Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да овогодишњи извештај Европске комисије није гори од претходног и појаснила да се у извештају мери шта је у претходних годину дана, односно од последњег извештаја урађено, те да је у овогодишњем забележен напредак у већини области, да постоје области у којима напредак није забележен, али да није забележено ни назадовање.
„Ни логички овогодишњи извештај не може да буде лошији од претходног. Ако неко мисли да ће све препоруке у једном извештајном периоду бити имплементиране, онда наш процес иде много споро, јер не отварамо поглавља у којима би се пратио тај напредак. Извештајни период је релевантан, мери шта се у претходних годину дана урадило, а у овом извештају се нотира да је у односу на прошлогодишњи, у већини области постигнут напредак, а постоје и области у којима није евидентиран напредак, али није евидентиран ни назадак“, казала је Јоксимовић на отварању седме пленарне седнице Националног конвента о ЕУ.
Како каже, извештај може да садржи критичке осврте на одређене делове обавеза које је Србија преузела, и то у смислу темпа, непостојања довољно видљивих резултата, али укупно рећи да је извештај негативан или лошији, то не стоји.
„Оно што је битно јесте да смо ми након добијања извештаја, након састанака, предочили наше мишљење где мислимо да није до краја евидентирано оно што смо урадили, где мислимо да је било политичких оцена. Одмах се конотација убацује да се ми свађамо са неким и чинимо нажао европском путу, али напротив, ми чинимо јако добро кредибилитету Србије као озбиљног кандидата за чланство“, каже Јоксимовић.
Како је навела, то је зато што је процес европских интеграција сусрет две политичке воље, ЕУ и земаља чланица са једне и са друге стране земље кандидата, која је добровољно ушла у тај процес и прихватила да буде надгледана, оцењивана, инструисана у смислу давања инструкција шта треба урадити боље и брже.
То не значи, додаје Јоксимовић, да та друга страна, односно земља кандидат не сме да каже како нешто види, јер она је партнер у процесу, а суштина ЕУ је консензус.
„Чак и када има разлике у мишљењу, суштина европских интеграција је да се дође до договорне платформе, која може да уважи и размимоилажење у мишљењу, али неће блокирати заједнички рад и партнерски однос који је темељ ЕУ“, истиче Јоксимовић и додаје да сматра да се Србија ту показала као максимално одговоран и озбиљан кандидат.
Истакла је да је основна порука из извештаја да напретка има, да би требало да се иде брже у неким областима, што ће, додаје, Србија на прави начин уважити.
„Са најозбиљнијом посвећеношћу смо примили све препоруке из овог извештаја“, каже Јоксимовић и додаје: „Све препоруке које сматрамо да су оправдане настојаћемо да имплементирамо, али увек ћемо давати и коментаре за оно што мислимо да није довољно примећено или добро интерпретирано.“
Наводећи да сви говоре, и из ЕУ и цивилни сектор и владе, да су реформе најважније због грађана и да је то мото евроинтеграција, Јоксимовић каже да се делимично слаже са тим, јер се реформе могу спроводити и без ЕУ интеграција.
Како наводи, реформе би у том случају биле можда спорије и теже, али могле би да се спроведу.
„Поента статуса кандидата и целог преговарачког процеса су реформе, али суштинска логика је пуноправно чланство. Нова платформа одговорности је и на земљама кандидатима и на ЕУ, земље кандидати треба да покажу пуну посвећеност и не заостајање и назадовање, већ кораке који иду напред. ЕУ би требало то на адекватан начин да валоризује кроз конкретан напредак, а то је приближавање ЕУ - затварање, отварање поглавља и на крају мора да дође и до чланства“, наводи министар.
Како каже, реформе су важне пре свега због грађана, али и због чланства, које је циљ.
Наводећи да је пре неколико дана почело да се прича о Балканској унији, Јоксимовић каже да су прво неке земље Балкана већ у Унији, а с друге стране нема потребе да неко мисли да је историјски или културолошки Скандинавија више европска него Балкан.
Сматра да је Балкан уз све реформе потпуно уклопљив у систем ЕУ и да нам је тамо место.
„Да би се кредибилна политика проширења задржала, мислим да је пред нама пуно посла, али и пред ЕУ, да оснажи себе, реформише своје политике, нађе и почне да говори једним гласом о својим заједничким политикама“, каже Јоксимовић и додаје да су избори за Европски парламент показали да ће проевропска већина постојати, те да су грађани показали да је ЕУ модус на који они желе да решавају проблеме, као што су оснивачи желели да ЕУ буде модел за решавање тадашњих изазова.
„Наша посвећеност на европском путу и неодустајање од европских интеграција треба да буду импулс за ЕУ да разуме да је још увек модел који има интегративну моћ, који има моћ да пренесе оно што јесте - мир, безбедност, просперитет“, истиче Јоксимовић.
Сматра да је овогодишњи Извештај добио заслужену и значајну пажњу какву није имао у претходних петнаестак година, посебно имајући у виду да је Србија добијала извештаје и пре него што су започети преговори са ЕУ.
„Ако негде постоји отворена дебата, мислим да је то на овогодишњем извештају показано, што показује отвореност Владе и укупног друштва, јер носиоци процеса смо сви и није имплементација медијске стратегије, ни уставних амандмана део само обавезе Владе, то је обавеза целог друштва, а највећа одговорност је Владе да креира амбијент и ефикасно успостави законски оквир, да би сви други могли на прави начин да имплементирају, па и цивилно друштво“, каже министар.
Извор: Танјуг
