Мали привредници из Србије показују све више интересовања за области и поглавља које се односе на побољшање услова и начина њиховог пословања, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Она је гостујући у емисији „Бизнис монитор“ на РТВ Војводина као најбољи пример тог интересовања навела да данас привредници не морају лично да иду у АПР, већ могу да се региструју преко интернета, као и да већ постоје неке олакшице попут поједностављивања процедуре, смањења трошкова, плаћања пореза е-путем и слично.
„У том смислу морам да кажем да постоји велико интересовање за наше Министарство за европске интеграције од стране малих привредника, које занима шта ће у Поглављу 20 значити неки делови. Они све више постају заинтересовани и активно учествују у инфо сесијама, радионицама, тренинзима и то никада нису бачене паре већ улагање у знање у информацију, јер кроз њу могу да постану корисници фондова ЕУ који постају све доступнији малим и средњим предузећима“, рекла је Јоксимовић.
Говорећи о Поглављу 20, које се односи на индустријску политику и предузетништво, министар је подсетила да је оно отворено у фебруару прошле године, што значи да је Србија већ у некој мери усклађена са прописима и стандардима ЕУ који значе и олакшавање административних процедура, смањивање трошкова и такси.
„Оно што је најзначајније је да ћемо ми као услов за затварање Поглавља имати доношење стратегије индустријске политике, кровног документа индустријске политике који ће морати да буде усаглашен са смерницама индустријске политике ЕУ“, рекла је Јоксимовић.
Мала и средња предузећа су у ЕУ третирана као кичма здраве економије и потенцијала за раст и развој - што је Србија препознала, оценила је Јоксимовић.
Објаснила је да кроз увођење бројних стандарда мала и средња предузећа постају и корисници бројних фондова, односно програма који се финансирају из ЕУ фондова и на тај начин могу да дођу до нових средстава и подигну своју конкурентност и упознају се са оним што ће их чекати сутра када Србија постане чланица ЕУ, односно са условима пословања ЕУ.
Јоксимовић је рекла и да је нетачно да је раније било више новца него пројеката.
„Ове године, у мају, расписали смо конкурс за ЕУ ПРО у износу од 4,5 милиона евра бесповратно, говорим о грантовима, и добили смо преко 468 апликација у кратком року, што је више од онога што је на располагању“, рекла је Јоксимовић.
Према њеним речима, износ потраживања је двоструко већи од онога што је на располагању, као и да предузећа из Србије извесно време учествују у тим специфичним програмима финансираним од ЕУ, попут Козма и Хоризонт 2020 програма који се односе на развој малих и средњих предузећа, односно на предузећа која као главну компоненту истичу иновативно предузетништво.
Као још једну важну ствар, она је истакла да би волела да наша мала и средња предузећа додатно препознају Регионалне развојне агенције као своје важне партнере.
„Имамо 16 Регионалних развојних агенција у Србији основаних од стране локалне самоуправе, које су ту да помогну у смислу техничке помоћи и припреме апликације за фондове и мислим да је то прави начин да се локални економски развој подржи уз сарадњу са сектором малих и средњих предузећа, Регионалних развојних агенција и идентификују могућности“, рекла је министар.
Упитана да прокоментарише рад пословних банака у Србији, Јоксимовић је рекла да њихов рад може да се стимулише, као и да је Министарство то већ почело да ради.
Како је рекла, 2016. године је у преговорима лично инсистирала да се одређени део из ИПА пакета, који обично износи око 150 до 200 милиона евра годишње за различите реформе и пројекте, одобри.
„Тада смо одобрили 20 милиона евра бесповратно и тај новац је сада доступан за гаранцијску схему која ће значити могућност да пословне банке и друге финансијске институције смање ризик пословања са сектором малих и средњих предузећа кроз ову гаранцијску схему која иде из европских фондова и на тај начин пласирају повољније кредите са нижим каматним стопама које онда могу да буду заиста замајац за додатно коришћење средстава за мала и средња предузећа“, рекла је Јоксимовић.
Према њеним речима, од момента објављивања те гаранцијске схеме, која је почела да се имплементира и спроводи, знатно већи број пословних банака је показао интересовање за рад у сектору малих и средњих предузећа у смислу локалног економског развоја.
Извор: РТВ и Танјуг