Ј. Јоксимовић: Отворено и конструктивно о свим аспектима европских интеграција

03. март 2020. | Париз

Ј. Јоксимовић: Отворено и конструктивно о свим аспектима европских интеграција

Француска заиста цени улогу Србије, и у региону и као земље која преговара са ЕУ, и као свог билатералног партнера, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић у Паризу, након састанка са министарком за европске послове у Влади Француске Амели де Моншалан.

Јоксимовић је додала да су „канали комуникације“ између Француске и Србије додатно отворени после прошлогодишње посете Београду француског председника Емануела Макрона.„Француска показује интересовање за све веће присуство и у Србији и у региону“, навела је.

И са министарком Моншалан Јоксимовић је данас разговарала о темама о којима је током прошлог месеца причала са бројним европским колегама у Берлину, Минхену, као и у Прагу на састанку Вишеградске групе, а то су теме које су се, како каже, отвориле не само у Србији, већ и у ЕУ, а и у остатку региона Западног Балкана.„То су теме како Француска види будућност проширења, шта значи са њиховог становишта методологија коју су иницијално они предложили, а касније Европска комисија, од тог предлога и са предлозима других чланица, припремила други, ревидирани предлог методологије, шта су мотиви, како Француска очекује да дебата у самој ЕУ по том питању траје и како виде будућност Србије у оквиру ЕУ и на путу до ЕУ“, казала је Јоксимовић.

Истиче да је разговор са Моншалан био садржајан и отворен, првенствено на политичком нивоу, односно да се није тицао само техничких аспеката процеса и методологије.

Разговарале су, како је навела Јоксимовић, о суштинским виђењима будућности и ЕУ, као и о француским виђењима о Унији, али и француској улози на Западном Балкану.„Министарка Моншалан је јасно предочила да Француска заиста жели да се активно врати на Западни Балкан, а имајући у виду да је Србија ипак једна од најважнијих и политички и економски земаља региона, итекако је повећано интересовање Француске за присуство у Србији, како политичко, тако и економско“, наводи Јоксимовић.

Током састанка било је и речи о бројним стратешким инвестицијама и упливу Француске економије у значајним пројектима у Србији, међу којима је француска концесија на нашем аеродрому у Београду, као и о пројектима о којима се и даље интензивно преговора, посебно о метроу у Београду.„Показано је и интересовање за даље економско присуство у Србији, што мислим да је добро, јер то говори да Француска цени спроведене реформе у Србији, препознаје и напредак у владавини права и реформама, уз нагласак да треба да се иде још брже, јер се од нас највише очекује, али да препознаје економски потенцијал и Србије и земаља у региону“, каже министар.

Како каже, разговарале су и о томе да је предлог методологије проширења, који треба да усвоје све чланице ЕУ, пре свега сачињен због онога што се догодило због застоја у отпочињању преговора са Северном Македонијом и Албанијом, али и о томе да је методологија понуђена и другима.

Јоксимовић је изразила начелно позитиван став Србије и казала да Србија нема проблем да разговара о променама, изменама.

Истиче и да је јасно поставила и питања како би се то применило на досадашњи напредак у отвореним поглављима, и то не само на број поглавља, већ и области.„Не желим ни на који начин да оно што је била тешка мисија за наше друштво у претходних шест година буде умањено. Мени је Моншалан рекла да то није идеја Француске и да Француска ни на који начин не жели да се вештачки успори и умањи значај онога што је Србија постигла до сада у преговорима и у том смислу смо се сагласиле да би нека детаљнија разрада примене те методологије на наш преговарачки процес могла да буде тема будућих разговора у предстојећим месецима”, казала је Јоксимовић.

Наводи да је француска министарка подвукла да је идеја за методологију била добронамерна, са најбољим намерама Француске и према региону и према проширењу, према отвореној, искреној политици, с обзиром да су и они са своје стране увидели проблеме у процесу, а са друге стране увидели су да су и земље које преговарају увиђале проблеме у том процесу.

