Srbija trenutno iz IPA fondova Evropske unije na godišnjem nivou dobija bespovratna sredstva u iznosu od 150 do 200 miliona evra, a kada bi bila članica EU godišnje bi imala između milijardu i milijardu i po evra bespovratnih sredstava, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Na učešću u dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu „Poljoprivreda i regionalni razvoj“, Joksimović je rekla da Srbija kao zemlja koja je u pristupnom procesu EU, ne može da deli svoj regionalni razvoj na unutrašnji i onaj koji je vezan za kohezionu politiku.
„Naš unutrašnji regionalni razvoj je vođen ciljevima kojima ćemo imati pristup kohezionoj politici kada postanemo članica EU i on mora da bude u saglasju sa odredbama i institucionalnim i strateškim okvirom koji postavlja EU“, rekla je Joksimović.
Zbog toga, kaže, Ministarstvo za evropske integracije stvara i promoviše uslove da u ovoj fazi pristupnog procesa kada koristimo pretpristupne fondove, postavi i strukturu za prelazak na strukturne fondove i kohezionu politiku, kada Srbija postane članica EU.
Naglasila je da je u ovom procesu jako važno prikupljanje informacija sa lokala, odnosno lokalnih akcionih planova i lokalnih planova ekonomskog razvoja, ističući da ne može Strategija regionalnog razvoja da se piše „odozgo“.
„Ne ide ona od vrha, već ide od lokalnih akcionih planova i lokalnih strategija održivog razvoja i zato je u klasteru 5, Evropska unija stavila i resurse, dakle - resursi, kohezija i poljoprivredna politika“, rekla je Joksimović.
Kaže da je „mapiranje“ resursa ono od čega se počinje da bi Srbija došla do toga da se opštine dogovore šta im je zajednički interes.
Ističe da je zbog toga veoma važna uloga regionalnih razvojnih agencija, kao i pomoć lokalnim samoupravama, civilnom društvu i svima onima koji su uključeni u ovaj proces.
Joksimović kaže da je Ministarstvo još u aprilu 2019. godine završilo Akcioni plan kojim se mapira struktura, predlog institucionalne strukture, operativnih programa i dodala da EU zbog korone menja svoju kohezionu politiku te da se Srbija trenutno tome prilagođava.
Dodaje da su ciljevi politika na koje će se usmeravati sredstva EU - pametna Evropa, zelenija Evropa, povezanija Evropa, socijalna Evropa i Evropa bliža građanima.
„To su teme koje ćemo i mi imati kroz pripremu naše kohezione politike... Dobili smo odgovor Evropske komisije na naš Akcioni plan, naravno sada moramo još preciznije da identifikujemo korake u pravcu nekih od glavnih aktivnosti, a prvo će biti Zakon o kohezionoj politici", istakla je Joksimović.
Naglašava da je to najvažnija aktivnosti iz poglavlja 22.
Govoreći o sektoru poljoprivrede, Joksimović je istakla da se problemi koji se pojavljuju u toj oblasti temelje na ne tako dobro dogovorenom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je potpisan 2009. godine.
„Ugovorni odnos i temeljni odnos Srbije u pristupnom procesu je SSP, koji kada je pregovaran, na žalost, upoređujući sa onim što su pregovarale u nekom ranijem periodu države, znatno bolje ispregovarale sa znatno pametnijim i strateški održivijim i definisanim prelaznim periodima za primenu određenih delova, posebno kada je reč o liberalizaciji kupovine poljoprivrednog zemljišta", objasnila je Joksimović.
Dodaje da se to uvek mora imati u vidu, kada se govori o trenutnom stanju u oblasti poljoprivrede.
Joksimović je istakla da ukupan iznos sredstava koji je Srbija iz IPARD fondova povukla od 2015. do 2020. godine iznosi 175 miliona evra.
Izvor: Tanjug
