U Starom dvoru danas je potpisan ugovor o kreditu između Grada Beograda i Evropske banke za obnovu i razvoj u vezi sa obezbeđivanjem dugoročnog finansiranja za uvođenje mera energetske efikasnosti u četiri javne zgrade u prestonici Srbije.
Reč je Hitnoj pomoći, Gradskoj biblioteci, Studentskoj poliklinici i Stacionaru, koji će biti rekonstruisani i termalno rehabilitovani što znači da će kada, radovi budu završeni, te zgrade biti energetski efikasne i trošiti manje energije.
Ovaj projekat vredan je 16 miliona evra, od čega je 11 miliona evra obezbeđeno iz bespovratnih sredstava Evropske unije, a preostala sredstva su zajam koji Grad Beograd uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ugovor su potpisali gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli, u prisustvu ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović koja je rekla da je pre četiri godine inicirala ovaj projekat.
„Kada smo programirali IPA za 2018. godinu, energetska efikasnost još nije bila u toj meri relevantna u programiranjima koja smo tada radili, ali sam mislila da je pravo vreme da uđemo u takvu vrstu projekata, posebno za grad Beograd. Pokazalo se da smo u sinergiji sa EU još tada prepoznali šta je to što će biti glavna tema u narednim decenijama", rekla je Joksimović.
Istakla je da se to, između ostalog, potvrdilo i prošle nedelje otvaranjem klastera 4 - zelene agende i održive povezanosti u kojoj je, dodaje, jedan od važnih segmenta upravo energetika i energetska efikasnost.
„U tom smislu sve ono što smo zajednički radili u prethodne četiri godine na ovom projektu, pokazalo se da smo išli u dobrom pravcu, predviđali na pravi način i ulazili u tu maticu promena", rekla je Joksimović i dodala:
„Pokazalo se da smo razmišljali na vreme, radili odgovorno i predano i sada možemo da kažemo da smo aktivno ušli u sprovođenje onoga što jeste klaster 4 u samom Beogradu".
Joksimović je rekla da Srbija, kao zemlja koja je pristupnom procesu EU, ima pravo na određena sredstva iz EU.
„Mislim da smo to do sada na vrlo odgovoran način sprovodili i sigurna sam da ćemo to i u budućnosti da radimo. Kako budemo napredovali u procesu, sve više i više će se mogućnosti otvarati, posebno za zelenu agendu", rekla je Joksimović.
Istakla je da IPA 3 perspektiva, za 2021-2027. godinu, nosi značajna sredstva za Zapadni Balkan, a samim tim i za Srbiju.
S tim u vezi, dodala je da će više od 42 odsto od ukupnih sredstava namenjenih za kandidate i zemlje u pristupnom procesu biti namenjeno upravo za zelenu agendu i projekte u vezi sa životnom sredinom, održivi razvoj, energetsku efikasnost, prečišćavanje otpadnih voda, separaciju otpada...
„To su projekti koje smo mi već uveliko prepoznali i radimo širom Srbije, ali mislim da je i za Beograd to velika šansa da učinimo naš grad čistijim i boljim mestom za život i unapredimo kvalitet život naših građana", rekla je Joksimović.
Gradonačelnik Beograda je rekao da je ovo značajan projekat čija je realizacija važna iz više razloga, pre svega zbog toga što će, istakao je, sugrađani koji koriste ove objekte videti jasnu korist, jer će objekti biti funkcionalniji, pogotovo Hitna pomoć koja će imati dodatnih 6.000 kvadrata.
„Ništa manje nije važno da kroz ovaj projekat pokazujemo da možemo zajedno sa EU i našim partnerima, uz veliku pomoć Ministarstva za evropske integracije, da realizujemo ovako važne projekte", rekao je Radojičić.
Takođe, istakao je da je važno i to što se kroz ovaj projekat radi konkretan doprinos za energetsku efikasnost Beograda i uspostavlja model koji će, dodao je, moći da se implementira na veći broj zgrada u Beogradu.
„Verujem da će ovo biti samo jedan uspešan model kako ćemo da unapredimo životnu sredinu u Beogradu s obzirom na to da je ušteda energije, energetska efikasnost jedna od ključnih stvari na tom putu", rekao je Radojičić i zahvalio svima koji su učestvovali u pripremi realizacije ovog projekta.
Kolanđeli je rekao da je ugovor koji je danas potpisan izuzetno značajan za Beograd iz tri aspekta koji se, kako kaže, uvek uzimaju u obzir kada Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava zajmove.
Kako je dodao, prvi aspekt je odgovor na pitanje šta, drugi je način, a treći kontekst.
„Ako odgovaramo na pitanje šta, radimo na energetskoj efikasnosti koja na sistematski način doprinosi dobrobiti svih, u ovom slučaju Beogradu i zato je bilo izuzetno značajno koje zgrade će biti odabrane. Drugi aspekt je način, odabran je ovaj način kao novi model odobravanja dugoročnog finansiranja kroz dve trećine granta koje je dala EU i jednu trećinu koja se daje uz dugoročni zajam", rekao je Kolanđeli.
Istakao je da je treći aspekt, kontekst, izuzetno važan jer je Beograd jedan od zelenih gradova.
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre je podsetio na značaj energetske efikasnosti, naročito u kontekstu klimatskih promena.
„Kada podignemo energetsku efikasnost javnih zgrada to istovremeno znači i bolju životnu sredinu, manju potrošnju energije, smanjenje troškova", rekao je Žiofre.
Istakao je da je EU od 2000. godine izdvojila 830 miliona evra grantova i pomoći za aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena i, između ostalog, jačanja energetske efikasnosti.
„Imamo plan koji podrazumeva i sledeća davanja za zemlje Zapadnog Balkana u iznosu od devet miliona. Sve ovo treba posmatrati u kontekstu otvaranja Klastera 4 u okviru pregovora sa EU o pristupanju Srbije, gde se jasno vidi da su aktivnosti Srbije intenzivirane na ovom planu", rekao je Žiofre.
Izvor: Tanjug
