Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић данас је поручила да Србија не одустаје од залагања за улазак у Европску унију и истакла да ниједна озбиљна држава не мења политику „од данас до сутра“.
„Да бисте били озбиљна држава и влада, не можете да на сваки проблем и изазов реагујете тако што сте фрустрирани, незадовољни, бесни, љути, „е сад ми нећемо“ и тако даље. Када неко каже „хајде да кажемо ћао“ Европској унији, само се плашим да нам они не отпоздраве“, казала је Јоксимовић коментаришући поједине изјаве о преиспитивању политике према ЕУ због њеног односа према Србији.
Према њеним речима, такве ствари се, сувише олако изјављују.
„Наравно да увек треба рећи са чим се не слажете. Мој принцип је да није битно у јавности да кажем ЕУ шта имам, битно ми је да њима то кажем очи у очи и кажем шта су наше фрустрације, а не са нашим грађанима да делим фрустрације и да им снижавам поверење према ЕУ. Рецимо то онде где треба, да бисмо били искрени партнери“, нагласила је она гостујући на ТВ Пинк.
Европска унија је, како је истакла, због актуелних околности, окренута више ка себи, интровертна, али не треба мислити да она не види и није свесна једностраних, незаконитих потеза Приштине.
„У Приштини су за више од 20 година разни „градитељи демократије, мира, безбедности“ постигли само да се озбиљно урушавају темељне европске вредности. Немојте да мислите да Европска унија то не види и не зна. Мислим да су сада нажалост преокупирани и постали интровертни због онога што се дешава унутар ЕУ“, казала је Јоксимовић гостујући на ТВ Пинк.
Када је реч о Приштини и Тирани и њиховим потезима, истакла је да представљају озбиљан проблем за ЕУ и урушавају концепт европске безбедности, европског мира и поретка стабилности у региону Западног Балкана. Према њеним речима, нема суштинске толеранције од ЕУ према једностраним потезима Приштине, али она није довољно фокусирана на то, а изостају конкретне активности што додатно урушава ситуацију.
„Албанија се нада одлуци о почетку преговора са ЕУ. Након оваквог понашања, нисам сигурна да ће они моћи то да добију, ако то добију онда се поставља питање да ли ми говоримо о поретку европског мира и безбедности који смо заједно градили“, казала је Јоксимовић.
Европској унији је, казала је, врло јасно шта се дешава и колика је то опасност, не само за овај регион, јер он се налази унутар ЕУ.
„Не бих ја до краја потценила њихово разумевање онога што се овде дешава. Нажалост, околности су у овом тренутку такве да су окренути више себи и својим проблемима, али зато ми радимо сваки дан да обавештавамо и извештавамо шта се заиста догађа“, рекла је она.
Србија је показала да је максимално флексибилна, прагматична, али, како је истакла, постоји ниво принципа.
„Зато сам казала, Србија хода на високим потпетицама принципа, а то је да се вратимо на оно стање из којег смо изашли због једностраних потеза Приштине“, рекла је она.
Поводом резултата најновије анкете који су показали да се 45 одсто грађана ЕУ противи, а 43 одсто залаже за проширење, министар је истакла да постоје државе које већ дуго нису склоне проширењу, међу којима су Данска, Холандија, Белгија, али да постоје чланице које су изразито склоне проширењу, међу којима су Мађарска, Словачка, Румунија, које заиста подржавају политику проширења.
Не треба мислити да је чланство Србије у ЕУ разлог због којег ти грађани не желе проширење, казала је она и истакла да разлог противљења проширењу лежи у промени друштвене и политичке атмосфере у појединим утицајним чланицама ЕУ након мигрантске кризе.
Сада када Румунија преузима шестомесечно председавање ЕУ, Јоксимовић истиче да верује да ће та земља искористити председавање да покаже своје капацитете иако ће јој на столу бити најпроблематичнија питања ЕУ попут Брегзита, припреме за буџет ЕУ за период 2021-2027. и европски избори заказани за 26. мај.
Како је појаснила, услед европских избора, према односу снага партија у европском парламенту, бирају се носећи стубови ЕУ, попут Европске комисије и комесара, а све то јесте, нагласила је, борба за право на одлучивање и дефинисање политике ЕУ о различитим питањима као што је и питање проширења.
„Биће овде озбиљних померања на политичкој сцени и чланица ЕУ, али и у самој ЕУ, али верујем да политика проширења неће бити померена са агенде. Видећемо којим темпом и динамиком ће се кретати, али верујем да ће остати актуелна и верујем да ће Србија са својим капацитетима реформским, административним, људским, геостратешким и безбедносним доприносом наставити стабилан пут“, казала је она.
Питање отварања Поглавља 31 које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику добило је, према њеним речима, значајно политички тон иако то раније није био случај.
„То је било поглавље које су државе врло лако отварале и затварале. У међувремену су се закомпликовали међународни односи, тј. дошло је до заоштравања на нивоу и Европске уније и неких других глобалних партнера, а пре свега у овом случају са Руском федерацијом“, казала је.
Изразила је жаљење што се, како је казала, у медијима поједностављује та прича.
