Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Proces proširenja trpeo, trebalo bi da bude revitalizovan

28. januar 2021. | Beograd

J. Joksimović: Proces proširenja trpeo, trebalo bi da bude revitalizovan

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je danas da je Srbija 2020. godine bila u istim ili sličnim problemima kao i većina zemalja članica EU zbog virusa korona, kao i da je pokazan visok nivo otpornosti dodajući da je i proces evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana trpeo udare te da smatra da bi ove godine i od ove godine trebalo da bude revitalizovan.    

Joksimović je, obraćajući se na onlajn sastanku parlamentarnih odbora EU i Srbije, ukazala na to da je proces proširenja trpeo udare skrajnute politike proširenja i primetila da je bilo i nekih unutrašnjih kašnjenja u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su neka opravdana, dok druga nisu.    

„Smatram da će politika proširenja i u ovoj godini i od ove godine prema celom Zapadnom Balkanu, a imajući interese nas kao zemlje koja je duboko u pristupnom procesu, revitalizovana i da će proces proširenja konačno biti shvaćen onako kako bi i trebalo, a to je kao zajednička politika koja značajno može da pomogne obnovljenu revitalizaciju EU i evropskog prostora i evropske ekonomije i održivog razvoja“, kazala je Joksimović.    

Podsetila je da je Srbija prihvatila novu metodologiju po kojoj će pregovarati sa EU i navela u tom smislu da se prelazi na klastere, odnosno da nema više priče o pojedinačnim poglavljima, već se ide na zajedničkih šest vodećih politika EU koje treba da dovedu do partnerstva za održivost i otpornost.    

Sigurna je da će u tome najveći broj članica prepoznati Srbiju kao važan element i kao zemlju koja svojim mogućnostima i kapacitetima i rezultatima može da doprinese posebno, kako kaže, imajući u vidu to kako je postavljena nova metodologija.

Joksimović kaže i da nova metodologija nije do kraja još uvek zvanično razrađena i nije do kraja predstavljena u smislu mape puta za primenu i dodaje da je i ona lično, kao i članovi Ministarstva koje predvodi u konsultacijama i sa komesarom Varheijem i da zajednički pokušavaju da nađu najbolje modele koji će dovesti do mogućnosti ubrzanja pregovora.  

„To je i bio osnovni motiv i cilj uvođenja novih metoda i elemenata nove metodologije koju je Srbija nedvosmisleno prihvatila", kazala je Joksimović.  

Dodaje da je Srbija krenula aktivno, još pre nekoliko meseci, u značajnu dvostranu misiju, s jedne strane da razgovora sa svim partnerima iz EU i istovremeno uvodila jednu restrukturiranu šemu Ministarstva za evropske integracije i svih pregovaračkih struktura upodobljenu u klasterskom pristupu.    

Poseban akcenat je, kako kaže, stavljen na novi pristup prema koordinisanju onih nacionalnih reformi koje imaju za cilj da se susretnu i da idu u pravcu ostvarivanja ciljeva zelene agende, digitalizacije, održivog zelenog dogovora i održivog razvoja, kao i svih ostalih klastera.    

Joksimović naglašava da klaster 1 postaje i ostaje u slučaju Srbije ključan za merenje napretka jer smo, primećuje, pod striktnim pravilima pregovarali i ranije.    

Međutim, ističe da ekonomsko - investicioni plan za Zapadni Balkan ne može da bude u potpunosti sproveden ukoliko se četiri ključna klastera za taj plan i održivu transformaciju i konvergenciju privreda Zapadnog Balkana sa privredama i ekonomijama EU ne budu posmatrali kao osnovno sredstvo i instrument za njegovu realizaciju.    

U pitanju su, dodaje, klaster 2 - unutrašnje tržište, klaster 3 - konkurentnost i uključujući rast, klaster 4 - zeleni dogovor, digitalizacija i infrastrukturno povezivanje i klaster 5 koji se odnosi na resurse, koheziju i poljoprivrednu politiku.  

Klaster 1 čine politički kriterijumi, a klaster šest su spoljni odnosi, dodaje Joksimović.    

„Apsolutno smo pripremljeni za početak primene nove metodologije, očekujemo u najskorije vreme održavanje jedne političke međuvladine konferencije kako je i predviđeno dokumentom o unapređenoj metodologiji pregovora iz 5. februara i kasnijoj uobličenoj mapi u 2020. godini na kojoj bi trebalo da se usaglasimo i razumemo u pogledu primene nove metodologije kako bi smo ubrzali pristupni proces“, naglašava ministar.    

