Najavom nove metodologije za vođenje pristupnih pregovora, koja još nije u formi zvaničnog predloga, francuski predsednik očigledno želi da prodorno repozicionira ulogu Francuske ne samo unutar EU, već i u regionu tzv. Zapadnog Balkana, mada ja više koristim utemeljeniji izraz, Jugoistočne Evrope. I to je legitimno, ali nisam sigurna da je baš revizija metodologije i osnova politike proširenja urgentna potreba preoblikovanja zajedničkih evropskih politika i institucija. Ima tu dosta drugih prioritetnih poslova za države članice i novu evropsku Komisiju, ali baš zato je izgleda nekim članicama najoportunije krenuti od onoga što je još ante portas. A to su zemlje kandidati i potencijalni kandidati.
Politika proširenja u osnovi bi trebalo da bude potvrda suverenosti Evropske unije, a ne izvrgavanje u „igru straha“ od ovog ili onog geopolitičkog uticaja koji bi popunio „vakuum“ na Zapadnom Balkanu, ukoliko bi u tom stvarno nedostajućem delu za celovitost Unije, a ne u njenom „zadnjem dvorištu“, oslabila EU gravitaciona sila integracije. Jedino validna promena jeste prepoznavanje potencijala Srbije i drugih kandidata za povećanje ukupne vrednosne, političke i ekonomske globalne konkurentnosti EU, a ne stalno pozivanje na izazove bezbednosti i stabilnosti.
Nisam sigurna da je baš revizija metodologije i osnova politike proširenja urgentna potreba preoblikovanja zajedničkih evropskih politika i institucija
Za ostvarivanje nacionalnog razvojnog programa bitan činilac je članstvo zemlje u Evropskoj uniji. Zato se naša politika evrointegrisanja odgovorno vodi u svakom aspektu, i to je ono što u sinergiji i delotvorno uporno sprovode predsednik Vučić i naša vlada.
Srbija je, u dosadašnjem procesu pristupanja, otvorila 17 poglavlja, od kojih su 2 privremeno zatvorena. Takođe, tehnički su za otvaranje u potpunosti pripremljena 4 poglavlja: sloboda kretanja radnika, slobodno kretanje kapitala, transport i transevropske mreže. U uznapredovaloj su pripremi pregovaračke pozicije za poglavlja: 3 – sloboda pružanja usluga, 10 – informaciomno društvo i mediji, 27 – životna sredina i klimatske promene i 28 – zaštita potrošača i zdravlja.
Srbija je, inače, prva država kandidat koja je morala da otpočne pregovore otvaranjem najzahtevnijih tzv. suspenzivnih poglavlja, 23 i 24. U našem slučaju, i 35. I niko i ni u čemu nije nam „gledao kroz prste“. Naprotiv, u Srbiju nije uprto četvoro, nego osmoro očiju. I ako je, ne smeta nam. Neka se žale oni manje zahtevni.
Mi smo kao zemlja favorit za članstvo, u prvom redu naš predsednik Aleksandar Vučić, pokazali da razumemo višak odgovornosti koji zbog toga imamo i prema sebi i prema drugima. Izazov koji je stvaran celom regionu jeste nedavanje saglasnosti Evropske unije za otvaranje pristupnih pregovora sa Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Albanijom.
Republika Srbija i predsednik Vučić su prelivanje ovakvog razvoja u negativnu regionalnu dinamiku pokušali da preduprede produbljivaljem regionalnih manira EU organizacije, od ljudi i ideja do roba i novca, koji svime jača naša preimućstva koja imamo, a smanjuje ranjivosti od kojih patimo i koje težimo da otklonimo.
Srbija je spremna da aktivnim i delotvornim multilateralnim angažmanom u regionu predupređuje opasnosti učmale čekaonice i stajanja u mestu od koga građane ne bole samo noge, nego i glava, a to može da postane ozbiljna pretnja ukoliko oni ne uoče „dividende“ članstva u Evropskoj uniji. Kada se još u izbornim ciklusima ovakvim osećanjem nastoje da okoriste neodgovorne političke stranke koje žele da nanesu štetu Vladi i Srpskoj naprednoj stranci, a zapravo je nanose građanima Srbije, onda je svako spremno poglavlje za koje se Evropska unija ne saglasi da se u pregovorima sa nama otvori, uvećanje izazova za ostvarenje težnji onih 53 odsto građana koji bi da je referendum za članstvo Srbije u Evropskoj uniji danas glasali „za”.
Izvor: Politika