Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU

30. oktobar 2019. | Beograd

J. Joksimović: Strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU

Strateški cilj Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a ne status privilegovanog partnerstva, poručila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i naglasila da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i da neće menjati svoju politiku, ali da očekuje od EU da jasno definiše svoje interese i politiku proširenja.

Joksimović je istakla da je za Srbiju od izuzetnog značaja da nastavak pristupnih pregovora sa EU „ima svoju dinamiku“, uz ocenu da Srbija ima realne osnove i argumente da do kraja godine otvori nova poglavlja.

„U potpunosti su tehnički pripremljeni Poglavlje 2, koje se tiče slobode kretanja radnika, Poglavlje 4 koje se tiče slobode kretanja kapitala, Poglavlje 14 koje se odnosi na transportnu politiku i Poglavlje 21 koje se odnosi na transevropske mreže“ , rekla je Joksimović na jedanaestom sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija (POSP) u Skupštini Srbije.

Dodala je da se intenzivno radi na pripremi za pregovaračku poziciju za Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja, Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, kao i na Poglavlju 3 koje se odnosi na slobodu pružanja usluga i poslovnog nastanjivanja.

Podsetila je da će Evropska komisija sačiniti nezvaničan dokument, koji bi trebalo da tokom novembra bude predstavljen državama članicama, o napretku Srbije u implementaciji Akcionog plana za poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija, prava nacionalnog manjina, reforme pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala.

Ocenila je da ima dovoljno vrlo ubedljivih argumenata za države članice, s obzirom na čitav niz aktivnosti koje je Srbija preduzela u, kako je rekla, „smutnom i nedefinisanom“ previranju u vezi sa opstankom i nastavkom politike proširenja EU. „Mi nismo čekali, iako smo vrlo strpljivi i sačekaćemo da se EU dogovori šta je budućnost politike proširenja, ali nećemo zastajati u reformskom procesu“.

Odbacila je navode, koji se mogu čuti u javnosti, da je Srbija frustrirana i da se okreće drugim globalnim akterima kao što su Kina, Rusija, Turska i istovremeno naglasila da je Srbija visoko motivisana da učini sve najbolje za svoje građane i što donosi korist koncept koji je važan i za EU – ekonomija dobrobiti.

To je ono čemu smo posvećeni i trudimo se, tamo gde možemo u ovoj fazi pregovora, da otvorimo vrata, nijednog trenutka ne zapostavljajući strateški cilj koji nije privilegovano partnerstvo sa EU, već punopravno članstvo u EU.

„Imamo razumevanja za različite ideje i potrebe EU, koja ima potrebe za institucionalnim menjanjem, kao i za menjanjem politike i koncepta. Mi pokazujemo puno razumevanje za to, nismo zbog toga frustrirani, već strpljivi“, rekla je Joksimović i ocenila važnim što je tu poruku ponovio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu u razgovoru sa zvaničnicima odlazeće administracije EU.

Naglasila je da je Srbija pokazala da je pouzdan partner EU, koji ne menja svoju politiku preko noći, čak i kada okolnosti nisu na ruku politici proširenja, i istovremeno postavila pitanje da li je EU pouzdan partner u smislu iskrenosti politike proširenja.

Dodala je da je Srbija prva zemlja na kojoj je primenjena rigidna metodologija pristupnih pregovora ukazujući da je naša zemlja jedina morala da započne sa otvaranjem poglavlja 23 i 24, kao suspenzivnim poglavljima, uz dodatno Poglavlje 35 koje se odnosi na implementaciju Briselskog sporazuma.

Kako je rekla, nijedna od država koja je relativno skoro postala članica EU nije započela sa tom novom metodologijom koja znači da su najzahtevnija poglavlja morala da budu otvorena u najranijoj fazi pregovora, a biće zatvorena poslednja.

„Metodologija po kojoj Srbija pregovara nalaže da, ako nema nikakvog napretka ili ima mnogo nazadovanja u oblastima poglavlja 23 i 24, pregovori po drugim poglavljima mogu biti privremeno obustavljeni. Srbija je, dakle, već preživela jednu reviziju metodologije i u okviru nje uspešno pregovara“, navela je Joksimović.

Ministar je skrenula pažnju da proces EU integracija još uvek ima pozitivno transformišuće dejstvo na sve u regionu i dodala da ne razume da bilo ko želi da se odrekne nečega što samo EU poseduje – moć integracije i transponovanja najviših standarda i vrednosti, koje EU još uvek čine najboljim mestom za život.

„Čudi me da se uopšte diskutuje o tome da li EU želi da se odrekne te prednosti i te moći. Sa svima drugima možete da imate privilegovana partnerstva i ugovorne odnose, ali nema takve vrste integracija kao što ima EU.

Ponovila je da Srbija ostaje posvećena evropskom putu, kako bi postala bolje mesto za život i dodala da će pokazati strpljenje dok EU ne definiše svoje interese kako bi daljim proširivanjem na Zapadni Balkan podigla svoju konkurentnost i „meku moć“ u globalnim okvirima.

„Ne borimo se samo za sebe, iskreno se zalažemo i da druge zemlje u regionu učine te pomake zarad interesa svih odgovornih vlada, a to je bolji život naših građana“, naglasila je Joksimović.

Istakla je da je Srbija već u pristupnom procesu, za razliku od Severne Makedonije i Albanije, i da je važno uočiti tu razliku jer se u poslednjih dana u javnosti može čuti niz nezvaničnih informacija i analiza o tome kako će da se nastavi pristupni proces.

„Mi nismo u procesu pridruživanja, već u pristupnom procesu i trebalo bi da se bavimo time onako kako je predvidela kredibilna strategija za proširenje za Zapadni Balkan iz februara 2018. godine koju je u Srbiju doneo predsednik EK Žan Klod Junker.

U toj strategiji se, ukazuje ministar, jasno kaže da su Srbija i Crna Gora favoriti u tom procesu i govori se o njihovoj jasnoj perspektivi.

„Ta strategija je data kao legat novoj Evropskoj komisiji i novoj predsednici Ursuli fon der Lajen na izvršenje i mi očekujemo da se u tom duhu i maniru nastavi politika proširenja“, rekla je Joksimović ukazujući da je Fon der Lajen u svom prvom obraćanju Evropskom parlamentu naznačila da „nema celovite, jedinstvene, ujedinjene, solidarne i mirne EU bez Zapadnog Balkana“.

Izvor: Tanjug