О евроинтеграцијама Србије у 2019. и очекивањима за 2020, најављеној реформи процеса проширења, као и очекивањима од самита ЕУ-Западни Балкан који ће бити одржан за време хрватског председавања ЕУ, у мају у Загребу, говори министар за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић.
- Како оцењујете евроинтеграције Србије у 2019?
Процес европске интеграције Србије у 2019. је запљуснут таласом дилема о будућности реформе како ЕУ, тако и политике проширења. Нико није остао имун на ову дебату – ни земље чланице, ни институције ЕУ, ни земље кандидати и потенцијални кандидати. У том смислу, и динамика је била спорија него претходних година, па смо отворили укупно два поглавља у 2019. Недовољно у односу на значајне резултате реформског процеса и напретка Србије, а значајно у контексту појачаног одсуства воље за проширење међу чланицама ЕУ. Дакле, релативно подношљиво, да се не изгуби какав такав темпо, али са јасном потребом убрзања процеса и код нас и код ЕУ.
- Шта очекујете у 2020?
Очекујем управо претходно речено, да се оптика ЕУ коначно подеси реалности која каже да је кредибилна политика проширења дата овој Европској комисији у наслеђе од стране претходне ЕК, да ЕУ има објективне интересе и користи од проширења и тзв. региона европског Западног Балкана, и рекла бих, посебно Србије, уколико ЕУ жели, а жели, да подигне своју конкурентност на међународном политичком, економском, безбедносном, али и на плану „меке“ моћи кроз вредносни оквир европског начина живота. Очекујем да то резултира и бољом динамиком и јасном политичком вољом и у ЕУ и у Србији.
- На основу онога што се зна о Макроновој идеји за реформу процеса проширења, шта можемо да очекујемо од тих новина?
Србија има јасан преговарачки оквир о вођењу приступних преговора са ЕУ. Дубоко смо у процесу приступних преговора, отворили смо више од половине преговарачких поглавља, и тешко да би се суштинска измена правила извела у нашем случају, каква год измена методологије да се договори међу чланицама. Свакако, пратимо дебату, дајемо и наш конструктивни допринос дебати предочавајући на који начин ми преговарамо, али и да очекујемо да би свака измена методологије требало да иде у правцу подизања квалитета и брзине приступног процеса, а не обрнуто.
Чини ми се да сви заборављају да је приступни процес сусрет две политичке воље за интеграцију – и ЕУ али и држава које преговарају, и да и те како кандидати имају право да дају свој суд и мишљење о методологији. Осим уколико намера измене није да се дестимулише воља кандидата, а ја верујем да то није намера земаља чланица.
- Очекивања од самита ЕУ-Западни Балкан у мају у Загребу - да ли може да донесе нешто заиста конкретно?
Важно је и добро да се успостави редован формат Самита ЕУ-Западни Балкан, који је започео пре скоро 20 година, и који је својевремено пружио руку и отворио врата бројним балканским земљама. Неке су у међувремену постале чланице ЕУ, за неке од нас тај процес још није довршен. Свакако да ће се неке одлуке донети и пре самита, али и формализовати на њему, превасходно што се тиче дијалога о методологији преговора за оне који чекају отварање преговора, али и о укупној будућности политике проширења.
Извор: euractiv.rs.