Srbija je jedina zemlja koja je morala da počne pregovore sa EU otvaranjem poglavlja koja su najteža, a to su poglavlja 23 i 24, izjavila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, dodajući da na našem evropskom putu postoji kumulacija dva uslova - reforme, koje su nezaobilazne i Kosovo i Metohija.
Joksimović je za TV Happy pojasnila da su poglavlja 23 i 24 najteža jer pokrivaju sve one teme u društvu koje su najvažnije, a koje su vrlo osetljive kada se menjaju - vladavina prava, borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, nacionalne manjine, bezbednost, mediji, sve teme koje, kako kaže, tvore društvo demokratskim.
„Sva poglavlja koja smo otvorili, 18 do ovog trenutka, mogli smo da otvorimo ne samo kada smo spremni po poglavlju, nego ako ima napretka u vladavini prava, što nijedna druga država nije imala kao princip pregovora“, kazala je Joksimović.
Kako je objasnila, ako smo mogli da otvorimo poglavlja za koja smo spremni, na primer poglavlje transport, mi nismo mogli tako da pregovaramo, nego EK i zemlje članice kažu ako ima napretka u poglavljima 23 i 24, tj. vladavini prava, onda Srbija može da nastavi da otvara poglavlja za koje je spremna, a koja su vezana za druge oblasti.
Najvažnije je da se poglavlja zatvaraju, ali važno je i otvaranje, kazala je Joksimović i pojasnila da na primer spremamo poglavlje zaštite potrošača i javno zdravlje - 28, a kada otvorimo to poglavlje to znači da smo mi već dosta uradili po osnovu onih mehanizama koji postoje i u EU vezanih za zaštitu potrošača.
„Kada se otvori poglavlje, postoji čitav niz aktivnosti. To su konkretne stvari, usvajanja zakona, podzakonskih akata itd, a kada se dostigne nivo skoro potpune usklađenosti, onda se poglavlje zatvara“, dodaje Joksimović.
Ističe i da ovih 18 poglavlja koja smo otvorili znači da smo mi imali ozbiljne reforme u oblasti vladavine prava, jer bez toga ne bismo mogli da ih otvorimo.
Dok je SNS bila u opoziciji, kako kaže Joksimović, velike demokrate i proevropejci su imale proliferaciju evropskih vrednosti, zakona, retorike, a od suštinskih reformi nije bilo ništa.
„To je bila epski neuspela reforma pravosuđa, mreža sudova po Srbiji je bila poremećena, mi i dan danas imamo posledice jedne takve neuspele reforme. Ušli smo u proces 2014, otvorili smo pregovore te godine, briselski sporazum je već bio potpisan, što je bio jedan od uslova da nastavimo naš evropski put“, navodi.
Kako kaže, poslednjih šest, sedam godina u Srbiji je sređena ekonomija, a ono što oporavlja ekonomiju su investicije.
U tom smislu, Joksimović navodi da je EU najveći investitor u Srbiji i dodaje da samo u poslednje dve godine, od svih investicija koje su došle, 70 odsto je iz EU.
„To je ono što nama oporavlja ekonomiju. Sada ćemo se oporaviti od pandemije onoliko brzo koliko se brzo oporavi evropsko tržište jer je to i naše tržište“, kaže.
Upitana da prokomentariše to što je Hrvatskoj EU opredelila sedam milijardi, a nama 70 miliona, Joksimović kaže da bi i mi dobijali više da smo članica EU.
Objašnjava da kada ste kandidat za članstvo, kao što je Srbija, imate pravo na pretpristupne fondove i podseća da je u petak potpisan prvi deo IPA za 2020. u iznosu od 70,2 miliona evra, a da će biti potpisano za još 98 miliona evra, a imaćemo za 2020. i 45 miliona evra za IPARD – poljoprivredne fondove.
„Mi na godišnjem nivou unazad desetak godina imamo oko 200 miliona bespovratno, a kada ste članica postajete deo zajedničke, regionalne, kohezione politike EU, čiji je osnovni cilj da smanji regionalne razlike“, dodaje Joksimović.
