Informacije Aktuelnosti

Šta će nova ekonomska pravila značiti za Srbiju

27. avgust 2020. | Beograd

Šta će nova ekonomska pravila značiti za Srbiju

Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, kaže za „Politiku“ da revidirana propisi u najvećoj mogućoj meri obuhvataju interese većine privrednih grana naše zemlje, kao i naših najznačajnijih trgovinskih partnera.

Evropska komisija usvojila je pre nekoliko dana paket predloga za povećanje trgovine između EU i 20 susednih zemalja, među kojima je i Srbija. Cilj je, kako se navodi, brži oporavak od ekonomskih posledica pandemije kovid 19. Šta ovo konkretno znači za našu zemlju i da li se posle ovoga može očekivati povećanje obima trgovanja sa EU?

Ovo pitanje je posebno značajno zbog  komentara  koji su se posle ove vesti mogli čuti u javnosti da se, tokom krize, pokazalo da pojedine evropske države nisu u stanju da obezbede prehrambenu sigurnost, ali i da je takav potez jedan od načina da se smanji zavisnost od uvoza iz Amerike i Kine.

Kako je za „Politiku“ rekla Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, revidirana PEM pravila u najvećoj mogućoj meri obuhvataju interese većine privrednih grana naše zemlje, kao i naših najznačajnijih trgovinskih partnera. Posebno imajući u vidu dominantan značaj evropskog tržišta za ukupan obim naše spoljnotrgovinske razmene, a naročito u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.

„Pravila su pojednostavljena i fleksibilnija u pogledu uslova za sticanje porekla robe i modernizovana u smislu prilagođavanja zahtevima svetske privrede. Poseban značaj, a to će znati naši izvoznici, ima uvođenje instituta pune kumulacije porekla i ukidanja zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carinskih dažbina na materijale bez porekla (osim za tekstil), čime se bitno olakšava preferencijalna trgovina“, rekla je Joksimovićeva. Izmenjena pravila, dodaje, omogućiće srpskim kompanijama da lakše izvoze u EU pod preferencijalnim uslovima i obrnuto.

Ona smatra da će fleksibilnija pravila kumulacije doprineti lakšoj ekonomskoj integraciji i razvoju integrisanih lanaca snabdevanja u zemljama regiona koje ih primenjuju. Kako je objasnila, ovi trgovinski podsticaji za razvijanje većeg obima trgovine sa EU, s druge strane  dovode i do povećanja kompetitivnosti EU u regionu. Kako kaže, u proceduralnom smislu, Savet EU treba da usvoji predloge, što će omogućiti EU da se dogovori sa trgovinskim partnerima o uvođenju novih pravila u relevantne sporazume.

Iz Evropske komisije su nedavno podsetili da roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz s nižim stopama carine ili čak nultom stopom, u zavisnosti od povlašćenog tarifnog tretmana. Predlozi Evropske komisije će sada, kako se navodi, modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume sa 20 zemalja iz panevropsko-mediteranske regije (PEM).

Srbija, podsetimo, već ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU kojim su ukinuta plaćanja carinskih dažbina na sve industrijske i poljoprivredne proizvode koji se izvoze iz Srbije u EU, i to primenom autonomnih trgovinskih mera, osim za deo poljoprivrednih proizvoda koji su zaštićeni preferencijalnim tarifnim kvotama (šećer, junetina, vino, neke vrste ribe).

U tom smislu, trgovinske povlastice koje je Srbija ranije dobila značajne su. Da li nova liberalizacija koja se pominje znači eventualnu izmenu delova SSP ili ukidanje kvota na određene proizvode?

Joksimovićeva podseća da je na devetom sastanku Zajedničkog komiteta regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM ZK), koji je održan 27. novembra 2019. godine, Republika Srbija glasala za predlog odluke PEM ZK o izmenama regionalne Konvencije, što nije slučaj sa svim partnerima.

„Što se tiče odgovora na vaše pitanje, u ovom slučaju nije suština u kvotama, već, prema predviđenoj proceduri, o reviziji SSP. Izmena znači usvajanje izmena protokola tri uz SSP – definicija pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodi administrativne saradnje. Taj Aneks SSP se ne odnosi na kvote, ali obuhvata sve vrste roba, sirovina i proizvoda“, objašnjava Joksimovićeva. 

Kako kaže, suštinu ove odluke i prednosti koja ona sa sobom nosi možda je najbolje objasniti na konkretnom primeru. Tako će pojedini poljoprivredni proizvodi, kao npr. biljke, voće i povrće za jelo, kafa, čaj i slično, koji su gajeni ili ubrani na teritoriji strane ugovornice, imati poreklo te strane ugovornice, čak i ako se uzgajaju od semena, lukovica, podloga, pupoljaka ili drugih delova živih biljaka uvezenih iz druge strane ugovornice. Nova pravila su fleksibilnija i liberalnija - naročito u pogledu visine sadržaja materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla. Što se tiče industrijskih proizvoda (izuzev tekstila), revidirana pravila donose značajne olakšice za sticanje porekla.

Joksimovićeva naglašava da je izbrisan veliki broj specifičnih pravila i data je mogućnost korišćenja alternativnog pravila za sticanje porekla, čime se izvozniku daje mogućnost da bira lakši uslov za sticanje porekla.

Autor: Ivana Albunović

Izvor: Politika