„У медијима је само отприлике - пошто ми нећемо да уведемо санкције Русији, ми не можемо да отворимо Поглавље 31 и тако даље. То поглавље покрива много шири спектар него што је тај тренутни рестриктивни режим према Русији“, казала је Јоксимовић.
Подсетила је да извештај са скрининга који је пре четири године започео, треба да покрије анализу нивоа усклађености наших различитих параметара са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније као и да је тај извештај са скрининга предуслов за рад на преговарачкој позицији и улазак у припрему преговарачких поглавља.
„Србија, од свих кандидата за чланство, има највећи број учесника у мировним мисијама ЕУ. У четири мировне мисије учествују наши припадници. Прва смо држава у региону по броју учесника у мировним мисијама, прва држава у региону која је почела припрему за цивилне мисије и први у региону који су почели усклађивање наших стратешких докумената, а то су документи одбране и безбедности са стратегијом ЕУ“, казала је.
То, како је објаснила, значи да је спољнополитички приоритет Србије чланство у ЕУ, а она дефинише оквир ових националних, одбрамбених и безбедносних докумената.
„То је озбиљан допринос Србије заједничкој спољнобезбедносној политици, тако да свођење ове приче само на степен усклађености са декларацијама које су углавном везане за питања која се донекле тичу Русије или неких других држава, мислим да ипак није довољан разлог да се каже да је Србија није и да се не усклађује са заједничком безбедносном политиком“, нагласила је Јоксимовић.
Како је казала, Србија је на врло јасан одговоран и довољно експликативан начин објаснила зашто Србија није опредељена да се придружи санкцијама према Русији и да је то нешто што и ни по преговарачком оквиру у овој фази не мора да уради.
Према њеним речима, државе које имају такве захтеве, међу којима су Пољска, Литванија, Летонија, имају свој историјски, „не баш тако лак дискурс са Русијом“ и оне из својих разлога имају другачија очекивања.
Србија, појаснила је, не дели таква историјска искуства са њима и у односу на то покушава да заштити своје политичке и економске интересе.
„У овој фази мислим да постоји довољно елемената да се тај извештај за Поглавље 31 ажурира јер је из 2014. и да се види шта је све Србија у међувремену урадила у погледу доприноса заједничкој спољнобезбедносној политици“, казала је она.
Министар је истакла да је Србија у 2018. години дубоко ушла у реформски процес и урадила, у области владавине права, више у тој једној него у претходне четири године.
Приоритет ће остати реформски процес, а у припреми ће, како је казала, бити бројни закони.
„Наставићемо интензивно, бројни, суштински закони ће бити у припреми. То ће бити у вези са реформом правосуђа, тј. уставним амандманима, биће у припреми закон за спречавање корупције, закон о пореклу имовине, што су кључни закони. Активно припремамо преговарачке позиције за још нека поглавља. Припремамо преговарачку позицију за Поглавље 28, то је заштита потрошача, то ће увести ред у права потрошача и обавезе оних који су на тржишту", казала је она.
На питање хоће ли Хрватска кочити пут Србије ка ЕУ, министар је казала да је то питање за владу у Загребу и нагласила да је однос наших земаља несумњиво оптерећен бројним баластима из прошлости, да се вероватно никад нећемо сложити око интерпретације прошлости, али да то не значи да не треба да сарађујемо у будућности.
„То су не само недопустиве него и поражавајуће ствари, али ја увек настојим да видимо шта можемо боље да урадимо у будућности, зато што смо суседи, упућени смо једни на друге, имамо значајну нашу мањину у Хрватској и имамо грађане Србије који су хрватске националности и они треба да буду спона, а не да нас раздвајају. Председник Вучић је показао добру вољу за то, нисам сигурна да је то показала и друга страна, али немојте да мислите да то није примећено у ЕУ“, казала је.
Како је истакла, Хрватска као чланица ЕУ, на неки начин јесте у предности, она има виши степен одлучности као чланица, што несумњиво и јесте предност чланства „али учествујете у процесу доношења одлука и није у реду да то злоупотребљавате и користите за билатералне односе. Они би требало да се дешавају на билатералан начин, значи да седнемо за сто и да се договоримо“.
Истакла је да је Србија у том смислу учинила доста добрих ствари, али да ће се видети шта ће се дешавати у будућности.
„Не бих апострофирала сада Хрватску, мислим да је и њихов интерес да Србија напредује, да је то интерес овог региона тако да ћемо видети како ће и тај однос изгледати“, казала је она.
Министар је нагласила да грађани треба да разумеју да су се политички односи у међународној арени веома закомпликовали и да ситуација није уопште упоредива са ситуацијом у претходне три или четири године.
„У том смислу, ми треба да будемо врло пажљиви и врло обазриви и да, као и до сада, водимо одговорну политику и да избегнемо неке лоше сценарије. Треба да будемо врло пажљиви, а грађани могу да имају поверења у даљи наставак одговорне политике са фокусом на евроинтеграције које предводе председник Вучић и влада као део извршне власти“, казала је она.
Извор: Танјуг