Politike saradnje definisane Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju

Politike saradnje definisane Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (Naslov VIII)

Politike saradnje predstavljaju oblasti u kojima će sve potpisnice SSP, pa i Srbija, kontinuirano sarađivati sa Evropskom unijom sa glavnim ciljem da se domaće zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire). Potpisivanjem SSP jedna država prihvata pravne tekovine EU i definiše proces u kome će taj postupak usklađivanja izvršiti, upravo kroz definisane politike saradnje, kako bi se pridružila, a zatim i pristupila Uniji.

Sam proces usklađivanja podrazumeva angažovanje i međusobnu saradnju resornih ministarstava i drugih organa Vlade Srbije, Ministarstva  za evropske integracije i nadležnih direktorata Evropske komisije (Generalnog direktorata za proširenje i resornih direktorata, nadležnih za posebne oblasti politika EU). Tako, na primer, resorno ministarstvo u oblasti transporta, preko Ministarstva za evropske integracije, sarađuje sa resornim direktoratom EK (DG MOVE) u izradi nacrta propisa, imajući u vidu zakonodavne potrebe države, međunarodne obaveze i pravo Evropske unije u toj oblasti.

Usklađivanje se ne može obavljati izolovano samo u jednoj oblasti. Politike saradnje proističu jedna iz druge. One se prožimaju i međusobno dopunjuju. SSP-om je sa jedne strane predviđena oblast regionalne saradnje, ali se ta regionalna saradnja podjednako ostvaruje i kroz pojedinačne politike saradnje. To se dobro može ilustrovati u primeru odnosa regionalne saradnje, kao horizontalne politike, u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija kao sektorskih politika, kao i povezanosti ovih pojedinačnih politika kroz sistem transevropskih mreža koji povezuje ove tri oblasti i utiče na razvoj infrastrukture i mreža kojima se, opet, obezbeđuje interkonekcija i interoperabilnost, što zajednički doprinosi jačanju regionalne saradnje. Sličan primer može se uočiti i kod politika saradnji u oblasti energetike i zaštite životne sredine, imajući u vidu da su energenti najveći zagađivači životne sredine, zbog čega propisi koji se donose u ovim oblastima moraju biti međusobno usklađeni.

Upravo se tako, kroz metode povezanosti i faznog usklađivanja, podstiče usklađivanje zakonodavstva u svim oblastima. Iz tih razloga neophodno je postojanje sistemskog načina donošenja odluka koji obezbeđuje da propisi u okviru različitih politika saradnje budu međusobno usaglašeni. U tu svrhu na nacionalnom nivou se donose akcioni planovi i programi (koji definišu odnos usklađivanja i prioritete) i time sprečava kolizija pravnih normi u okviru samog pravnog sistema jedne države i pravnog sistema te države i EU. Vlada Srbije je 1. marta 2018. godine usvojila treći revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA). Ovaj dokument je detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU i predstavlja nastavak prethodnih.

Oblasti politika saradnje

Svaka od oblasti politika saradnje definisana je dalje u tekstu Sporazuma od čl. 89 do čl. 114: