Poziv izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja govori da je potvrđen napredak Srbije u procesu pristupanja EU, kaže ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i ističe da Srbija ima pet pripremljenih poglavlja za otvaranje, od kojih je najveću podršku članica EU za otvaranje dobilo Poglavlje 2, koje se odnosi na slobodu kretanja radnika.
Bilčikov nacrt Rezolucije o napretku Srbije, koji bi trebalo da bude predstavljen u Spoljnopolitičkom odboru EP u decembru, Joksimović ocenjuje kao „balansiran“ i primećuje da se u njemu „u dobroj meri“ uvažavaju delovi i preuzimaju formulacije iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku.
„Dobro je što se poziva na otvaranje novih poglavlja, bez obzira da li po staroj ili novoj metodologiji. Poziv govori da je evidentiran izvestan napredak u ključnim oblastima. Međutim, EP kao šire telo, koje ima veliki raspon političkih grupacija i viđenja, uvek unosi i novu retoriku i narativ u pogledu posebnih oblasti“, kaže Joksimović za Tanjug.
Napominje da Srbija ima pet pripremljenih pregovaračkih pozicija - Poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika, Poglavlje 14 koje se tiče transporta, Poglavlje 21 vezano za transevropske mreže, Poglavlje 3 koje se odnosi na poslovno nastanjivanje i pružanje usluga i Poglavlje 27 životna sredina.
„To su pozicije koje su podnete EK i koje mogu biti otvorene, ako se države članice dogovore da je napredak u oblasti vladavine prava i implementaciji Briselskog sporazuma dovoljan da se otvori makar jedno poglavlje, a smatram da za to ima elemenata“, rekla je Joksimović.
Kako kaže, fokus u Rezoluciji je na vladavini prava, kao i u izveštaju EK, zatim na slobodi medija, kao i na preporukama za unapređenje izbornih uslova i političkog dijaloga što se, navodi Joksimović, i očekuje da bude posebno pomenuto od strane EP.
Joksimović ukazuje da su u nacrtu Bilčikove Rezolucije dobro ocenjene ekonomske performanse što smatra veoma važnim uz podsećanje da tzv. kriterijumi iz Kopenhagena, koji bi trebalo da budu jednaki za sve države, počivaju na tri stuba - političkim kriterijumima, ekonomskim kriterijumima i dobroj upravi.
„Ekonomski kriterijumi mnogo znače u oceni napretka jedne zemlje. Naša ekonomija je pokazala da je otporna i fleksibilna, da smo radili dobro i odgovorno. Najvažnije je da nikome iz EU nismo na teretu i to je naša velika prednost kao kandidata, što se prepoznaje u ovom nacrtu“, ukazuje Joksimović.
Naglašena je, kaže, i posvećenost Beograda dijalogu sa Prištinom, kao i da je izraženo očekivanje da se postigne sveobuhvatni dogovor što, napominje Joksimović, u praksi očigledno nije tako lako.
Joksimović pojašnjava da tek sledi usaglašavanje Rezolucije sa svim poslanicima EP nakon podnošenja njihovih amandmana, dok se usvajanje tog dokumenta očekuje početkom sledeće godine.
Ona podseća da je Srbija prihvatila novu metodologiju za proširenje EU koja nije usmerena isključivo na pregovore po pojedinačnim poglavljima već su, kako kaže, pojedinačna poglavlja, grupisana u šest klastera, instrument da se otvori čitav klaster.
Joksimović kaže da je uputila poziv kolegama u EU da se, nezavisno od toga da li će Srbija otvoriti poglavlje po staroj ili novoj metodologiji, održi politička međuvladina konferencija na kojoj bi se na najvišem nivou razgovaralo o pristupnom procesu.
Ukazuje da nova metodologija predviđa da se, nakon usvajanja zaključaka o proširenju, sa kandidatima održi međuvladina konferencija na kojoj se razgovara o pristupnom procesu, očekivanjima EU od kandidata, ali i o tome šta kandidati očekuju, gde vide poteškoće, a gde prednosti.
„Da se makar delimično razjasni način na koji će se nova metodologija primeniti na Srbiju, koja je otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja. Ta inicijativa je naišla na dobar odjek jer pokazuje da smo zaista prihvatili novu metodologiju i da želimo da neki njeni elementi odmah budu primenjeni“, navodi Joksimović.
Napominje da razume da EK, zbog situacije sa pregovaračkim procesima sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kojima je nova metodologija inicijalno namenjena, ne može da kandidatima da sve detalje, ali bi, smatra Joksimović, bilo korisno da se na najvišem političkom nivou razjasni kako će se primenjivati nova metodologija i po kojim procedurama da bi Srbija sledeće godine ubrzala proces kroz otvaranje čitavih klastera.
„Što se tiče reformi znamo šta nam je činiti, nijednog trenutka nismo to izgubili iz vida. Klasterski pristup je jedna dimenzija, ali je još važniji pojačani politički nadzor nad procesom i zato očekujemo da se na političkom nivou razgovora o procesu, pristupu pregovorima, očekivanjima i planovima Srbije kako bismo spremniji ušli u 2021. i imali bolje rezultate“, zaključila je Joksimović.
Izvor: Tanjug
