Informacije Aktuelnosti

Novine u procesu pristupanja Republike Srbije EU

01. septembar 2020. | Beograd

Novine u procesu pristupanja Republike Srbije EU

Kolegijum komesara Evropske unije početkom godine je usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU sa ciljem da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana. S obzirom na to da su sve države kandidati na Zapadnom Balkanu prihvatile novu metodologiju, uključujući i Srbiju, molimo Vas da pojasnite suštinu nove metodologije i način njene primene na našu zemlju?

Otvorili smo više od polovine pregovaračkih poglavlja, vodeći pregovore po kriterijumima, koji su od samog početka bili vrlo strogi i rigorozni, čak i onda kada su se menjali i primenjivali samo za Srbiju. Nova metodologija ne bi trebalo da nam bude prepreka, jer želimo da dinamika reformi koje sprovodimo bude preneta i na naš napredak na evropskom putu i otvaranju što većeg broja poglavlja, što do sada nije bio slučaj. Savet EU je 25. marta 2020. godine podržao Komunikaciju Evropske komisije „Poboljšanje procesa pridruživanja - Verodostojna perspektiva EU za Zapadni Balkan“ od 5. februara 2020. godine, sa ciljem da se intenzivira proces pristupanja zemalja regiona. Najvažnije komponente nove metodologija su: (1) jačanje kredibilnosti procesa političkog dijaloga, (2) uvođenje tzv. klastera (6), u kojima su poglavlja svrstana po oblastima i (3) pojačan politički nadzor i podsticanje država kandidata. Novom metodologijom, obaveze koje država mora da ispuni ostaju iste kao i ranije, što podrazumeva usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i njihovu efikasnu implementaciju. Otvaranje i zatvaranje poglavlja stavlja u fokus određene oblasti koje bi mogle dobiti prioritet u cilju bržeg usklađivanja, za šta su neophodni administrativni kapaciteti, ne samo na centralnom, već i na lokalnom nivou. Videćemo u kom obliku se nova metodologija može primeniti i kako će se vrednovati dosadašnji napredak Srbije. Nastojaćemo da tokom nemačkog predsedavanja usaglasimo „mapu puta” i plan za njenu primenu u kontekstu najavljenog ekonomskog i investicionog paketa EU, koji treba da bude zvanično objavljen na jesen.

Da li se naša administracija, pogotovo pregovaračke strukture, već pripremaju za novi model pregovora? Šta vidite kao najveće izazove za administraciju u svetlu nove metodologije? Gde bi mogli da se pojave eventualni problemi ili zastoji?

Članstvo Republike Srbije u EU i nastavak procesa evropskih integracija glavni su strateški ciljevi naše spoljne politike. Najznačajnije reforme bile su, između ostalog, vođene procesom evropskih integracija. Kao ministar i predsednik Saveta Koordinacionog tela za proces pristupanja EU, održala sam poseban sastanak Saveta 31. jula 2020. godine, čiji je cilj bio da se izvrši adekvatna priprema pregovaračkih struktura za narednu fazu pregovaračkog procesa, razmotre reperkusije nove metodologije i programiranje IPA, koja je povezana sa novom metodologijom. Razmotrili smo aktuelno stanje u procesu pristupanja Srbije EU, a pre svega najvažnija pitanja u vezi sa realizacijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), kao i poglavlja kroz klastere koje predviđa nova metodologija. Razgovarali smo o potrebi da se faze pripreme akcionih planova za ispunjavanje merila za otvaranje pregovora u poglavljima u kojima postoje merila i priprema preostalih pregovaračkih pozicija, usaglase sa podelom pregovaračkih poglavlja po klasterima i da rokovi u usvajanju pratećih zakonskih i podzakonskih akata budu u skladu sa dinamikom ostvarivanja Nacionalnog programa, koji treba da sadrži precizne planove za usaglašavanje zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i ispunjavanje uslova za njihovo sprovođenje u praksi. Takođe, zaključeno je da institucije treba da blagovremeno planiraju kapacitete neophodne za efikasno sprovođenje reformi, kako bi se i na taj način poboljšala dinamika procesa pristupanja u narednom periodu.

Da li će se i na koji način promeniti uloga lokalne samouprave u novom modelu proširenja, imajući u vidu da se većina zakonodavstva EU sprovodi na lokalnom nivou? 

Uloga lokalne samouprave se već menja u okviru reforme javne uprave u procesu pristupanja EU, i to kroz proces transformacije lokalne samouprave u efikasnu i odgovornu administraciju, koja je transparentni servis građana. Reforma javne uprave se po novoj metodologiji nalazi u klasteru posvećenom osnovnim pitanjima, tj. vladavini prava, reformi javne uprave, javnim nabavkama, finansijskoj kontroli i statistici. Proces reforme lokalne samouprave će se ubrzati ka potpunoj modernizaciji kroz uvođenje i primenu novih politika, kao i digitalizaciju informacija. To će povratno jačati ulogu lokalne samouprave u novom modelu proširenja u skladu sa principima dobre uprave, koji doprinose efikasnijoj primeni novih propisa usklađenih sa propisima i standardima EU, kao i sa dobrim praksama lokalnih samouprava država članica. Ovaj proces se odvija kako bi administracija bila u službi svih građana Srbije kroz značajnu uštedu njihovog vremena i novca.

