Најзначајнији циљеви Европске уније у овој области су побољшање система социјалне заштите, повећање образовног нивоа радне снаге, постизање високе стопе запослености уз посебну бригу за категорије које су мање заступљене на тржишту рада, обезбеђивање одговарајућих услова рада и безбедности и здравља на раду, као и социјално укључивање. На основу члана 153. Уговора о функционисању Европске уније, Европска унија подржава и допуњује активности држава чланица у области социјалне политике.
Правне тековине ЕУ у вези са социјалном политиком и запошљавањем укључују минималне стандарде у областима радног права, једнаких могућности, здравља и безбедности на раду и борбе против дискриминације. Државе чланице учествују у процесима ЕУ у области политике запошљавања, социјалног укључивања и социјалне заштите. Социјални партнери држава чланица учествују у социјалном дијалогу на европском нивоу. Европски социјални фонд је главни финансијски инструмент којим ЕУ подржава спровођење своје стратегије запошљавања и доприноси напорима за социјално укључивање.
У области радног законодавства, уређена су питања у вези са правима радника и њиховом заштитом у случају колективног отпуштања, стечаја и пресељења пословања, права радника да буду информисани и консултовани о питањима која се односе на њихов рад, као и правила која се односе на радно време, безбедност и заштиту здравља на раду.
Правне тековине ЕУ у овој области усмерене су и према успостављању једнаких могућности за све, заштити начела једнака зарада за једнак рад, забрани дискриминације по било којој основи и јачању социјалног дијалога.
У области инвалидитета ЕУ је усвојила стратегију која има за циљ да усмери питања у вези са инвалидитетом ка релеватним политикама Европске уније и да допринесе повећању укључености особа са инвалидитетом.
Уведен је и појам флексигурности, који означава комбинацију сигурности запошљавања и социјалне сигурности са целоживотним учењем.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за социјалну политику и запошљавање
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства омладине и спорта; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства здравља; Министарства рударства и енергетике; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства заштите животне средине; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства унутрашњих послова; Министарства одбране; Министарства културе и информисања; Министарства за бригу о породици и демографију; Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Министарства за бригу о селу; Министарства за европске интеграције; Завода за интелектуалну својину; Националне службе за запошљавање; Комесаријата за избеглице и миграције; Завода за социјално осигурање; Републичког завода за статистику; Републичког секретаријата за законодавство; Повереника за заштиту равноправности; Републичког завода за социјалну заштиту; Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
Која је корист и резултат за Србију?
Приступањем Европској унији, усвајају се стандарди на којима се заснива политика ЕУ у овој области која промовише савремене радне односе и социјални дијалог између представника радника и послодаваца. Циљ је заштита радника, али и повећање конкуретности. Посебно се инсистира на социјалној одговорности предузећа, кроз укључивање социјалних и еколошких проблема у пословне стратегије.
Експланаторни скрининг за Поглавље 19 одржан је од 10. до 12. фебруара 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 19 одржан је од 24. до 26. јуна 2014. године.
Преговарачко поглавље 19 део је Кластера 3 - Конкурентност и инклузивни раст. Дата су мерила за отварање и у току је израда акционих планова.
Корисни линкови:
https://ec.europa.eu/social/home.jsp