Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je za Euronews Srbija da se naša zemlja jasno odredila prema ratu u Ukrajini. Ona je rekla da se Srbija ne izdvaja po pitanju stava prema ratu u Ukrajini i da to verovatno nije na odmet ponoviti. Dodala je da u ovom momentu, iz više razloga - ekonomskog, političkog, emotivnog razloga, Srbija nije bila u stanju da se pridruži restriktivnim merama prema Rusiji.
„Ali, evo i najnoviji potezi pokazuju da je Srbija spremna da pomogne Ukrajini. Slanje pomoći za elektroenergetski sistem, svaka vrsta humanitarne pomoći i da ne ponavljamo - podrška teritorijalnom identitetu Ukrajine. Dobra saradnja koju smo predložili ambasadoru Ukrajine u Beogradu i stalni kontakti uz proces reformi jesu zapravo najvažnija merila koja bi trebalo da se ocenjuju u nastavku procesa evropskih integracija“, rekla je Miščević.
Usvojena je još jedna Rezolucija 18. januara, koja nije pravno obavezujuća, ali kojom se poziva da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, prvenstveno sankcijama Rusiji. Kako čitate te poruke, koje stižu iz Evropskog parlamenta?
Vrlo ozbiljno, ali uz sve ono što ste i vi u svom pitanju postavili. Reč je o neobavezujućoj odluci, rezoluciji, o pozivu parlamentaraca, odnosno političara. Svakako da je potpuna usklađenost jedan od zahteva koji čujemo i ovde u Briselu. Ja podsećam da je obaveza Srbije postupno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom prema našem pregovaračkom okviru, ali no što je dobro konstatovano, to je napredak u usklađivanu u viznoj politici koja je takođe postupno zadatak za Srbiju. Kao što znate, nedavno usvojene odluke o uvođenju viza, pojačavanje kontrole na granici, bilateralna, trilateralna saradnja, prema onome što čujemo i ovde i što sam čula ovih dana u nekim od država članica, rezultuju velikim smanjenjem tražilaca azila i to je veliki plus za Srbiju.
Osim vizne politike, koje još poruke imate odavde, iz Brisela, po pitanju ispunjavanja onoga što se od Srbije traži?
Nije bilo nijednog negativnog procenjivanja ocene u napretku u svim oblastima koje sam pomenula. Naravno, uvek ostaje pitanje restriktivnih mera Rusiji, kao trenutno zbog geopolitičke situacije, najvažnije pitanje i svakako vrlo teški razgovori koji se očekuju, a vezano za dijalog Beograda i Prištine. Naš zadatak je da reforme nesmetano teku, jer one nisu samo uslov za stupanje u članstvo. One su uslov za naš normalan život, za normalan život nas građana. Dakle, vladavina prava, medijske slobode, zaštita ljudskih posebno manjinskih prava ili borba protiv korupcije su zapravo osnovne stvari koje naši građani vide kao ključ i reformski potezi koje oni očekuju od svoje vlade. E, na tome insistiramo.
Izvor: Euronews