Uvek sam mišljenja da bi svaka politička partija trebalo da se samostalno „izmeri" na izborima, a postizborne koalicije i pregovori onda imaju smisla
Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije kaže da će se o personalnim rešenjima u Vladi razgovarati nakon izbora i da, iako nije zavisna od laskanja, a samohvalisanje joj se ne sviđa, svoje rezultate itekako beleži, jer po prirodi posla često nisu za javno razmahivanje, pa ih šira javnost nekada i ne vidi.
Kako ste doživeli informaciju da će od aktuelnih ministara, nakon izbora, samo jedan od vas ostati u Vladi Srbije?
- Važnije mi je od toga očekivanje i uverenje da su naši građani za ovih nekoliko godina prepoznali održivi, reformski, odgovorno rešen i posvećenim radom ostvarivan strateški pravac razvoja i napretka svih delova Srbije, ali i povratka Srbije na mapu evropskih i svetskih odgovornih partnerstava. Predsednik Vučić i Vlada su radili u sinergiji i koordinaciji i otuda očekujem stabilan, izuzetno dobar rezultat Srpske napredne stranke, jer je naša politička platforma bila okosnica svake vlade poslednjih nekoliko godina. O resorima i personalnim rešenjima u budućoj Vladi Srbije razgovaraće se i odlučivati unutar stranke nakon izbora. A da li će ostati jedan ministar, ili nijedan, manje je značajno.
Nikakve posebne tenzije između mog i kabineta premijerke nije bilo. Pa valjda je dobro i prirodno da se razmenjuju mišljenja, nije Srbija Domanovićevo „Mrtvo more"
Ko od aktuelnih ministara nije zaslužio da uđe u Vladu?
- Mene ta vrsta licitacijskog pisanija i kladioničarskog odnosa prema vladi uopšte ne interesuje. Svoje mišljenje itetako utemeljeno imam o svakome, pa i o sebi, kao i svi drugi i o meni i odrugima. Na kraju, ali i najvažnije, građani itekako imaju izgrađeno mišljenje o svakome od nas koji se bavimo politikom, bilo da smo u vlasti ili opoziciji. Ali moj politički stil svakako nije javno raspredanje o mojim kolegama. Kad bude i gde bude trebalo i imalo smisla, reći ću.
Šta mislite o svojim rezultatima?
- Ima ko da oceni moj rad i rezultate. Nisam zavisna od pohvala i laskanja, a samohvalisanje mi se ne sviđa. Ali, svoje rezultate itekako beležim, kao i sve ono što sam uradila a što veoma često javnost uopšte ne vidi, jer i nije za javno razmahivanje. U poslu evropskih integracija i pristupne diplomatije, moja uloga nije da budem omiljena ni u Briselu ni u Vladi, već da na pouzdanim odgovornim osnovama komunikacije i pregovora vodim „non stop diplomatiju“ nastojeći da nas prepoznaju kao kredibilnog i odgovornog partnera. Otvorila sam 17 poglavlja, potpisala i programirala oko 1 milijardu sredstava iz IPA fondova za reforme, brojne škole, bolnice širom Srbije, usmeravala novac u dogovoru sa EK i kolegama iz vlade na najbolje projekte, i sve je to vidljivo i urađeno. A mislim da sam zemlju i naše interese uvek čvrsto, ali i na dostojanstveno odgovoran način zastupala.
Prijatelji proširenja EU
ŠPANAC I MAĐAR NA POZICIJAMA VAŽNIM ZA NAS
Da li nova administracija EU ide na ruku Srbiji?
- Izuzetno sam zadovoljna što je politika proširenja ostala značajno prisutna na agendi nove Komisije i što je opstao, čak malo i unapređen portfelj o politici proširenja i susedstvu (dosad je bio o pregovorima o proširenju). To je jasan signal da je istinito ono što je Ursula fon der Lajen u svom prvom obraćanju EP i rekla, da nema celovito zaokružene Evrope bez Zapadnog Balkana. To je važno priznanje odgovornih evropskih političara.
Da li će nam značiti što je za budućeg šefa diplomatije EU predložen Katalonac, dok je za proširenje EU zadužen Laslo Tročanji?
- Svakako su dobre vesti jer je reč o ljudima koji dolaze iz država koje su prijatelji proširenja EU. Pre svega se radi o iskusnim osobama i profesionalcima, ali i sa političkim iskustvom, što je uvek važno za proces pregovora i politiku proširenja. Nije dovoljan tehnokratski ekspertizam, već sagledavanja brojnih geopolitičkih, geoekonomskih i uopšte globalnih kretanja, i uticaja koje imaju i na kandidate ali i na EU. Srbiji nisu potrebne prečice ni povlastice, već sagovornik koji strogo ali pravično vrednuje napredak u postizanju visokih standarda EU, ali i koji dijalog sa Prištinom tretira na statusno neutralan način, što je kao što znamo zajednička pozicija EU.