Ministar za evropske integracije ističe da bismo mi na godišnjem nivou, da smo članica EU, dobijali oko milijardu i po evra bespovratno, a da smo za šest, sedam godina dobili milijardu i 300 miliona evra bespovratno, onoliko koliko bismo dobili za jednu godinu da smo članica.
Predsednik Aleksandar Vučić je zatražio od EU da nam daju jasnu evropsku perspektivu, a Joksimović kaže da evropska perspektiva Srbije postoji, a samo je pitanje brzine realizacije te perspektive.
Upitana da nije predsednik Vučić na čelu Srbije, već neko drugi ko bi priznao nezavisnost Kosova, da li bi Srbija odmah postala članica, Joksimović kaže da kod nas postoji kumulacija dva uslova - reforme, koje se ne mogu zaobići i Kosovo i Metohija.
„Imamo i dijalog Beograda i Prištine i to je činjenica, stvarnost je ta da smo potpisali briselski sporazum 2013. godine i da smo išli na opciju koja ne znači priznanje, nego sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, koja bi se regulisala čitavim setom sporazuma koji bi bili implementirani“, dodaje ministar.
Kako navodi, osnovni tekst briselskog sporazuma koji se zove Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa, je samo prvi sporazum.
Navodeći da je Priština imala obavezu formiranja zajednice srpskih opština, kao i da to nije ispunila, Joksimović kaže da kada bi oni sproveli ZSO - a mi smo naše već sproveli, onda je trebalo da se ide na „Brisel dva“, a to je pitanje imovine, zaštita crkvenih objekata, interno raseljena lica, ljudska prava, najvažnije teme.
„Upravo zato što nije došlo do implementacije pre svega ZSO, zastali smo u sred ničega“, kaže Joksimović i navodi da su tada svi krenuli da kritikuju Vučića kako je odjednom predložio razmenu teritorija, ali niko nije pitao kako je došlo do toga da se priča o drugim opcijama.
„Važno je sada kada je Miroslav Lajčak imenovan za specijalnog izaslanika da imamo temeljnu razmenu mišljenja šta je do sada postignuto u okviru briselskog sporazuma“, ističe Joksimović.
Navodeći da je Lajčak juče zatražio od kosovskih Albanaca da povuku recipročne mere koje propisuju da roba iz centralne Srbije bez deklaracije „Republika Kosovo“ ne može na teritoriju Kosova i Metohije, Joksimović kaže da je Lajčak tako reagovao zato što je ta mera negiranje onoga što u EU i dalje postoji, a to je statusna neutralnost.
„EU kao nadnacionalna tvorevina ne priznaje države, to je na nacionalnim državama. U EU postoji pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i zato smo mi i prihvatili posredovanje EU, jer mora da bude statusno neutralna. I zato Lajčak i reaguje i kaže kakve su to recipročne mere koje dodatno podrivaju dijalog, kaže ministar.
Kako kaže, u poslednje vreme se razvio koncept Zapadnog Balkana i regionalne povezanosti, protiv čega lično nije, ali je pre svega interesuje šta je sa nama.
Kada je u pitanju „mali Šengen“, Joksimović kaže da on ima smisla i da je predsednik Vučić to pametno uradio.
„Ipak, ona naglašava da je za nju najvažnije da se stalno gura tema pregovora i punopravnog članstva“, ističe Joksimović.
Govoreći o pomoći EU Srbiji tokom pandemije, Joksimović kaže da smo dobili značajnu prenamenu sredstava – 93 miliona evra, a da je komesar Varheji prošle nedelje tokom potpisivanja prvog dela IPA najavio da ćemo biti uključeni i u dodatne EU finansijske instrumente tokom oporavka, na čemu se i predsednik Vučić zahvalio. Naglasila je da smo i mi tokom pandemije pomogli zemljama EU i regionu, i da to Evropska unija vidi.
„Lično sam na inicijativu Vučića otišla u Italiju u sred pandemije, odneli smo pet miliona maski, a oni su rekli da im je retko ko toliku pomoć poslao. Srbija je pokazala da ima čime da doprinese i zajedničkoj otpornosti EU i to svi znaju i zato nisam pesimista“, zaključuje Joksimović.
Izvor: Tanjug
