Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Социјална димензија кључна у процесу ЕУ интеграција

17. септембар 2019. | Београд

Ј. Јоксимовић: Социјална димензија кључна у процесу ЕУ интеграција

Социјална димензија кључни је аспект европских интеграција, закључено је данас на конференцији „Да нико не буде заборављен у процесу европских интеграција“ у Београду и истакнуто да европске интеграције немају значај, уколико грађани не осећају напредак у том процесу.

На отварању конференције министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић приметила је да социјална димензија европских интеграција није увек у фокусу јавности, иако су, како је истакла, водећи мотиви које грађани Србије наводе као подршку процесу ЕУ интеграција из домена социјалне политике и социјалне кохезије, односно заједничке политике ЕУ.
То су, како је навела, веће могућности за запошљавање, већа социјална једнакост, поштовање права маргинализованих и рањивих група, развијен социјални дијалог, раст општег животног стандарда...
„Јасно је да су ово разлози који највише мотивишу наше грађане. Као одговорна влада морамо да имамо у виду да процес отварања поглавља јесте значајан, али да је најважније да у процесу европских интеграција никог не заобиђемо“, нагласила је Јоксимовић.

У том контексту, истакла је важност учешћа грађанских иницијатива у социјалној политици, пре свега, цивилног сектора и невладиних организација и оценила да се на тај начин потврђује аутентичност и неопозивост процеса европских интеграција.
„Идеал Европе, од њеног настајања, јесте истински уједињена, социјална и солидарна европска заједница. Да би била таква, мора да укључи и државе које тренутно нису њене чланице, односно, земље кандидате и потенцијалне кандидате за њено чланство“, рекла је Јадранка Јоксимовић.

Подсетила је да је у Стратегији проширења за Западни Балкан из 2018. године посебно истакнута социјална димензија, односно социјална кохезија, скопчана са циљевима одрживог развоја и заштити животне средине.
„Управо су то и теме које су грађани ЕУ недвосмислено подржали на претходним изборима за европске институције“, напоменула је Јоксимовић.

На отварању конференције у оквиру Иницијативе за социјалну димензију европских интеграција (ИСД) Западног Балкана, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да је идеја да земље кандидати за чланство у ЕУ из региона покажу синергију у социјалној сфери и заједнички аплицирају за пројекте којима ће, како је истакао, показати да крупним корацима иду ка ЕУ.

Ђорђевић је рекао да у пројекту који је покренула немачка невладина организација Арбеитер – Самаритер – Бунд (АСБ) са циљем оснаживања дијалога између цивилног сектора, грађана и политичких елита и јачања социјалне димензије ЕУ интеграција, учествује 65 мање развијених општина из региона, а 15 из Србије. Свака општина, како је објаснио, припремила је по три пројекта у области социјалне политике чија је вредност 50.000 евра.
„Приликом израде пројеката, закључено је да локалним самоуправама недостају стратегије у области социјалне заштите, да су центри за социјални рад оптерећени, да су мали издаци за социјалну заштиту из буџета и да недостаје локалних партнерстава на изградњи иновативних облика у развоју социјалног предузетништва“, рекао је Ђорђевић.

Нагласио је да ће његово Министарство кроз овај и друге сличне пројекте наставити да унапређује област социјалне заштите и да инфраструктурно и кадровски јача сектор за социјални рад.

Ђорђевић је захвалио АСБ на томе што је, како каже, био конструктивни партнер општинама у Србији у изради пројеката и на подршци Министарству за европске интеграције.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је социјална инклузија кључна ствар у процесу европских интеграција и да социјална димензија утиче на процес придруживања у оквиру поглавља 19, које се односи на запошљавање и социјалну политику, као и у оквиру поглавља 23, које се тиче људских и мањинских права.

Похвалио је Србију за уложене напоре у социјалној политици и додао да је ЕУ у том сектору у последњих пет година инвестирала 115 милиона евра у Србији.

Председник Федералног управног одбора АСБ-а и бивши посланик Европског парламента Кнут Фалкенштајн подсетио је да су прошле године сви министри социјалне заштите земаља Западног Балкана потписали Декларацију којом су се обавезали да ће се више концентрисати на социјални аспект европских интеграција, а не само на технички аспект отварања поглавља.

Како је рекао, жеља АСБ-а је да подржи општине у региону Западног Балкана, као и невладине организације како би сви заједнички радили на остваривању боље социјалне инклузије.
„ЕУ интеграције неће значити ништа, ако грађани не осете напредак. Ова питања не треба оставити само политичарима, ми сви морамо да заједно радимо уколико желимо да успемо“, поручио је Фалкенштајн.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб нагласио је да Немачка подржава Србију у процесу приступања ЕУ и да се тај процес не дотиче само политичких и економских реформи, већ и социјалних питања.
„Зато подржавамо АСБ и све њихове пројекте које спроводе у Србији, као и пројекте ГИЗ-а. Желимо да сви грађани осете бољитак од европских интеграција, а посебно рањиве групе на локалном нивоу'', рекао је Шиб.

Директор АСБ-а за Југоисточну Европу Елмир Бојаџић рекао је да обични грађани, посебно у мањим срединама, често не осете стварне користи од процеса европских интеграција и да је циљ овог пројекта да се то промени.
„Желимо да укључимо и политику, дипломатију, да удружимо снаге и да заједнички покушамо да побољшамо живот оних грађана који су на маргинама друштва и који још не виде користи од активности које се годинама дешавају на политичком нивоу“, рекао је Бојаџић на конференцији у београдском хотелу Зира.

У пројекту учествују општине Апатин, Беочин, Бач, Чока, Жабаљ, Ковачица, Љубовија, Мали Зворник, Трговиште, Косјерић, Лучани, Бела Паланка, Смедеревска Паланка.

Како је наведено, свих 195 пројеката с којима ће заједно конкурисати 65 општина у региону спремни су за финансирање и имплементацију.

Извор: Танјуг