Ј. Јоксимовић: Стратешки циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ

30. октобар 2019. | Београд

Ј. Јоксимовић: Стратешки циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ

Стратешки циљ Србије је пуноправно чланство у Европској унији, а не статус привилегованог партнерства, поручила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и нагласила да Србија остаје посвећена европском путу и да неће мењати своју политику, али да очекује од ЕУ да јасно дефинише своје интересе и политику проширења.

Јоксимовић је истакла да је за Србију од изузетног значаја да наставак приступних преговора са ЕУ „има своју динамику“, уз оцену да Србија има реалне основе и аргументе да до краја године отвори нова поглавља.

„У потпуности су технички припремљени Поглавље 2, које се тиче слободе кретања радника, Поглавље 4 које се тиче слободе кретања капитала, Поглавље 14 које се односи на транспортну политику и Поглавље 21 које се односи на трансевропске мреже“ , рекла је Јоксимовић на једанаестом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија (ПОСП) у Скупштини Србије.

Додала је да се интензивно ради на припреми за преговарачку позицију за Поглавље 28, које се односи на заштиту потрошача и здравља, Поглављу 27, које се односи на заштиту животне средине, као и на Поглављу 3 које се односи на слободу пружања услуга и пословног настањивања.

Подсетила је да ће Европска комисија сачинити незваничан документ, који би требало да током новембра буде представљен државама чланицама, о напретку Србије у имплементацији Акционог плана за поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, борбе против корупције, слободе медија, права националног мањина, реформе правосуђа, борбе против организованог криминала.

Оценила је да има довољно врло убедљивих аргумената за државе чланице, с обзиром на читав низ активности које је Србија предузела у, како је рекла, „смутном и недефинисаном“ превирању у вези са опстанком и наставком политике проширења ЕУ. „Ми нисмо чекали, иако смо врло стрпљиви и сачекаћемо да се ЕУ договори шта је будућност политике проширења, али нећемо застајати у реформском процесу“.

Одбацила је наводе, који се могу чути у јавности, да је Србија фрустрирана и да се окреће другим глобалним актерима као што су Кина, Русија, Турска и истовремено нагласила да је Србија високо мотивисана да учини све најбоље за своје грађане и што доноси корист концепт који је важан и за ЕУ – економија добробити.

То је оно чему смо посвећени и трудимо се, тамо где можемо у овој фази преговора, да отворимо врата, ниједног тренутка не запостављајући стратешки циљ који није привилеговано партнерство са ЕУ, већ пуноправно чланство у ЕУ.

„Имамо разумевања за различите идеје и потребе ЕУ, која има потребе за институционалним мењањем, као и за мењањем политике и концепта. Ми показујемо пуно разумевање за то, нисмо због тога фрустрирани, већ стрпљиви“, рекла је Јоксимовић и оценила важним што је ту поруку поновио и председник Србије Александар Вучић у Бриселу у разговору са званичницима одлазеће администрације ЕУ.

Нагласила је да је Србија показала да је поуздан партнер ЕУ, који не мења своју политику преко ноћи, чак и када околности нису на руку политици проширења, и истовремено поставила питање да ли је ЕУ поуздан партнер у смислу искрености политике проширења.

Додала је да је Србија прва земља на којој је примењена ригидна методологија приступних преговора указујући да је наша земља једина морала да започне са отварањем поглавља 23 и 24, као суспензивним поглављима, уз додатно Поглавље 35 које се односи на имплементацију Бриселског споразума.

Како је рекла, ниједна од држава која је релативно скоро постала чланица ЕУ није започела са том новом методологијом која значи да су најзахтевнија поглавља морала да буду отворена у најранијој фази преговора, а биће затворена последња.

„Методологија по којој Србија преговара налаже да, ако нема никаквог напретка или има много назадовања у областима поглавља 23 и 24, преговори по другим поглављима могу бити привремено обустављени. Србија је, дакле, већ преживела једну ревизију методологије и у оквиру ње успешно преговара“, навела је Јоксимовић.

Министар је скренула пажњу да процес ЕУ интеграција још увек има позитивно трансформишуће дејство на све у региону и додала да не разуме да било ко жели да се одрекне нечега што само ЕУ поседује – моћ интеграције и транспоновања највиших стандарда и вредности, које ЕУ још увек чине најбољим местом за живот.

„Чуди ме да се уопште дискутује о томе да ли ЕУ жели да се одрекне те предности и те моћи. Са свима другима можете да имате привилегована партнерства и уговорне односе, али нема такве врсте интеграција као што има ЕУ.

Поновила је да Србија остаје посвећена европском путу, како би постала боље место за живот и додала да ће показати стрпљење док ЕУ не дефинише своје интересе како би даљим проширивањем на Западни Балкан подигла своју конкурентност и „меку моћ“ у глобалним оквирима.

„Не боримо се само за себе, искрено се залажемо и да друге земље у региону учине те помаке зарад интереса свих одговорних влада, а то је бољи живот наших грађана“, нагласила је Јоксимовић.

Истакла је да је Србија већ у приступном процесу, за разлику од Северне Македоније и Албаније, и да је важно уочити ту разлику јер се у последњих дана у јавности може чути низ незваничних информација и анализа о томе како ће да се настави приступни процес.

„Ми нисмо у процесу придруживања, већ у приступном процесу и требало би да се бавимо тиме онако како је предвидела кредибилна стратегија за проширење за Западни Балкан из фебруара 2018. године коју је у Србију донео председник ЕК Жан Клод Јункер.

У тој стратегији се, указује министар, јасно каже да су Србија и Црна Гора фаворити у том процесу и говори се о њиховој јасној перспективи.

„Та стратегија је дата као легат новој Европској комисији и новој председници Урсули фон дер Лајен на извршење и ми очекујемо да се у том духу и маниру настави политика проширења“, рекла је Јоксимовић указујући да је Фон дер Лајен у свом првом обраћању Европском парламенту назначила да „нема целовите, јединствене, уједињене, солидарне и мирне ЕУ без Западног Балкана“.

Извор: Танјуг