Правда, слобода и безбедност

Наслов VIII - Правда, слобода и безбедност.

Простор правде, слободе и безбедности у ЕУ

Уговор о функционисању Европске уније предвиђа да Европска унија представља простор правде, слободе и безбедности, уз поштовање основних права и различитих правних система и традиција држава чланица. Такође, Европска унија обезбеђује да се на унутрашњим границама не врши контрола лица и обликује заједничку политику у области азила, миграција и контроле спољних граница, засновану на солидарности држава чланица, систем који је правичан према држављанима трећих држава.

С тим циљем Европска унија улаже напоре да осигура висок ниво безбедности кроз мере за спречавање и борбу против криминала, расизма, ксенофобије, затим кроз сарадњу између полицијских, правосудних и других надлежних органа, као и кроз међусобно признавање пресуда у кривичним стварима; уколико је потребно и кроз хармонизацију кривичног законодавства.

Приступ правди је олакшан, нарочито кроз принцип међусобних признавања судских и вансудских одлука у грађанским стварима.

Значај креирања простора правде, слободе и безбедности за Европску унију је велики јер се тиме државе чланице штите од свих облика криминалних активности које се догађају и изван њихових граница, тачније изван граница ЕУ. Зато је за све државе чланице ЕУ значајна сарадња са трећим државама како би овај циљ био постигнут. Имајући у виду да је Споразум о стабилизацији и придруживању први уговорни однос између РС и ЕУ, може се истаћи да је дефинисање сарадње у области правде, слободе и безбедности од обостраног значаја за обе уговорне стране. За Европску унију циљ је да се успостави сарадња како би се спречио ток криминалних активности преко њених граница. За Србију ће сарадња на пољу борбе против свих облика криминала, као и у другим областима правних тековина ЕУ, довести до хармонизације законодавствa, чиме ће Србија достићи ниво напретка у овим областима које ће у преговорима за чланство олакшати пријем у ЕУ. Другим речима, Србија се у Наслову VII ССП који носи назив Правда, слобода и безбедност обавезује на сарадњу са државама чланицама ЕУ у креирању простора правде, слободе и безбедности.

Чланом 116. Споразума о стабилизацији и придруживању предвиђена је могућност финансијске помоћи и начин на који би се та врста помоћи реализовала. Од значаја је истаћи да став 2. члана 116. посебно наглашава да финансијска помоћ може да покрије све области сарадње, придајући нарочито пажњу области правосуђа и унутрашњих послова, усклађивању законодавства, одрживом развоју и смањењу сиромаштва и заштити животне средине. Истицање правосуђа и унутрашњих послова као једне од области сарадње коју Европска унија жели да помогне и кроз одређену финансијску помоћ, доказује значај сарадње у овим областима за уговорне стране.

Јачање институција и владавина права

Члан 80. ССП односи се на јачање институција и владавину права и предвиђа да, у оквиру сарадње у области правосуђа и унутрашњих послова, уговорне стране посебну важност посвећују консолидовању владавине права и јачању институција на свим нивоима управе, а посебно полицијских и правосудних органа.

Циљ сарадње је јачање независности судства и побољшање ефикасности рада судова и тужилаштва, затим унапређење рада полиције и других органа за спровођење закона. То је све неопходно урадити кроз обезбеђивање одговарајуће обуке за институције, као и потребну борбу против корупције и организованог криминала.

Заштита података о личности

Члан 81. ССП односи се на заштиту података о личности и предвиђа обавезу Србије да, након ступања на снагу Споразума, усклади своје законодавство које се односи на заштиту података о личности са правним тековинама ЕУ и осталим европским и међународним прописима о приватности. Такође, једна од обавеза преузета Споразумом је да Србија формира једно или више независних надзорних тела са довољно финансијских и људских ресурса. Циљ је да та независна институција ефикасно надзире и гарантује примену националног законодавства о заштити података о личности. Обавеза је страна уговорница да сарађују у испуњењу ефикасне заштите података о личности.У новембру 2018. године донет је нови Закон о заштити података о личности, који је почео да се примењује од 21. августа 2019. године, због усклађивања са Уредбом ЕУ 2016/679 о заштити физичких лица у односу на обраду података о личности и о слободном кретању таквих података, као и Директивом ЕУ 2016/680 о заштити физичких лица у вези са обрадом података о личности од стране надлежних органа у циљу спречавања, истраге, откривања и гоњења за кривична дела или извршења кривичних санкција, и о слободној размени таквих података, а које се примењују од 2018. године. За надзор над спровођењем овог закона надлежан је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Визе, контрола границе, азил и миграције

Члан 82. ССП односи се на визе, контролу границе, азил и миграције и предвиђа да уговорне стране сарађују у овим областима и да се заједнички утврде оквири те сарадње. У овим областима је регионална сарадња значајна и неопходна, тако да су се стране обавезале да сарађују и на регионалном нивоу, али и да користе већ постојеће регионалне иницијативе.Као модели заједничког рада у овим областима предвиђене су међусобне консултације и блиска координација између уговорних страна, а то пре свега подразумева техничку и административну помоћ у размени статистичких података и информација о законодавству и пракси, затим помоћ приликом израде закона, повећања капацитета и ефикасности институција, обуци запослених, сигурности путних исправа и откривању лажних исправа, као и сарадњу и помоћ у области управљања границом.

