Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Francuski predlog teško primenljiv na Srbiju i Crnu Goru

18. novembar 2019. | Beograd

J. Joksimović: Francuski predlog teško primenljiv na Srbiju i Crnu Goru

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da će Srbija u decembru otvoriti barem još jedno od, za sada, četiri pripremljena poglavlja i ocenila da se francuski predlog za proširenje EU ne odnosi na Srbiju, jer mi nismo kandidat za otvaranje pregovora već pristupajuća zemlja.

„Važno je da otvorimo bar jedno poglavlje, a mislim da možemo i dva. To nije grandiozan uspeh, ali je dinamika koja pokazuje da uporno radimo, da imamo strpljenje i partnerski odnos, da ne dižemo ruke od procesa reformi“, rekla je Joksimović za RTS.

Na taj način šaljemo poruku da smo pouzdan partner, rekla je ona i poručila „neka i EU pošalje poruku da je pouzdan partner, da drži do onoga što je i potpisano i dogovoreno i da se pravila ne menjaju tokom procesa“.

„Srbija je pripremila četiri poglavlja - 2 koje se odnosi na slobodu kretanja radnika, 4 na slobodu kretanja kapitala, 21 transevropske mreže i 14 – transport“, navela je ona i dodala da Srbija intenzivno radi na otvaranju i drugih pregovaračkih pozicija - na poglavljima 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, 28 zaštitu i pravo potrošača i javnog zdravlja i na Poglavlju 10 - informaciono društvo i mediji.

Prema njenim rečima, francuski predlog za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana bi se teško odnosio na Srbiju i kako dodaje, bio bi teško primenljiv na pregovarački proces Srbije i Crne Gore kao pristupajućih zemalja.

Dodala je da se dokument odnosi na kandidate kao što su Severna Makedonija i Albanija ili potencijalne kandidate - BiH i tzv. Kosovo.

„Ako bi sve zemlje članice prihvatile taj predlog, to bi značilo da bi Evropski savet tu novu metodologiju morao da ubaci kao deo pregovaračkih okvira onda kada započnu pregovori o pristupanju“, rekla je Joksimović i podsetila da je Srbija postala kandidat 2012. a da je pregovore počela 2014. godine.

Najavila je da će sutra razgovarati sa francuskim ambasadorom Žan-Lujem Falkonijem i da će joj on obrazložiti detalje na koji način zvanični Pariz vidi sam proces.

Rekla je da je Srbija zainteresovana da čuje sve što može da unapredi proces ne samo za Srbiju već i druge, jer Beograd nema razlog da ih ometa u tom procesu.

Joksimović je poručila da Srbija ima jasan pregovarački okvir koji je 28 članica EU usvojio, uključujući i Francusku.

Ministar je dodala da bi se, ako bi se gledalo iz ugla da je francuski predlog odličan i usvojen i da se odnosi na Srbiju, postavljalo pitanje „kako bi i ko bi izmerio i na koji način i uz koje kriterijume u kojoj smo sad fazi po novoj metodologiji“.

Joksimović je podsetila da je Srbija već prošla reviziju metodologije i da je Srbija jedina na koju je primenjen princip da pregovori moraju da počnu otvaranjem najtežih poglavlja - 23 i 24 i da se završe njihovim zatvaranjem.

„Za Srbiju je prvi put uveden i kriterijum da su ta poglavlja suspenzivna - što znači da se, ako nema napretka, ne otvaraju druga poglavlja“, rekla je ona.

Dodala je da ne zna kako bi izgledalo to što se u delu dokumenta navodi da bi kriterijumi bili pooštreni kad „već na primeru Srbije imamo taj princip“.

„Ne znam kako bi dodatno bilo moguće pooštriti kriterijume na tom nivou jer taj mehanizam već postoji“, rekla je ministar.

Ona je upozorila da bi, ako bismo rekli - taj predlog je odličan, nema veze i adaptiraćemo se, mnogi uprli prst u Srbiju i rekli Srbija je odmah odustala od članstva jer nikada nije bila iskreno posvećena evropskom putu.

„To nije tačno, za nas je punopravno članstvo vodeći motiv procesa evropskih integracija. Reforme da - ali njih možete sprovoditi i bez punopravnog članstva kao krajnjeg cilja“, kazala je Joksimović.

Upitana da prokomentariše „zeleno svetlo“ koje je dobio novi komesar za proširenje Oliver Varhelji, rekla je da je to odlična vest jer je mađarski diplomata, između ostalog, dosledan zagovornik proširenja. Kako kaže, on će imati pozitivan narativ ne samo prema Srbiji već i proširenju.

Govoreći o novom šefu diplomatije EU Žozepu Borelu, rekla je da mediji otežavaju navodeći „odlično što je Španac, biće na našoj strani“.

„On će morati da se dokazuje, on ne predstavlja Španiju već EU. Doneće novu vizuru koja nije rigidina i uradiće sve da predstavi statusnu neutralnost EU“, kaže ministar i dodaje da je upravo ta statusna neutralnost EU Srbiji bila prihvatljiv okvir posredništava u dijalogu sa Prištinom.

Joksimović je rekla da je iznenađena kako su odjednom svi apostrofirali pristup strukturnim fondovima kao dobru mogućnost, ali podsetila da bi novi uslovi bili kumulativni - dakle i pooštreni kriterijumi, i fazno pristupanje, i reverzibilnost procesa i mogućnost pristupa sektorski strukturnim fondovima.

Podsetila je da je to malo čudno u trenutku kada se i među državama članicama nije razrešilo pitanje i debata koja se vodi o pristupu samih članica strukturnim fondovima, jer pojedine zemlje EU smatraju da nekim članicama treba uskratiti pristup strukturnim fondovima ako nazaduju u pogledu vladavine prava.

Konstatovala je da bi bilo logičnije da se reverzibilnost procesa primenjuje na države članice u tom smislu, a ne samo na pristupajuće zemlje.

Ministar je podsetila da Srbija uspešno koristi IPA pretpristupne fondove, koji jesu znatno manji od strukturnih koji su za sada namenjeni državama članicama, ali da učestvujemo u programima Erazmus plus, Horizont 2020, KOSME fond za mala i srednja preduzeća, evropski socijalni fond, investicioni fond za Zapadni Balkan, kao i da smo značajno uključeni u neke od sektorskih politika EU kroz sporazume sa Evrodžastom, Evropolom, Fronteksom, da učestvujemo u energetskoj, transportnoj politici...

Otuda, smatra Joksimović, „non-pejper“ predviđa za kandidate za otvaranje pregovora dobar deo elemenata sadašnje metodologije pristupnog procesa koji važi za Srbiju, ali sa nešto drugačijim modalitetima i fazama.

Izvor: Tanjug