румунијом доприноси припреми Србије за чланство у ЕУ? 

Програми прекограничне сарадње у целини, па и програм са Румунијом, је први директан контакт који су организације у Србији имале са правилима за коришћење фондова Европске уније који важе и за чланице ЕУ. Знање које су корисници ових средстава стекли током низа година је непроцењиво и не своди се само на правила о припреми и спровођењу пројеката, већ и на вредности које се граде кроз стратешко планирање, припрему, координацију, преговарање са партнерима у пројекту, поштовање свепрожимајућих или хоризонталних принципа који су саставни део овог процеса (једнакост полова, недискриминација, једнаке могућности и одрживи развој). Ови програми припремају, не само кориснике средстава, већ и грађане пограничних подручја за равноправно учешће у спровођењу регионалне, кохезионе политике Европске уније, која је била и биће један од стубова функционалније и повезаније Европе.
 
Током пандемије колико су ЕУ и европски партнери пружали помоћ Србији? 

Веома смо захвални Европској унији и њеним државама чланицама на помоћи која нам је пружена током пандемије. Одмах по увођењу ванредног стања обратила сам се европском комесару за проширење Вархеију са молбом да омогући пренамену неискоришћених средстава из претприступних фондова ЕУ за потребе хитне подршке нашем здравственом систему. У само две седмице потписали смо споразуме на основу којих је извршена набавка недостајуће медицинске опреме попут респиратора, монитора, маски, прехрамбених и хигијенских пакета за најугроженије грађане и покривени трошкови транспорта преко 740 тона медицинске опреме из Кине и Индије. Европска унија ће у наредном периоду покрити трошкове ангажовања 200 медицинских радника који ће бити ангажовани у здравственим центрима широм Србије и тиме додатно ојачати наше способности у борби против ширења заразе. 

Осим тога, Србија је добила помоћ држава чланица ЕУ путем Механизма цивилне заштите ЕУ, а у наредном периоду очекујем подршку и из Фонда солидарности ЕУ за који сам недавно упутила свеобухватну апликацију. Поред спремности да помогне нашем здравственом систему, Европска унија је опредељена да помогне опоравак наше привреде која је као и привреда целе Европе погођена негативним ефектима пандемије. До краја године очекујемо представљање Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан који ће између осталог предвидети значајна бесповратна средства за подршку приватном сектору и реализацију приоритетних инфраструктурних пројеката. Верујем да све ово представља недвосмислен доказ снажне солидарности Европске уније и још један показатељ важности процеса европских интеграција за грађане Србије. Такође, желим да напоменем да је Србија показала висок степен солидарности са земљама у региону, као и са Италијом, када сам на иницијативу председника Вучића лично испоручила два милиона хируршких маски, два милиона епидемиолошких маски, милион рукавица, сто хиљада скафандера у априлу месецу. Такође, подсетићу да је Србија у мају донирала 2 милиона евра за развој вакцине против Ковид-19, и да сам након непуна 2 месеца од прве донације учествовала на видео самиту који је организован на позив председника Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, где је Влада Републике Србије донирала додатних 100.000 евра за истраживање и развој вакцине против Ковида-19.

Румунија је прошле године председавала Саветом Европске Уније. Како оцењујете њену подршку Србији на путу евроинтеграција? 

Са Румунијом имамо добре билатералне и добросуседске односе. Румунија подржава Србију у процесу европских интеграција и та подршка нам је значајна. Одржавамо редовне контакте са Букурештом по том питању и настојимо да ту сарадњу развијамо. За време румунског председавања од 1. јануара до 30. јуна 2019. године отворено је преговарачко поглавље 9 – Финансијске услуге (27. јуна 2019. године). Председавање Румуније Саветом ЕУ је у извесном смислу било оптерећено решавањем битних питања, која су се тицала унутрашње реформе ЕУ, попут питања Брегзита, реструктурирања ЕУ (одржан неформални Самит шефова ЕУ у Сибиуу 9. маја 2019. године, на тему стратешког плана будућности Уније у наредним годинама након Брегзита) и конституисања новог сазива Европске комисије, обзиром да су се избори за Европски Парламент поклопили са периодом румунског председавања. Желим да захвалим нашим румунским колегама што су упркос таквим неповољним околностима по тему проширења, успели да организују Међувладину конференцију на којој је отворено наведено поглавље.

Новинар: Никола Лакић
Фото: Тања Валич, Танјуг
Извор: Наша реч (Темишвар)