Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Подршка реформи образовања остаје међу приоритетима развојне помоћи ЕУ

25. фебруар 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: Подршка реформи образовања остаје међу приоритетима развојне помоћи ЕУ

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да ће образовање бити једна од најзначајнијих активности коју ће Европска унија (ЕУ) подржавати кроз будуће фондове, било да је реч о ИПА или регионалним фондовима, уз напомену да ресорно министарство ради на припреми стратешког документа „Партнерство за развој“ о националним приоритетима за развојну помоћ до 2025. године, а у којем је и образовање препознато као важна компонента у развоју људских ресурса и читавог друштва.

Јоксимовић је на трећој Седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања, истакла да је Влада Србије на највишем нивоу посвећена активном и делотворном спровођењу секторске буџетске подршке којом, како је навела, није било обухваћено само образовање, а која је износила укупно 80 милиона евра.

Министар је подсетила да је у септембру 2017. године са тадашњим европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом потписала споразум којим је Србији стављен на располагање део средстава из претприступних фондова ИПА 2016, кроз посебан инструмент секторске буџетске подршке, у износу од 27,4 милиона евра, од чега се 24 милиона евра исплаћује у три транше по осам милиона евра.

„Сматрам да смо доста добро, као Влада, спровели таргетиране циљеве и индикаторе. Веома је важно да механизам праћења Међуминистарског савета има своју улогу, а имао је своју улогу, јер смо остварили највећи део постављених циљева што је било праћено уплатама и траншама у наш буџет“, нагласила је Јоксимовић.

Истакла је да је реч о специфичној врсти подршке која се не даје свим земљама кандидатима за чланство у ЕУ и да секторска буџетска подршка као доступан механизам говори о, како каже, озбиљности институција и начину на који се европски претприступни фондови користе у Србији. 

„Оно што нам предстоји и што морамо да допунимо, као важан и значајан оквир за испуњавање свих стратешких докумената на нивоу ЕУ, јесу стратешки документи за постизање свеобухватне реформе образовања која ће довести до свега што се очекује од нас - одрживог развоја, смањене незапослености, нових вештина за нове врсте послова и свега што је тренд у Европи и свету“, казала је Јоксимовић.

Подсетила је на Агенду 2030 и Циљеве одрживог развоја УН који су, указала је министар, постали део политичког оквира ЕУ, а самим тим и део европских интеграција Србије. Како је истакла, један од циљева Агенде 2030 је једнак приступ образовању и једнак квалитет образовања, као и промоција целоживотног учења.

Јоксимовић је указала и на стратегију Европа 2020 паметног, одрживог и инклузивног раста која, како каже, дефинише један од пет циљева директно везаних за образовање - смањивање стопе раног напуштања школе уз истовремено повећање процента младих високообразованих.

„Још два циља се индиректно тичу образовања и односе се на повећање запослености младих и смањење процента становништва које живи испод границе сиромаштва“, навела је Јоксимовић.

Као трећи стратешки оквир, који се прати и кроз Поглавље 26, које је привремено затворено, али на којем се даље ради, навела је документ „Образовање и обуке 2020“ који је поставио образовне циљеве које ЕУ треба да достигне до краја ове године.

Међу тим циљевима су, подсетила је Јоксимовић, подстицање целоживотног учења, мобилности, унапређења квалитета и ефикасности, промовисање правичности у образовању и подстицање иновација.

Оценила је да је кроз дефинисање европског стуба социјалних права, ЕУ дефинисала и кључне принципе стварања бољих услова живота и рада гарантујући, истакла је министар, једнако право на квалитетно и инклузивно образовање, обуку и целоживотно учење ради стицања вештина за укључивање на тржиште рада.

„Ово су конкретни циљеви кроз стратешка документа која постоје на нивоу ЕУ, али и у земљи која приступа и преговора са ЕУ, као што је Србија, тако да морамо да обезбедимо делотворно спровођење  свих ових стратегија“, нагласила је Јоксимовић.

Када је реч о будућим циљевима и наставку секторске буџетске подршке, Јоксимовић је казала да је то питање преговора које ће Влада Србије водити са ЕУ, али је истовремено изразила уверење да ће инструмент ИПА III за период 2021- 2027. године, „несумњиво препознати образовање као једну од стратешких активности која би била подржана из ових инструмената“.

Додала је да Србија чека „напредни економски план“ за Западни Балкан, који ће са деловима „Зелене агенде“ бити представљен у мају на Самиту ЕУ - Западни Балкан у Загребу и додала да очекује да ће један од важних елемената бити и образовање као кључни елемент економије знања и трансформисања социоекономског начина постизања раста и напретка у државама Западног Балкана. 

„Видећемо који су додатни извори финансирања или који су постојећи извори појачани и повећани, што ће касније бити предмет и оквир на основу којег ћемо се даље договарати са ЕУ о изворима финансирања“, казала је Јоксимовић.

Напоменула је да министарство на чијем је челу координира и настоји да усагласи и на свеобухватан начин сумира и анализира све доступне изворе финансирања да, нагласила је Јоксимовић, на не би долазило до преклапања извора финансирања.

„Пооштрићемо механизме контроле да бисмо делотворно користили развојну помоћ и грантове које добијамо са различитих страна“, рекла је Јоксимовић.

Додала је да је од опредељених средстава ЕУ у укупном износу од 27,4 милиона евра, у буџет Србије до сада уплаћено 14 милиона евра и најавила, а то је најзначајније, да ће до краја ове године бити припремљена апликација за последњу траншу у односу на дефинисане активности и остварене циљеве.

Јоксимовић је казала и да Министарство за европске интеграције интензивно ради на припреми стратешког документа „Партнерство за развој“ о националним приоритетима за развојну помоћ до 2025. године што је, истакла је, основ за постизање веће комплементарности између буџетских средстава и средстава развојних партнера.

„Настојали смо да осигурамо да се донаторским средствима финансирају најважније јавне политике. Ту су утврђене предвиђене мере и активности које ће, уз будућу подршку, водити ономе што је главни циљ - развоју људског капитала и постизању социјалне кохезије и онога што ЕУ назива укупном конвергенцијом“, навела је Јоксимовић.

Нагласила је да је образовање важан приоритет препознат у оквиру развоја људских ресурса и друштвеног развоја, и компонента на основу које се, како је рекла, формирају национални приоритети и планови.

Извор: Танјуг