Договори из Брисела нису за ценкање!

20. март 2019. | Београд

Договори из Брисела нису за ценкање!

Поглавље 35 требало је да послужи праћењу постигнутих договора са Приштином, иако је вишеструко доказано да их Србија поштује. Договори постоје или не постоје, они нису роба за кантар и ценкање. Једини начин да ЕУ сачува интегралну неповредивост и недељивост преговарачког процеса са Србијом јесте евакуисање праћења Бриселског споразума из своје преговарачке платформе за поглавље 35.

Ово у интервјуу за „Новости“, а поводом низа потеза Приштине који су блокирали дијалог са Београдом, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Она још једном наглашава да је Београд договоре из Брисела применио, а да Приштина није једини и најважнији - Заједницу српских општина:

Без оправдања евентуално успоравање пута у Унију

- Коначно, увођењем тарифа Приштина је зауставила дијалог, а усвајањем платформе саопштила да за њих Бриселски споразум не постоји. Зато више није изводљиво да једино и само Београд настоји да га одржи посвећеном решеношћу за сарадњу, а да ЕУ и други међународни актери не успевају да извуку кола дијалога која су заглибила у конфронтацијском муљу Приштине. Србија је од 2013, доследно поштујући начела европског поретка мира, пошла од позитивне премисе да ће дијалог довести до одрживо потребног решења за односе између Београда и Приштине.

Може ли Србија да дође у парадоксалну ситуацију да, због опструкција Приштине у процесу нормализације односа, буде кажњена заустављањем преговора са ЕУ?

- ЕУ као потписник Бриселског споразума може да направи темељни преглед постигнутог, па ће се показати да Београд нема неизвршених обавеза, те доследно правилима преговора, која укључују и то да не може Приштина блокирати Србију на њеном европском путу, не видим никакво валидно оправдање за евентуално успоравање процеса Србије због унилатералних потеза Приштине, који обесмишљавају и читав рад ЕУ у дијалогу. Верујем да је узајамни и обострано подударни интерес Србије и ЕУ постизање одрживе стабилности европског поретка у нашем региону.

Када би могла да буду отворена нова преговарачка поглавља?

- Очекујемо одржавање следеће међувладине конференције и отварање нових поглавља до краја јуна ове године, након завршетка европских избора и објављивања годишњег извештаја о напретку Србије. Имајући у виду реформе које се спроводе у свим областима, а посебно у области владавине права и економије, очекујем да годишњи извештај на објективан начин представи наше резултате и констатује конкретан напредак у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ. Пет поглавља је технички спремно за отварање - поглавље 2 (слобода кретања радника), 4 (слободно кретање капитала), 9 (финансијске услуге), 14 (транспорт) и 21 (трансевропске мреже) и реално је да отворимо нека нова поглавља, не могу да обећам колико њих.

Ј. Јоксимовић

Ј. Јоксимовић

 

 

 

Колико је реално Ваше очекивање да у ЕУ говоре једним гласом о проширењу, с обзиром на тренутно стање у Унији?

- Очекујем да након европских избора нови састав и мандате институција обнови легитимност Уније са јасно одабраним сценаријем будућег развоја. Онда ће ЕУ моћи да говори једногласно, и то све своје политике, а не само политику проширивања. Несумњиво је да се ЕУ заиста налази у стању управљачког оптерећења због неизвесног "брегзитирања", што је чини управљачки рањивом у погледу проширења. Чињеница је да из ЕУ често добијамо амбивалентне поруке, а ти јавни тонови несагласја могу бити протумачени као недостатак политичке воље и резултирати конфузијом код грађана. Наш посао је да одговоримо делотворно на очекивања грађана и припремимо реалистичне планове. Ми смо преузели обавезу да испунимо критеријуме за чланство, а ЕУ је преузела обавезу кредибилну политике проширења.

Постоји ли у Влади Србије и даље јединствен став о чланству у ЕУ као спољнополитичком приоритету?

- Спољнополитички курс земље се не води од данас до сутра, он је дефинисан експозеом и платформом Владе која обједињује стратешке циљеве Владе које су прихватили сви који у Влади учествују, и коју смо представили грађанима. Србија на дневној бази решава низ унутрашњих питања која су понекад оптерећујућа и некада не до краја подстичућа за процес европске интеграције, али то не значи да се дневно колебамо око стратешког циља. Суштина питања су напредак и бољи услови за живот и рад за наше грађане, а то се доказано постиже чланством у ЕУ.

ГОДИНА 2025. – ОТВОРЕНА МОГУЋНОСТ

Каква је перспектива чланства 2025?
- Без обзира на захтеван технички посао који мора да се обави у оквиру преговора, приступање ЕУ је у првом реду политички процес који у највећој мери зависи од ставова, али и перцепција чланица. Ми не посматрамо 2025. као обећање, већ као отворену могућност, и наставићемо да спроводимо реформе.

Д. Милинковић

Извор: Вечерње новости