У области азила Споразум предвиђа да је посебна пажња уговорних страна посвећена сарадњи на спровођењу националног законодавства које треба да буде у складу са међународним иструментима о заштити избеглица и тражилаца азила, а пре свега нагласак је на обезбеђивању поштовања начела забране протеривања и заштити свих права тражилаца азила и избеглица.

У области легалних миграција уговорне стране су предвиделе да сарађују када је реч о правилима уласка, правима и статусу лица којима је одобрен улазак. Споразум предвиђа да уговорне стране обезбеде праведан третман држављанима других држава који законито бораве на њиховој територији, као и да промовишу политику интеграције ради осигуравања права и обавеза који се могу упоредити с правима и обавезама које имају њихови држављани.

Спречавање и контрола илегалних миграција: реадмисија

Члан 83. ССП се односи на спречавање и контролу илегалних миграција и реадмисију, обавезује стране уговорнице на сарадњу у спречавању и контроли илегалних миграција. То подразумева спровођење Споразума о реадмисији лица која незаконито бораве између РС и ЕУ, који има примат над потписаним билатералним споразумима, а који се примењују у мери у којој су њихове одредбе у складу са одредбама јединственог споразума. Свакако, уговорне стране Споразума о реадмисији су се обавезале да ће прихватити све своје држављане који илегално бораве на територији друге уговорне стране, као и држављане трећих држава и лица без држављанства под предвиђеним условима. У том процесу државе чланице ЕУ и Србија обезбедиће својим држављанима одговарајућа лична документа и пружиће им одговарајућу административну подршку у вези с тим.

Србија је преузела обавезу да закључи споразуме о реадмисији са државама које су у Процесу стабилизације и придруживања.

Такође, Србија се обавезала да предузме све неопходне мере да обезбеди ефикасно и брзо спровођење свих споразума о реадмисији.

Овај члан још предвиђа да ће Савет за стабилизацију и придруживање утврдити остале заједничке напоре који се могу предузети да би се спречиле и контролисале илегалне миграције, укључујући кријумчарење људи и мреже илегалних миграција.

Прање новца и финансирање тероризма

Члан 84. ССП односи се на борбу против прања новца и финансирања тероризма и предвиђа сарадњу уговорних страна ради спречавања злоупотребе својих финансијских система и одређених нефинансијских сектора за прање прихода од криминалних активности уопште, а нарочито од кривичних дела у вези са дрогама, као и финансирањем тероризма. Предвиђено је да сарадња у овој области може укључивати административну и техничку помоћ са циљем спровођења прописа и ефикасног функционисања одговарајућих стандарда и механизама за борбу против прања новца и финансирања тероризма који су усвојени на међународном нивоу, као и у оквиру ЕУ.

Сарадња у вези са недозвољеним дрогама

Члан 85. ССП односи се на борбу против дрога и предвиђа да уговорне стране сарађују како би обезбедиле јединствен и систематичан приступ питањима у вези са дрогама.Политика и активности усмерене су на јачање структура за борбу против недозвољених дрога, смањивање њихове набавке, трговине и потражње за недозвољеним дрогама, те бављење здравственим и социјалним последицама злоупотребе дрога, као и делотворнијом контролом прекурсора (прекурсори су хемијске супстанце које се могу користити и за прављење дрога; надзор над коришћењем тих супстанци успостављен је на међународном нивоу, а њихова употреба и промет су строго контролисани).

Предвиђено је да се потребне методе сарадње за постизање ових циљева договоре између уговорних страна. Активности које ће бити предузимане у сарадњи уговорних страна биће засноване на заједнички договореним начелима, у складу са Стратегијом ЕУ о контроли дрога.

Спречавање и борба против организованог криминала и осталих незаконитих активности

Члан 86. ССП се односи на спречавање и борбу против организованог криминала и осталих незаконитих активности и предвиђа да уговорне стране сарађују у спречавању и борби против криминалних и незаконитих активности, организованих или других, као што су:

Споразум такође предвиђа и промовисање регионалне сарадње и поштовање признатих међународних стандарда у борби против организованог криминала.

Борба против тероризма

Члан 87. ССП се односи на борбу против тероризма и предвиђа да се, у складу са међународним конвенцијама чије су стране потписнице и њиховим релевантним законским и подзаконским прописима, уговорне стране слажу да сарађују како би спречиле и сузбиле терористичке активности и њихово финансирање.

Тај вид сарадње се одвија кроз пуну примену Резолуције Савета безбедности 1373 (2001) Уједињених нација која се односи на претње међународном миру и стабилности које су изазване терористичким актима, као и осталих релевантних резолуција Уједињених нација, међународних конвенција и инструмената. Затим, сарадња се одвија кроз размену информација о терористичким групама и њиховим мрежама које им пружају подршку, а у складу са међународним и националним правом и разменом искустава у погледу средстава и метода за борбу против тероризма, као и разменом искустава у вези са спречавањем тероризма и у области техничких питања и обуке.