Beograd, 15. januar 2010. godine - Čak 65 odsto građana Srbije bi u ovom trenutku podržalo ulazak zemlje u Evropsku uniju (EU), izjavila je danas u Beogradu direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, prenosi Tanjug.
Delevićeva je predstavljajući istraživanje `Evropska orijentacija građana Srbije` iz decembra 2009. godine kazala da je primetno obnovljen `evrooptimizam` građana za šta su svakako zaslužni rezultati koje je država napravila na planu evropskih integracija.
Prema Delevićevoj, podrška je porasla za četiri odsto u odnosu na rezultate istraživanja sprovedeno u maju 2009. godine.
Delevićeva je istakla da je optimizam građana, reakcija na pozitivan pomak i `pruženu ruku` iz EU, ali da ona podrazumeva i spremnost građana za reformu, odnosno da su voljnijida teže rade kada je cilj vidljiv.
Građani od EU očekuju bolju budućnost za mlade (54 odsto), mogućnost putovanja unutar Unije (39 odsto), veće mogućnosti zapošljavanja (37 odsto) kao i mogućnost da stanje u Srbiji bude uređeno (29 odsto).
Direktorka Kancelarije istakla je da rezultati istraživanja pokazuju da se građani, kada izražavaju podršku EU integracijama, racionalno odnose prema svemu što integracije odnose, ne očekujući velike pomake u kratkom vremenskom roku, već se opredeljuju za bolju budućnost svoje dece.
Ispitani uzrasta od 18 do 29 godina u mnogo većem procentu bi podržali članstvo EU na potencijalnom referendumu i za to se izjasnilo 78 odsto mladih.
Delevićeva je kazala da mladi u znatno većoj meri očekuju i ličnu korist od priključivanja EU 64 odsto, naspram 49 odsto kolika je podrška ukupne anketirane populacije.
Mladi su znatno opstimističniji i u očekivanju opšte koristi od priključenja EU, njih 71 odsto, dok je u slučaju ukupna populacije to 61 odsto.
Prema Delevićevoj, građani su ocenili da je brzina kojom se Srbija kreće ka EU na skali od jedan do sedam, 3,4 - što je najbrže od kada se istraživanje sprovodi
Anketirani bi i dalje želeli da integracije idu brže i to brzinom od 4,7.
Da građani realno sagledavaju proces integracija, i da su svesni šta ona donosi, govori i podatak da čak 72 odsto građana smatra da bi reforme koje su započete trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje države.
Kao najznačajnije reforme građani izdvajaju borbu protiv korupcije - 87 odsto, reformu pravosuđa 68 odsto, zdravstvenog sistema 45, kao i reformu u oblasti zaštite potrošača 44 odsto, te sistema obrazovanja 29 odsto.
Upitani da ocene značaj vizne liberalizacije 70 odsto građana smatra da je stavljanje Srbije na `belu šengensku listu` izuzetno značajno, a isto toliko građana smatra da je za Srbiju od velikog značaja primena evropskih standarda u svakodnevnom životu.
Vizna liberalizacija za 57 odsto ispitanih znači osećaj da mogu slobodno da putuju čak i ako tu mogućnost neće iskoristiti u skoroj budućnosti, 47 odsto u tome vidi lakše turističko putovanje, dok 43 odsto građana Srbije viznu liberazlizaciju vezuje za osećaj dostojanstva i samopoštovanja.
Istraživanje se pozabavilo i pitanjem trenutka kada bi Srbija trebalo da postane kandidat za članstvo u EU, pa - 30 odsto smatra da će se to desiti u toku 2011, a 28 odsto građana da će to biti do kraja ove godine.
Delevićeva je istakla da je interesantno što su u maju 2009. godine kada su upitani kada očekuju da Srbija bude stavljena na `belu šengen` listu samo 17 odsto građana očekivalo da to bude do kraja godine, dok je 27 odsto bilo uvereno da će vizna liberalizacija biti ostvarena tek ove, a 20 odsto 2011. godine.