Klaster 1 i klaster 5 u pregovorima sa EU trebalo bi da budu fokus lokalnih samouprava, kazala je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ističući da je pored reforme javne uprave u pristupnim pregovorima važan prelazak na kohezionu politiku.
Joksimović je to rekla na onlajn konferenciji održanoj povodom Evropskog dana za lokalne samouprave, a na kojoj je potpisan Sporazum o saradnji SKGO sa Fondom za evropske poslove AP Vojvodine.
Kako je naglasila, evropske integracije i pristupni proces su procesi za celo društvo, koji uključuju sve nivoe vlasti.
Pojašnjavajući da su za lokalnu samoupravu važni klaster 1 i klaster 5, Joksimović podseća da se u klasteru 1 između ostalog nalazi i reforma javne uprave, pored opšteg dela vladavine prava, statistike, javnih nabavki i finansijskih odredbi, dok se klaster 5 tiče resursa, kohezije i poljoprivrede.
Smatra da je posebno značajna, pored reforme javne uprave, koheziona politika i priprema Srbije na prelazak na kohezionu politiku za pristupanje u članstvu, a trenutno za korišćenje pretpristupnih fondova koji se, precizira, koriste u pristupnom procesu.
„Klaster 5 i Klaster 1 su dominantan fokus lokalnih samouprava i kroz prepoznavanje i Nacionalnog konventa i Same konferencije gradova i opština kao ne samo savetnika, već kao aktivnih učesnika ovog procesa“, kazala je Joksimović.
Kada je reč o kohezivnoj politici, Joksimović kaže da je Ministarstvo za evropske integracije nadležno za pripremu Poglavlja 22 u okviru klastera 5 koje se odnosi na regionalnu politiku, koordinaciju strukturnih instrumenata.
Joksimović dodaje da je akcioni plan već poslat Evropskoj komisiji koja je dala komentare.
„Idemo ubrzano u pripremu Poglavlja 22 u okviru klastera 5 gde nam je izuzetno važno učešće lokalnih samouprava posebno regionalnih razvojnih instrumenata koji su mreža za mapiranje resursa što je takođe deo klastera 5, ali i priprema za korišćenje pretpristupnih fondova“, ističe ministar.
Prema njenim rečima, veoma je značajno i učešće lokalnih samouprava u programima prekogranične saradnje.
Joksimović podseća da Srbija ima takvu saradnju sa sedam država, što kandidata, što članica i to sa Bugarskom, Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i BiH.
„Oko 60 odsto pograničnih lokalnih samouprava u Srbiji je već koristilo programe prekogranične saradnje“, kaže Joksimović i navodi da je značajan deo kapaciteta izgrađen na nivou lokalnih samouprava, ali da to treba pojačavati.
Kako je naglasila, radi se i program nove finansijske perspektive za period 2021 - 2027 (IPA 3), a EU je u fazi završavanja novog pravnog okvira za kohezionu politiku.
„Pratićemo promene da bismo se na vreme usaglašavali, a ono što je veoma važno jeste da lokalne samouprave budu aktivno uključene u ovaj proces, da prate promene“, ističe Joksimović i dodaje da je u svim programima prekogranične saradnje osnovna komponenta zelena agenda, odnosno projekti zaštite životne sredine.
To je važno napomenuti, kako kaže, jer na taj način Srbija obavlja i drugi deo posla u evropskim integracijama, a to je pravedna tranzicija ka održivoj zelenoj privredi.
Na konferenciji je učestvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici koji je istakao da je jedno od ključnih načela Unije da ne preduzima ništa i ne radi umesto regiona i lokalnih samouprava, osim ako ta aktivnost ne bi bila delotvornija.
„EU neće ništa uraditi, osim ako lokalni ili regionalni nivoi ne mogu da u potpunosti sami to urade“, kazao je Fabrici i dodao da Unija pruža dodatne mehanizme i instrumente za sprovođenje programa, zatim pomaže regionima da donose odluke, a nacionalne regionalne parlamente osnažuje.
„Zakonodavstvo EU se zaista bavi životima ljudi i mora da se sprovodi na lokalu, tamo gde ljudi žive“, kazao je Fabrici.
Šef Delegacije EU istakao je i značaj sprovođenja zelene agende. Kaže i da je u procesu pristupanja uloga javne uprave jako važna, ali i civilnog društva.
Izvor: Tanjug