Joksimović navodi da su reforme koje su sprovedene u Srbiji vidljive i navodi da je nova Vlada započela aktivno proces reformi posebno vezanih za neke nedostajuće elemente u pogledu aktivnosti u oblasti vladavine prava.    

Smatra da su sve te aktivnosti jasan znak aktivnog pristupa i nove Vlade i Srbije i primećuje da neke stvari jesu bile u kašnjenju, ali da je 2020. godina donela mnoga kašnjenja i članicama EU i Uniji.    

„Nekada se prestrogo ocenjuju kandidati, nekada su aršini prestrogi u odnosu na izazove koje svi zajedno delimo, ali nijednog trenutka ne postoji dilema oko toga da li Srbija nastavlja aktivno sa procesom evropskih integracija", kaže Joksimović i dodaje da će Srbija ove godine pokazati da je bila ozbiljna oko reforme u oblasti vladavine prava.    

Što se tiče reforme pravosuđa, Nova vlada je po procedurama koje su obavezujuće morala ponovo da pošalje čitav set ustavnih amandmana na debatu i odlučivanje u parlament, dok će sve druge reforme iz oblasti ekonomskog paketa, koje Srbija već godinama sprovodi, biti usvojene do kraja meseca.    

Isti slučaj je i sa brojnim drugim aktivnostima koje su definisane kroz šest klastera.  

„Imamo spreman plan, sva ministarstva su uključena, nova metodologija znači i veću političku angažovanost i posvećenost svih u vladi, svih ministarstava, institucija, uključujući Narodnu skupštinu i druge delove državnog sistema. To je proces za sve, u kojem svako ima svoj udeo, obaveze i odgovornosti, ali i svi imaju svoj deo benefita. Mislim da smo ozbiljni oko toga i da će to ova godina pokazati“, navodi ministar.    

S druge strane, kaže Joksimović, Srbija očekuje i da EU i EK pokažu ozbiljnost u pogledu kredibilnijeg i verodostojnijeg procesa proširenja uz unapređenu razradu i primenu nove metodologije.    

Kada je reč o međustranačkom dijalogu, Joksimović kaže da je parlament mesto za taj tip dijaloga, a da je vladajuća stranka pokazala spremnost i uključenost u taj proces.

Joksimović je navela i da je Srbija za investicioni plan i IPA programe 31. jula i u avgustu poslala 12 velikih infrastrukturnih projekata iz oblasti zelenog dogovora, transporta, socijalne inkluzije, digitalizacije i energetskog sektora i dodaje da su naišli na jako dobre ocene od strane Evropske komisije.    

„Srbija ne samo da ne kaska, već naprotiv u nekim segmentima pokazujemo visok nivo proaktivnosti i verujem da će se to manifestovati ove godine kroz ubrzanje pristupnog procesa“, ističe Joksimović.    

Kada je reč o pandemiji virusa korona, Joksimović podseća da je Srbija bila među prvim zemljama koja je učestvovala čak i finansijski u procesu razvoja vakcine, kao i da je dva puta za to donirala finansijska sredstva - prvi put dva miliona evra, drugi put 100.000 evra.    

„Smatrali smo da će kroz Kovaks mehanizam i potrebe Srbije i građana regiona biti dodatno uvažene. Nažalost, zbog poznatih problema sa dobavljačima i problemima u zemljama EU, Srbija još uvek nije uspela da nabavi vakcine preko tog mehanizma", navodi.    

Joksimović kaže da je odvojeno 70 miliona evra pomoći, ali da ta sredstva još uvek nisu alocirana, a sve i da su alocirana tim novcem ne bismo mogli da kupimo vakcine. 

„Mi smo kao odgovorna Vlada i predsednik Aleksandar Vučić nastojali da nabavimo vakcine", kazala je Joksimović i sa ponosom istakla da je Srbija danas druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih proporcionalno gledano u odnosu na 100.000

„Voleli bismo i nadamo se da će unapređeni mehanizam nabavki vakcina i zajedničkih nabavki kroz neki mehanizam biti dostupan i regionu Zapadnog Balkana", kaže Joksimović i primećuje da nažalost neke zemlje kao što su BiH i Crna Gora još uvek nisu ušle u taj proces.    

Smatram da je velika odgovornost EU i EK da pomognu i našim susedima i dodaje da će Srbija pomoći koliko god može.    

„Mi smo jedan kontigent vakcina već odvojili i za Severnu Makedoniju i time pokazujemo i da smo organizovani i otporni i da zaista na pravi način brinemo ne samo o svom stanovništvu, već i o stanovništvu i zdravlju građana EU", kaže ministar.

Izvor: Tanjug