Занимљиво ми је тумачење које смо чули из Хрватске, и то од највишег званичника те земље (председнице Колинде Грабар Китаровић), и некадашње хрватске министарке за ЕУ, у погледу обавезе решавања билатералних питања пре приступања Србије ЕУ и импликација на поглавља 23 и 24, изјавила је данас за Танјуг министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Наиме, навела је министар, билатерално по свом значењу подразумевајуће се односи на две стране у неком односу, процесу, релацији, те је нејасно и забрињавајуће да једна од страна, због тога што је чланица ЕУ подразумева да је билатерално заправо само форма и уобичајени и учестали елемент ЕУ диплоговора, а да су изгледа подразумевајуће обавезе само на једној страни, оној која има аспирацију чланства.
Значи, чланство у ЕУ неке од држава изгледа виде као ескапизам и амнестију од сопствених нерешених обавеза у области мањина, повратка имовине, владавине права, процеса помирења, оценила је Јадранка Јоксимовић.
Процес преговора и поглавља не служе и нису скројена тако да у њих свако убацује своје билатералне захтеве према кандидату, зато и служе билатералне платформе да би се избегла таква до крајности условљавајућа будућност процеса преговора.
Она је подсетила да је, уосталом, Србија поглавља 23 и 24 на једвите јаде након једног неувиђавног понашања управо Хрватске, отворила у јулу 2016. године.
Наиме, током холандског председавања ЕУ, у првих шест месеци 2016, постојала је добра воља чланица и Холандије да се до краја јуна, тј. до краја њиховог председавања, отворе поглавља 23 и 24. Делегација, на челу са мном, отпутовала је у Брисел, где смо по доласку сазнали да је Хрватска ипак одустала од давања сагласности, што је изванредно дипломатски неприличан потез.
Поглавља су отворена три недеље касније, у јулу 2016, почетком словачког председавања, и отварању је присуствовао тадашњи премијер (Србије Александар Вучић) управо ради значаја који Србија придаје овим поглављима.
Дакле, мене не чуде овакве најаве из Хрватске, али европејство мора да се тренира, некоме изгледа треба дуже да постане чланица у пуном смислу практиковања европских вредности, чак и кад је формално у чланству, некоме не треба ни чланство да би се понашао у складу с принципима поштовања договора, решавања у доброј вери и дијалогом, а отворених питања и слободе у друштву за све, закључила је Јадранка Јоксимовић.
Иначе, Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић јуче је, у интервјуу за регионалну ТВ Н1 говорила и о томе да ли „Хрватска треба да условљава Србији даље отварање преговора с Европском унијом решавањем отворених питања, закона о универзалној (правној) јурисдикцији и на питање несталих”.
„Та ће се питања свакако отворити у оквиру одређених поглавља, посебно поглавља 23 и 24. Као што знате, једна сам од особа која инсистира на њиховом решавању мимо тог процеса, јер то су уосталом питања која нико други неће решити за нас, него Хрватска и Србија. Ту је потребан дијалог, а за дијалог је потребно двоје. Изузетно сам разочарана што нема напретка по питању несталих“, казала је Грабар - Китаровићева.
Новинарка је инсистирала на одговору „да ли треба и условити отварање или затварање тог поглавља тим питањем”, на шта је хрватска председница рекла да ће се „на овај или онај начин то појавити, зато што стратегија за проширење, као услов уласка наших суседних држава на простору југоистока Еуропе, поставља и решење билатералних питања”.
„Билатерална питања између Хрватске и Србије, осим питања границе, јесу и питања несталих и питања архива, сукцесије, универзалне јурисдикције и тако даље. И мислим да што се пре крене у њихово решавање, да тим боље, јер не треба нико да се заварава да ће избећи решавање тих питања, уосталом, Хрватска је и сама морала да их реши и на томе ћемо устрајати. Устрајаћемо, устрајаћу и ја, заједно у односу и према Србији, али исто тако и према другим колегама из Европске уније и из Европске комисије”, навела је она.
Извор: Танјуг