Додајући да је Моншалан казала и да је нова методологија направљена са идејом за једним јачим и снажнијим политичким надзором над процесом, Јоксимовић је навела да је нагласила да је Србија и до сада једина држава која је преговарала по врло стриктној и ригидној методологији и да се никада није жалила због тога.„Никада нисмо ламентирали над тиме што имамо теже услове него земље које су пре нас преговарале. Не бојимо се ни да уђемо у нови циклус, са новим захтевима, али хоћемо да се досадашњи напредак адекватно и доследно валоризује“, истакла је Јоксимовић.

Како каже, и за министарку Моншалан је од значаја било да чује како Србија види одређене ствари, да чује питања која Србија има и да сагледа очекивања и предлоге наше земље.

Наводећи да су разговарале и о томе како Француска види будућност ЕУ, шта сматра да је значајно, Јоксимовић је казала да су и те теме важне, јер Француска је ипак, уз Немачку, један од покретача развоја европске интеграције.„Француска и Немачка су својим помирењем и успеле да створе оно што јесте пројекат ЕУ и што је донело мир и просперитет свим европским народима, а ми се надамо да ће и Србија и наши грађани као европски народ имати исту ту могућност, јер препознато је да имамо много шта да понудимо. Знају Французи да Србија има потенцијала у разним областима, тако да је то и заједнички интерес”, казала је.

Навела је да је захвална на искрености и жељи Француске да чују ставове Србије, да на конструктиван начин отворе и проблеме, али и оно што може бити конструктивно за све.

Оценила је да је досадашња посета врло корисна и да се одиграва у правом тренутку, јер за Србију је од великог значаја да чује од свих како они виде и предлог нове методологије и предлог будуће политике проширења.„Јер, само када имате праве информације и када имате директне контакте и поверење да са вама неко отворено разговара, онда можете да доносите праве одлуке, а наш интерес је да донесемо праву одлуку и да урадимо нешто што ће учинити процес још бољим”, каже Јоксимовић.

Додаје да остаје да се још мало анализира нова методологија, добију неки одговори, као и да се види и нови инвестициони план за Западни Балкан који би комесар за проширење Оливер Вархељи требало да представи на Самиту у Загребу.„Потребно је да видимо који су то финансијски инструменти, да ли ће бити повећања претприступних фондова, да ли ће бити нових инвестиционих инструмената. Моншалан ме је обавестила о дебати која се води у ЕУ у вези буџета и издвајања појединачно држава чланица, а то ће утицати и на одлуку колика средства ће бити доступна нама који смо у процесу преговора”, казала је.

Јоксимовић је наводећи да су разговарали о постојећим проблемима у ЕУ и потребама за реформама у самој Унији казала и да је на данашњем састанку Моншалан поручила да нема потребе мислити да ће проширење бити стопирано и заустављено уколико се испуњавају критеријуми који и даље постоје и који ће можда бити иновирани.

Министар Јадранка Јоксимовић се данас састала и са представницима Групе пријатељства Француска Србија у француском парламенту, којом председава Живка Парк, на којем су били и сенатори.

Јоксимовић каже да су показали велико интересовање за Србију, као земљу са којом виде могућност и парламентарне сарадње, али и сарадње на нивоу цивилног друштва и разних других пројеката који могу да се покрену између две земље.„Врло су заинтересовани да допринесу бољем имиџу Србије у Француској и Француске у Србији. Имамо и то да је госпођа нашег порекла Живка Парк председавајућа те групе пријатељства, која говори и српски, што додатно на симболичан начин показује да и наши људи овде представљају Србију на прави начин”, казала је Јоксимовић.

Додала је да су разговарали о темама које су покренуте на нивоу интерпарламентарне сарадње и казала да је то веома важно јер су управо они креатори јавног мњења, који могу значајно да допринесу и побољшању нашег имиџа у Француској, али и Француске у Србији и региону.

Током данашњег дана, министар Јадранка Јоксимовић ће се састати и са специјалним саветником Макрона за европска питања Клемоном Боном.

Извор: Танјуг