Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da je Višegradska grupa prirodni most jačanja međusobnog poverenja Srbije i Evropske unije.
Ona je naglasila da Srbija, ali i Višegradska grupa (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska) prepoznaju prirodna savezništva i prirodne mostove, a ne iznuđena savezništva.
„Prirodni most za jačanje poverenja Srbije i EU su zemlje Višegradske grupe, koje se sećaju bivše Jugoslavije i Srbije, koja je bila najnaprednija zemlja u ovom delu Evrope”, naglasila je Joksimović za RTS.
Kako kaže, Višegradska grupa je dosledan i vrlo glasan zagovornik proširenja EU i ne deluju samo kao članica EU pojedinačno, već su napravili platformu saradnje kroz koju usklađuju svoj nastup u vezi sa najrazličitijim pitanjima unutar EU.
Kao primer dobrog zajedničkog nastupa Višegradske grupe (V4) navela je period 2014- 2020. godine, kada se tadašnja Evropska komisija formirala, a kada su te zemlje složno nastupile u zahtevu da se odredi više novca za poljoprivredu unutar EU.
„I uspeli su u tome. Oni se pojedinačno u okviru Višegradske grupe dogovaraju i kada usklade svoje interese, koji nisu do kraja istovetni, onda vrlo vešto pregovaraju i bore se unutar EU”, pojasnila je ona.
Naglasila je da Češka predsedava V4 i da je njihov moto predsedavanja „Razborita Evropa”, a da je „razumno i odgovorno” ono što je predsednik Aleksandar Vučić juče postavio kao zajedničku liniju interesa, prirodnog prijateljstva i boljeg razumevanja.
„Ako našim građanima treba više poverenja u EU ili nekim zemljama EU više poverenja u Srbiju, hajde da idemo prirodnim mostovima zemalja koje nas razumeju, znaju koliko je komplikovan proces pristupanja jer su one do 2004. godine - kada su postale člance EU, prolazile kroz ovo što mi prolazimo”, navela je ona.
Podseća da su zemlje članice Višegradske grupe vrlo glasne i da je predsenik Srbije to „dobro apostrofirao”.
„Nekada više vrede nekoliko glasnih i pouzdanih prijatelja nego više tihih dragih poznanika. Ovo je nekoliko, pouzdanih glasnih prijatelja proširenja i evropske budućnosti Srbije”, naglasila je ona.
Dodaje da Srbija ne traži prečice za ulazak u EU, već da nudi ono što ima - tržište, pamet, ideje, da je zemlja koja je pokazala da posle svih neuspeha ima kapacitet preporoda.
Govoreći o 2025. godini kao mogućoj godini ulaska Srbije u EU, ona je podsetila da je u februaru prošle godine stigla „kredibilna strategija proširenja” i da je nju tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker doneo u Srbiju i da je prvi put tada pomenuta ta godina kao mogućnost ulaska Srbije i Crne Gore u EU.
„To je nasleđe koje je dato novoj Evropskoj komisiji i novoj predsednici Ursuli fon der Lajen koja je potvrdila ovu kredibilnu strategiju kada je rekla da nema celovite Evrope bez Zapadnog Balkana u njenom prvom obraćanju Evropskom parlamentu”, pojasnila je ona.
Izvor: RTS i Tanjug