Kakvim kapacitetima raspolaže administracija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou kada su u pitanju obaveze u procesu pristupanja kojih će biti sve više? 

Reforma javne uprave predstavlja jedan od ključnih prioriteta u procesu evropskih integracija. Upravo iz tog razloga na moju inicijativu iz sredstava IPA programa za 2015. godinu izdvojeno je 80 miliona evra u formi budžetske pomoći za reformu javne uprave, odakle je deo sredstava opredeljen i za unapređenje javno službeničkog sistema. Kao rezultat, u Izveštaju o napretku EU 2019. godine pozitivno je ocenjen napredak, koji se odnosi na stručno usavršavanje zaposlenih na centralnom i lokalnom nivou i uspostavljanje Nacionalne akademije za javnu upravu. Time je obezbeđen je sistemski pristup unapređenju kompetencija i veština zaposlenih u javnoj upravi i stvoreni uslovi za bolji kvalitet usluga koje se pružaju građanima i privredi. Dodatno, kao Nacionalni IPA koordinator odgovoran za programiranje godišnjih IPA programa posebnu pažnju posvećujem upravo projektima koji su usmereni na unapređenje opštih i specifičnih kompetencija i veština zaposlenih u javnoj upravi zbog čega veliki broj projekata, usko vezan za određene sektorske politike i pregovaračka poglavlja, uvek sadrži i komponentu stručnog usavršavanja. Razume se, kako proces evropskih integracija predstavlja jedan sveobuhvatan i dinamičan proces predstoji nam još mnogo aktivnosti na usavršavanju naše uprave kako bi odgovorila razvojnim potrebama Srbije u kontekstu pristupanja EU.   

Kako možemo da pomognemo opštinama i gradovima u Srbiji da se bolje pripreme za reforme na tom putu, ali i za sredstva iz fondova EU koja su im, kao lokalnim samoupravama, dostupna? 

Lokalne samouprave u narednom periodu moraju posebnu pažnju da posvete strateškom planiranju i unapređenju kapaciteta za pripremu i realizaciju razvojnih i infrastrukturnih projekata. Ovo je bitno ne samo u cilju što boljeg korišćenja pretpristupnih fondova, već i kao deo priprema za višestruko veće postpristupne fondove EU. Zato je Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, za koje je Ministarstvo za evropske integracije nadležno u procesu pregovora i koje je sačinilo Akcioni plan na koji čekamo komentare Evropske komisije, predviđeno sprovođenje obuka i programa stručnog usavršavanja na regionalnom i lokalnom nivou, gde su kao ključni partneri prepoznati upravo SKGO-a i regionalne razvojne agencije. Kao nacionalni IPA koordinator želim i da vas obavestim da smo u prethodnom periodu radili na obezbeđenju značajne bespovratne pomoći EU lokalnim samoupravama iz sredstava IPA programa za 2020. godinu i da će čak 40 miliona evra biti opredeljeno za realizaciju razvojnih projekata uključujući i izgradnju ekonomske i socijalne infrastrukture poput škola, vrtića, domova zdravlja, sportskih objekata itd.

Da li očekujete otvaranje nekog od poglavlja do kraja nemačkog predsedavanja EU i kako vidite nastavak evropskih integracija Srbije?

Pozdravili smo početak predsedavanja Nemačke, koje je počelo 1. jula 2020. godine i izrazili nadu da će Nemačka kao zemlja osnivač EU, uneti novi kvalitet u proces proširenja, ulažući napor da se obezbedi veći kredibilitet i dinamika samog procesa. Trenutno pred Savetom EU imamo 5 spremnih pregovaračkih pozicija: p2 – Slobodno kretanje radnika, p3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, p14 - Transportna politika, p21 - Transevropske mreže i p27 – Životna sredina i klimatske promene, dok se pozicije za p28 – Zaštita  potrošača i zdravlja i p10 - Informaciono društvo i mediji nalaze u završnoj fazi pripreme. Na kraju hrvatskog predsedavanja, uprkos činjenici da smo imali nekoliko tehnički potpuno pripremljenih pregovaračkih poglavlja, države članice EU nisu donele odluku o otvaranju novih poglavlja. Kako je predsednik Vučić i najavio nova Vlada će dodatno staviti fokus na proces evropskih integracija kao magistralni pravac reformi, i ja očekujem da će u novoj Vladi sva resorna ministarstva biti fokusirana i spremna da pojačanim tempom sprovode reforme iz oblasti jačanja vladavine prava i ekonomskog razvoja. Ostajemo čvrsto posvećeni nastavku reformskog procesa u svim oblastima koje su u najboljem interesu naših građana u svim delovima Srbije. 

Izvor: Evropske novosti, Stalna konferencija gradova i opština
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2462/objavljen-prvi-broj-evropskih-novosti