Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović inicirala je danas razgovore o održivom regionalnom razvoju Srbije i povezanosti tog razvoja sa kohezionom politikom EU, čiji je osnovni cilj da doprinese smanjenju regionalne nejednakosti i demokratizaciji razvoja.
Kako je naglasila, jedan od primera takvog strateškog opredeljenja jeste i početak projekta modernizacije pruge Beograd - Niš.
Efekti takve politike najbolje su mogli da se videti juče tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Srbiji kada je označen početak modernizacije i revitalizacije železničkog Koridora 10, rekla je Joksimović na skupu u Beogradu „Novi evropski okvir sagledavanja politike regionalnog razvoja u Srbiji", u okviru projekta koji realizuje Institut za političke studije.
Prema njenim rečima, projekat revitalizacije i modernizacije pruge bio je najbolji način sažimanja više aspekata nove metodologije i finansijskih instrumenta.
„Sa jedne strane železnički saobraćaj posebno je podržan u Evropi i tek će biti, kao najčistiji i najbezbedniji za čoveka i kao najefikasniji za putnički i transport robe", rekla je ministar i naglasila da je taj projekat, koji ima značaj i za celu Evropu, inicirala Srbija.
Podsetila je da je deonica vredna 60 miliona evra - 45 miliona će ići iz granta, a ostatak će Srbija sufinansirati. Ministar je naglasila da su na primeru tog značajnog projekta spojeni klasteri 4 i 5 u pregovorima sa EU, odnosno zelena agenda i kohezija.
„Projekat revitalizacije i modernizacije pruge za nas ima treću dimenziju - podržava unutrašnji regionalni razvoj, modernizovana železnica revitalizovaće čitav deo Srbije kroz koji prolazi Koridor 10 i učiniti ga interesantnijim i za investicije i za inovacione habove, mladi će moći brže i jeftinije da stignu do posla ako ne rade u svom mestu", rekla je ministar.
Joksimović je naglasila da je Srbija 2015. i 2016. godine imala veoma visok nivo realizacije projekata iz pretpristupnih fondova, čak i 99,9 odsto, jer je na vreme uspostavila mehanizme.
To su javni podaci, za dve godine jer realizacija projekata traje pet ili šest godina, a koje sa jedne strane objavljuje Evropska komisija, i Delegacija EU, a sa druge Ministarstvo finansija i MEI.
Joksimović je naglasila da je važno da imamo održivu, jasno uokvirenu, krovnu politiku održivog regionalnog razvoja Srbije.
Sve to pokreće i domaći regionalni razvoj, rekla je ministar koja je iz tog ugla želela da otvori temu regionalne politike, jer Srbija sada koristi pretpristupne fondove.
„Moramo da budemo spremni i institucionalno opremljeni da kada postanemo članica za pet ili šest godina, da pratimo šta se dešava u kohezionoj politici EU i razvijamo instrumente, da bismo mogli da apsorbujemo mnogo veća sredstava koja su dostupna članicama", rekla je ona.
Ministar je kazala da se često čuje da je Bugarska od EU dobila 42 milijarde evra i dodala da bismo ih i mi povlačili da smo članica.
Dobili su ih zato što su članica EU koja uplaćuje u budžet, i po kohezionoj politici EU, dok god je član ispod proseka evropskog razvoja i rasta, povlačiće više sredstava.
„Pokazalo da mnoge zemlje kada su postale članice EU nisu bile dovoljno pripremljene i nisu koristile ogromna sredstva koja su im na raspolaganju. Ne želimo da nam se to desi i zato kroz IPA perspektive i fondove smo jačali svoje kapacitete i još ćemo ih jačati", rekla je ministar.
Ministar je na skupu izrazila zadovoljstvo rezultatima najnovijeg istraživanja javnog mnjenja, koje pokazuje da 45 odsto građana Srbije zna da je EU najveći donator, i što ih 50 odsto zna barem jedan projekat koji se u Srbiji finansira sredstvima iz EU.
Izrazila je i uverenje da će se u najskorije vreme pristupiti i pripremi važnog zakona o kohezionoj politici, a na čemu MEI radi.
„To je tesno vezano za Zakon o regionalnom razvoju iz 2009. godine koji je prilično zastareo. Srbija tada nije bila ni kandidat za članstvo u EU , niti je započela pregovore, pa zakonodavni okvir mora da se prilagodi i našem napretku u procesu pristupanja Uniji", rekla je ministar.
Izvor: Tanjug
