Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић сматра да ће Европски парламент након избора задржати позитивну политику према кредибилном проширењу Европске уније, не очекује драстичне промене, али додаје да ће нова персонална решења бити значајна за процес европских интеграција Србије.
„Не очекујем негативно драматичне промене, али ће нова стратешка, а не у толикој мери и персонална констелација, имати значаја за наш процес европских интеграција“, рекла је Јоксимовић Танјугу.
Избори за Европски парламент почели су данас гласањем у Холандији и Великој Британији, а трајаће до недеље, када ће гласaти грађани највећег броја држава чланица.
Јоксимовић каже да је за Србију будући сазив ЕП важан јер та институција, у зависности од констелације политичких групација које ће у њему имати већину, утиче на стратешки правац политике ЕУ према бројним питањима, између осталог и политику проширења, али и на персоналне и друге одлуке осталих европских институција - Европске комисије, комесара, Европског савета.
За нас је значајно да ли ће се задржати мејнстрим образац ЕУ који заговарају странке десног цента, Европске народне партије, која је и до сада била најдоминантнија у ЕП и мејнстрим левог центра, а то су прогресивни социјалисти и демократе, који, уз све разлике левице и деснице, задржавају срж вредности ЕУ, као заједничког тржишта и вредносног концепта заједничког за све земље, те које су наклоњене политици проширења", рекла је Јоксимовић.
да се, према њеном мишљењу, оправдано пренаглашава утицај тврђих десних партија из земаља ЕУ, али да не треба потценити коалициони капацитет који ће имати либерали и зелени, који су врло прихватљив партнер за обе мејнстрим групације у ЕП.
„Сматрам да ће ЕП након ових избора бити и даље обојен тако да ће задржати позитивну политику према кредибилном проширењу, који значи сет услова и критеријума који су до сада познати", навела је Јоксимовић.
Иако каже да је за Србију најзначајније каква ће бити стратешка димензија према политици проширења, Јоксимовић додаје да су и персонална решења важна, посебно ко ће бити известилац ЕП за Србију, председавајући Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање, односно да ли ће они бити наклоњени политици проширења.
Функцију известиоца у ЕП за Србију последњих пет година обављао је Дејвид Мекалистер, који припада немачкој ЦДУ, односно Европској народној партији, док је председавајући Одбору Едуард Кукан такође из Европске народне партије и такође наклоњен проширењу.
„Те две функције су за нас врло значајне, јер је важно да добијемо некога ко ће бити заговорник политике проширења", истакла је Јоксимовић.
Наводи да је важно и да се у Европској комисији задржи портфолио комесара за проширење и суседску политику, коју сада обавља комесар Јоханес Хан, који је, каже Јоксимовић, врло наклоњен проширењу и региону Западног Балкана.
„То ће значити да политика проширења задржава место које је заузимала и до сада", истиче Јоксимовић.
Додаје да је Србија партнерима из свих земаља ЕУ упутила сигнал да би било добро задржати такав портфолио јер би се на тај начин, додаје, послао добар политички сигнал према кандидатима и политици проширења.
Министар верује да се ЕУ неће затварати према политици проширења и да ће се заједничка политика проширења препознати као један од лидерских капацитета Европске уније, која жели да буде јачи глобални актер и поврати снажнију улогу на глобалном плану.
„Политика проширења је један од лидерских капацитета ЕУ“, истакла је Јоксимовић.
Посланици новог сазива ЕП би 2. јула требало да седну у посланичке клупе, након чега ће уследити формирање нових институција и структура, док би Европска комисија, са новим персоналним и кадровским решењима, требало да почне са радом 1. новембра.
„Чак и да дође до неких озбиљних промена, мислим да активном билатералном платформом сарадње са земљама чланицама то заиста може да буде превазиђено. Мада не очекујем посебно негативан сценарио, мислим да ће, поред многих активности након конситуисања нових институција и упознавања нових људи који ће се бавити Србијом и проширењем, бити важно да појачамо и билатералне активности са земљама чланицама", навела је Јоксимовић.
Министар је и међународни секретар СНС, странке која је придружени члан групације Европске народне партије, што је највиши степен придруживања за странку која долази из земље која није чланица ЕУ.
У том смислу, Јоксимовић каже да се нада да ће ЕПП и даље задржати највећи број места у парламенту.
„То је додатна платформа партијске дипломатије која утиче и на европске институције, преко људи који у њих долазе из ових партија, а такви односи су били значајни и понекад олакшавали овај процес. Надамо се да ћемо тако и наставити“, рекла је Јоксимовић.
Јоксимовић је оценила и да претходни избори за ЕП, 2014. године, нису били на овај начин медијски пропраћени, те додала да се у међувремену много тога дешавало и у државама чланицама, али и у ЕУ, попут Брегзита, мигрантске кризе, као и да је продубљено несагласје око неких заједничких политика ЕУ, међу самим државама чланицама.
Оценила је и да се кампања у свим државама чланицама водила на различите начине и да су, од земље до земље, биле доминантне различите теме.
Око 400 милиона Европљана из 28 земаља чланица ЕУ, од данас до недеље, бираће своје представнике за Европски парламент у наредних пет година.
Данас су први на гласање изашли Холанђани и Британци, док ће у највећем броју држава чланица европски избори бити одржани у недељу, 26. маја.
Резултати који ће одредити састав деветог сазива ЕП биће познати у недељу, око 22 сата.
Извор: Танјуг
