Informacije Aktuelnosti

Stabilno visoka podrška članstvu Srbije u EU – 54% ZA

22. januar 2020. | Beograd

Stabilno visoka podrška članstvu Srbije u EU – 54% ZA

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 54 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 24 odsto bi glasalo protiv, dok 12 odsto ne bi glasalo uopšte, a 10 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje. Govoreći o rezultatima najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, naglasila je da je istraživanje rađeno prema standardu Evrobarometra i da je u njemu učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina.

Joksimović je istakla da najnoviji podaci pokazuju da se nastavlja trend stabilne natpolovične podrške naših građana evropskim integracijama, budući da su i u prethodne dve godine odgovori na pitanje „Da li biste na referendumu podržali ulazak Srbije u EU“ bili gotovo identični kao u ovom talasu istraživanja. Joksimović je pojasnila da je sam proces jedno, a da je krajnji cilj drugo, „put može biti težak, zahtevan, ne uvek lak i politički komplikovan, ali je putovanje isplativo zbog krajnjeg cilja do koga treba da stignete i gde mislite da treba da budete“. Zbog toga je podrška možda niža u smislu procesa, ali kada pitate ljude - a da li ste za punopravno članstvo – 54 odsto građana kaže da je apsolutno za članstvo.

Ona je istakla da od 2014. godine, kroz istraživanja koje Ministarstvo za evropske integracije sprovodi dva puta godišnje po standardu Evrobarometra, na referendumsko pitanje o članstvu Srbije u EU, pozitivno se izjašnjavalo 46, pa 44 odsto građana, zatim 2015. godine 49 i 48 procenata, 2016. godine 41 i 47 odsto, 2017. godine 49 i 52 procenata kada je ponovo počeo trend natpolovične podrške. 2018. godine zabeleženo je 55 procenata u oba istraživačka perioda, a u prvoj polovini 2019. godine 53 procenta.

„Uverena sam da je većinska podrška građana procesu evropske integracije rezultat sistemskog sprovođenja reformi u oblastima koje su od značaja za brži put Srbije ka članstvu u EU, pre svega u ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, uz dobro planiranje i relativno visok nivo iskorišćenosti fondova Evropske unije“, poručila je Joksimović i dodala da je korist koju građani, lokalne zajednice i država u celini imaju od tih projekata vidljiva i da značajno doprinosi boljem kvalitetu svakodnevnog života.

Prema mišljenju većine ispitanika, za njih 48 odsto članstvo u Evropskoj uniji bilo bi korisno za Srbiju (za 38% korisno i još za 10 % veoma korisno). Građani pojam EU povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i boljom budućnošću za mlade (po 16 odsto), mogućnosti putovanja unutar Evropske unije (15%), te uređenijim društvom (10%).

Imajući u vidu da su u prethodnoj godini otvorena još dva poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, da se uspešno radi na realizaciji projekata koje finansira Evropska unija, jasno je da to građanima daje osnov da se o evropskoj integraciji naše zemlje iznova, u kontinuitetu određuju pozitivno. Joksimović je naglasila da je sagledavajući sve elemente politike proširenja, kako pozitivne i one na koje možemo svojim radom da utičemo, tako i ukupni širi politički kontekst, važno da očekivanja građana budu realna i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog članstva naše zemlje u Uniji.

Kada je reč o višegodišnjim istraživanjima Ministarstva, jasno je da je možda i najstabilniji pozitivan podatak onaj koji govori upravo o racionalnom odnosu građana prema pitanju evropskih integracija. Čak 73 odsto ispitanika podržava reforme koje vode u članstvo u EU i saglasni su da bi ih trebalo sprovoditi i da ih Unija ne postavlja kao uslov. U prethodnim godinama, od juna 2014. godine naovamo taj broj je varirao između 65 i 75 procenta, što znači da postoji realan stav javnosti da su reforme u Srbiji potrebne i zbog boljeg funkcionisanja određenih sektorskih politika, ali i zbog krajnjeg cilja članstva Srbije u EU. „Građani smatraju da su reforme važne za dobrobit građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, ali i da su instrument za članstvo u Evropskoj uniji“ istakla je Joksimović.

Kao najznačajniju, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (19%). Reforma zdravstvenog sistema sa 17 odsto, bolja zaštita ljudskih prava, te reforma pravosuđa sa po 13 procenata sledeće su po važnosti za građane, prema rezultatima istraživanja Ministarstva.

Govoreći o pretpristupnim fondovima EU, Joksimović je podsetila da Srbija prednjači u regionu po iskorišćenosti novca koji joj je na taj način stavljen na raspolaganje, odnosno godišnje oko 200 miliona evra. Posebno je istakla da su kao prioriteti za finansiranje iz IPA fondova za 2019. i 2020. godinu predloženi projekti koji doprinose daljem napretku u oblasti jačanja konkurentnosti privrede, vladavine prava, zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, smanjenja nezaposlenosti i ukupnog društvenog razvoja.

Da se ovi fondovi delotvorno i pravovremeno koriste, govori i podatak da je kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 26 odsto ispitanika prepoznalo je da je Evropska unija najveći donator našoj zemlji. Na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalaze Rusija, na trećem Kina i na četvrtom Japan sa 23, 20 i 8 procenata. Gotovo svaki treći građanin Srbije zna za bar jedan projekat finansiran iz EU fondova (njih 31 odsto) i to najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine (15%), obrazovanja (14%) i zdravstva (12%).

Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. godine do kraja 2016, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije - pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

I ovog puta, najveći procenat građana, njih 62 odsto, smatra da bi odnose Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od očekivanja Evropske unije i procesa evropskih integracija.

Izvor: Tanjug