Ј. Јоксимовић: Није промена политике проширења најважнија за реформу ЕУ

13. новембар 2019. | Београд

Ј. Јоксимовић: Није промена политике проширења најважнија за реформу ЕУ

„Сигурна сам да ЕУ и земље чланице у овом тренутку имају важних питања за унутрашње реформе, али ме чуди што се прича 'окренула на главу, уместо на ноге', па се највише прича о променама у политици проширења”, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Она је приметила да се у јавности и медијима воде дискусије о томе како будућност политике проширења и евентуалне измене методологије промене утичу на европски пут Србије и нагласила да Србија има јасан преговарачки оквир.
„Србија је земља која је дубоко у приступном процесу и која отвара поглавља и има јасан преговарачки оквир. Нисмо задовољни динамиком јер мислимо да можемо брже, али уважавамо тренутак у којем се налази ЕУ и потребу ЕУ и појединих земаља да је реформишу како би била уједињенија, боља и снажнија“, рекла је Јоксимовић на отварању изложбе „Примењена носталгија“, у оквиру пројекта који реализује Министарство за европске интеграције.

Јоксимовић је изразила очекивање да ће фокус ЕУ у наредном периоду бити на унутрашњим реформама, уместо на политици проширења, иако се у јавности, како је навела, тема о политици проширења истиче као најважнија тема за ЕУ.

Јоксимовић је оценила да питање будућности проширења ЕУ ниједног тренутка није успорило реформски замах у Србији која, истакла је, припрема нове преговарачке позиције, и изразила очекивање да ће до краја председавања Финске ЕУ бити одржана међувладина конференција и да ће Србија крајем године отворити нека од четири спремна поглавља.
„Мислим да је реално да отворимо једно или два поглавља с обзиром на тренутак и атмосферу у ЕУ, али за Србију значајно да настави свој реформски процес“, истакла је Јоксимовић.

Осврнула се на коментаре о регионалној иницијативи „Мали Шенген“, подсетивши да је та идеја потекла од председника Србије Александра Вучића две недеље пре него што је стигао из Брисела негативан одговор за датум отпочињања преговора Северне Македоније и Албаније и истакла да је потпуно у складу са најбољим европским праксама и темељним европским вредностима.

Како је рекла, том иницијативом Србија је показала свеобухватну одговорност према себи и свом европском путу, али и према другима, као и да је циљ и интерес Србије да регион напредује.
„Збунили су ме поједини аргументи из региона да није добро за њихове економије да учествују на регионалном тржишту. Како онда мисле да учествују на европском тржишту које је много веће, значајније и захтевније“, упитала је Јоксимовић.

Додала је да та иницијатива показује способност и спремност земаља региона да учествују на унутар – регионалном, а у будућности и на заједничком, европском тржишту и нагласила да у тој идеји не би требало учитавати било какве скривене намере Београда.
„Та иницијатива нема само економски ефекат, већ и значај дипломатије људи, као и ефекат упознавања људи, мењања перцепција и предрасуда... На крају, сваки грађанин жели да добије бољу и значајнију прилику за свој лични и професионални и напредак. Наше грађане у највећој мери занима економски стандард, што је природно и нормално, а због чега и подржавају процес регионалне сарадње и процес европских интеграција“, казала је Јоксимовић.

Поновила је да Србија наставља свој европски пут и изразила наду да неће бити успорен, јер, како је рекла, нема разлога за то.

Подсетила је да државе чланице ЕУ ових дана треба да добију незваничан документ о стању спровођења обавеза из Поглавља 23 и 24, на основу којег, како је рекла, треба да донесу одлуку о томе колико поглавља Србија може да отвори до краја године.
„Јуче смо потписали Споразум о сарадњи између Србије и Еуроџаста, што је једно од прелазних мерила за унапређење не само сарадње правосудних органа и тужилаштава између европских земаља и Србије, већ и доказ потпуне посвећености и транспарентности Србије у заједничком борби са организованим криминалом и другим заједничким изазовима који се јављају пред европским земљама“, рекла је Јоксимовић.

Додала је да је Србија у претходном периоду урадила темељан нацрт Медијске стратегије, као и да је покренула дијалог о изборним условима уз посредовање Европског парламента, чиме је, како каже, показала пуну транспарентност и отвореност за унапређење општег амбијента за изборе.

Министар је нагласила да постоје значајне активности у оквиру спровођења обавеза из Поглавља 23 и 24 и да има довољно аргумената за земље чланице да подрже отварање нових поглавља.

Извор: Танјуг