Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: На нашем европском путу и реформе и питање КиМ

1. јун 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: На нашем европском путу и реформе и питање КиМ

Србија је једина земља која је морала да почне преговоре са ЕУ отварањем поглавља која су најтежа, а то су поглавља 23 и 24, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, додајући да на нашем европском путу постоји кумулација два услова - реформе, које су незаобилазне и Косово и Метохија.

Јоксимовић је за TV Happy појаснила да су поглавља 23 и 24 најтежа јер покривају све оне теме у друштву које су најважније, а које су врло осетљиве када се мењају - владавина права, борба против корупције, реформа правосуђа, борба против организованог криминала, националне мањине, безбедност, медији, све теме које, како каже, творе друштво демократским.

„Сва поглавља која смо отворили, 18 до овог тренутка, могли смо да отворимо не само када смо спремни по поглављу, него ако има напретка у владавини права, што ниједна друга држава није имала као принцип преговора“, казала је Јоксимовић.  

Како је објаснила, ако смо могли да отворимо поглавља за која смо спремни, на пример поглавље транспорт, ми нисмо могли тако да преговарамо, него ЕК и земље чланице кажу ако има напретка у поглављима 23 и 24, тј. владавини права, онда Србија може да настави да отвара поглавља за које је спремна, а која су везана за друге области. 

Најважније је да се поглавља затварају, али важно је и отварање, казала је Јоксимовић и појаснила да на пример спремамо поглавље заштите потрошача и јавно здравље - 28, а када отворимо то поглавље то значи да смо ми већ доста урадили по основу оних механизама који постоје и у ЕУ везаних за заштиту потрошача.

„Када се отвори поглавље, постоји читав низ активности. То су конкретне ствари, усвајања закона, подзаконских аката итд, а када се достигне ниво скоро потпуне усклађености, онда се поглавље затвара“, додаје Јоксимовић.
       
Истиче и да ових 18 поглавља која смо отворили значи да смо ми имали озбиљне реформе у области владавине права, јер без тога не бисмо могли да их отворимо.

Док је СНС била у опозицији, како каже Јоксимовић, велике демократе и проевропејци су имале пролиферацију европских вредности, закона, реторике, а од суштинских реформи није било ништа. 

„То је била епски неуспела реформа правосуђа, мрежа судова по Србији је била поремећена, ми и дан данас имамо последице једне такве неуспеле реформе. Ушли смо у процес 2014, отворили смо преговоре те године, бриселски споразум је већ био потписан, што је био један од услова да наставимо наш европски пут“, наводи.

Како каже, последњих шест, седам година у Србији је сређена економија, а оно што опоравља економију су инвестиције.

У том смислу, Јоксимовић наводи да је ЕУ највећи инвеститор у Србији и додаје да само у последње две године, од свих инвестиција које су дошле, 70 одсто је из ЕУ.
„То је оно што нама опоравља економију. Сада ћемо се опоравити од пандемије онолико брзо колико се брзо опорави европско тржиште јер је то и наше тржиште“, каже.

Упитана да прокоментарише то што је Хрватској ЕУ определила седам милијарди, а нама 70 милиона, Јоксимовић каже да би и ми добијали више да смо чланица ЕУ.

Објашњава да када сте кандидат за чланство, као што је Србија, имате право на претприступне фондове и подсећа да је у петак потписан први део ИПА за 2020. у износу од  70,2 милиона евра, а да ће бити потписано за још 98 милиона евра, а имаћемо за 2020. и 45 милиона евра за ИПАРД – пољопривредне фондове. 

„Ми на годишњем нивоу уназад десетак година имамо око 200 милиона бесповратно, а када сте чланица постајете део заједничке, регионалне, кохезионе политике ЕУ, чији је основни циљ да смањи регионалне разлике“, додаје Јоксимовић.

Министар за европске интеграције истиче да бисмо ми на годишњем нивоу, да смо чланица ЕУ, добијали око милијарду и по евра бесповратно, а да смо за шест, седам година добили милијарду и 300 милиона евра бесповратно, онолико колико бисмо добили за једну годину да смо чланица.

Председник Александар Вучић је затражио од ЕУ да нам дају јасну европску перспективу, а Јоксимовић каже да европска перспектива Србије постоји, а само је питање брзине реализације те перспективе.

Упитана да није председник Вучић на челу Србије, већ неко други ко би признао независност Косова, да ли би Србија одмах постала чланица, Јоксимовић каже да код нас постоји кумулација два услова - реформе, које се не могу заобићи и Косово и Метохија.

„Имамо и дијалог Београда и Приштине и то је чињеница, стварност је та да смо потписали бриселски споразум 2013. године и да смо ишли на опцију која не значи признање, него свеобухватну нормализацију односа, која би се регулисала читавим сетом споразума који би били имплементирани“, додаје министар.

Како наводи, основни текст бриселског споразума који се зове Први споразум о принципима нормализације односа, је само први споразум.

Наводећи да је  Приштина имала обавезу формирања заједнице српских општина, као и да то није испунила, Јоксимовић каже да када би они спровели ЗСО - а ми смо наше већ спровели, онда је требало да се иде на „Брисел два“, а то је питање имовине, заштита црквених објеката, интерно расељена лица, људска права, најважније теме.

„Управо зато што није дошло до имплементације пре свега ЗСО, застали смо у сред ничега“, каже Јоксимовић и наводи да су тада сви кренули да критикују Вучића како је одједном предложио размену територија, али нико није питао како је дошло до тога да се прича о другим опцијама.

„Важно је сада када је Мирослав Лајчак именован за специјалног изасланика да имамо темељну размену мишљења шта је до сада постигнуто у оквиру бриселског споразума“, истиче Јоксимовић.

Наводећи да је Лајчак јуче затражио од косовских Албанаца да повуку реципрочне мере које прописују да роба из централне Србије без декларације „Република Косово“ не може на територију Косова и Метохије, Јоксимовић каже да је Лајчак тако реаговао зато што је та мера негирање онога што у ЕУ и даље постоји, а то је статусна неутралност.

„ЕУ као наднационална творевина не признаје државе, то је на националним државама. У ЕУ постоји пет земаља које нису признале независност Косова и зато смо ми и прихватили посредовање ЕУ, јер мора да буде статусно неутрална. И зато Лајчак и реагује и каже какве су то реципрочне мере које додатно подривају дијалог, каже министар.

Како каже, у последње време се развио концепт Западног Балкана и регионалне повезаности, против чега лично није, али је пре свега интересује шта је са нама.

Када је у питању „мали Шенген“, Јоксимовић каже да он има смисла и да је председник Вучић то паметно урадио. 

„Ипак, она наглашава да је за њу најважније да се стално гура тема преговора и пуноправног чланства“, истиче Јоксимовић. 

Говорећи о помоћи ЕУ Србији током пандемије, Јоксимовић каже да смо добили значајну пренамену средстава – 93 милиона евра, а да је комесар Вархеји прошле недеље током потписивања првог дела ИПА најавио да ћемо бити укључени и у додатне ЕУ финансијске инструменте током опоравка, на чему се и председник Вучић захвалио. Нагласила је да смо и ми током пандемије помогли земљама ЕУ и региону, и да то Европска унија види. 

„Лично сам на иницијативу Вучића отишла у Италију у сред пандемије, однели смо пет милиона маски, а они су рекли да им је ретко ко толику помоћ послао. Србија је показала да има чиме да допринесе и заједничкој отпорности ЕУ и то сви знају и зато нисам песимиста“, закључује Јоксимовић.

Извор: Танјуг