Poverenje u EU
REFORME IZ PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA PODRŽAVA DVE TREĆINE GRAĐANA
Da li je, i koliko, sama EU, svojim stavom prema Srbiji, odgovorna što Srbi gube poverenje u EU?
- Istraživanja javnog mnenja u poslednjih nekoliko godina koje MEI sprovodi na svakih šest meseci govore baš suprotno od vašeg pitanja - postoji stabilna i periodično za koji procenat uvećana podrška procesu evropske integracije. Podsećam i da dve trećine naših građana podržava reforme bazirane na evropskim integracijama. To govori o zrelosti naših građana, koji su od 2000. videli i čuli mnogo zaklinjanja u evropski put, a nikakav pomak, već propale privatizacije, socijalnu indiferentnost prema ljudima koji su ostajali bez posla i svojih prava, neuspelih reformi pravosuđa, slabog priliva investicija, države koja je bila pred bankrotom i ne previše cenjena na međunarodnoj sceni. Otuda je sve ovo, što je od 2014. država sa razvojnim ekspozeom koji je tada premijer Vučić predstavio, održivi realni program koji nas korak po korak, vodi stabilno u EU.
Vučić je kazao da je nekim ministrima važnije slikanje i samopromocija od funkcije. Da li ste se pronašli u tim rečima?
- Ne, baš naprotiv. To znaju mediji, nikada nisam nikoga zvala i vukla za rukav. Nekada mi bude krivo kad čitave važne aktivnosti i rezultate mog ministarstva i moje ne prenesu, ali dobro, i to je pravo medija. Moj rad i rezultati su moj marketing.
Kako doživljavate kada ljudi koji nisu u Vladi, a ni na čelu SNS, na primer Maja Gojković, daju ocene da su se neki ministri umorili i da je vreme da se povuku? Da li to doživljavate kao mešanje u stvari koje ih se ne tiču?
- Zašto tako oštro o Maji? Maja Gojković je predsednik Skupštine Srbije i visoki funkcioner SNS, ima pravo da kaže šta misli, kao i svi drugi koji imaju pravo da kažu šta misle i o Vladi i Skupštini i stranci. Ja više volim na organima stranke da kažem šta mislim, zato i nisam medijski interesantna.
Vučić je kazao da će koalicioni partneri SNS, posle narednih izbora, dobiti manje učešće u vlasti. Da li se slažete da je SNS do sada bio darežljiv prema koalicionim partnerima?
- Da, veoma darežljiv. Zaista sam uvek mišljenja da bi svaka politička partija trebalo da se samostalno „izmeri" na izborima, a postizborne koalicije i pregovori onda imaju smisla.
Da li se smanjila tenzija između vašeg kabineta i kabineta premijerke Ane Brnabić?
- Imamo korektan odnos i nikakve posebne tenzije nije bilo. To je proizašlo iz nekih natpisa o tome da su postojali različiti stavovi oko nekih pitanja, i odmah bombastično se piše o tenzijama. Pa valjda je dobro i prirodno da se razmenjuju mišljenja, nije Srbija Domanovićevo „Mrtvo more", već demokratska zemlja pluralizma mišljenja.
Da li očekujete da se do kraja godine nastavi dijalog Beograda i Prištine?
- Beograd svakako nije odgovoran za nastali zastoj, što je pravilno prepoznala i Evropska unija, kao i najvažnije zemlje. Predsednik Srbije i Vlada su više puta javno rekli da je Beograd spreman za nastavak dijaloga, naravno nakon što bi se ukinule nelegitimne takse, koje podrivaju regionalni ekonomski prostor, ali se to, uprkos pritiscima EU i SAD, nije dogodilo. Očekujem da se nakon ishoda izbora na KiM i politike, koju će po tom pitanju zauzeti novoizabrani predstavnici izvršne vlasti u Prištini, pojača angažman svih zainteresovanih strana da se tarife povuku. Onda bi moglo da se govori o nastavku dijaloga. Videćemo. Generalno, u proteklom periodu, sveukupna situacija na terenu je pogoršana upravo jer je Priština opstruisala napredak, koji je uglavnom bio ograničen zbog neuspeha Prištine da se pridržava obaveza i ispunjava rokove za implementaciju dogovorenih aranžmana od 25. avgusta 2015.
Gojkovićeva ima pravo da kaže šta misli, kao i svi drugi, i o Vladi, i o Skupštini, i o stranci. Ja više volim na organima stranke da kažem šta mislim, zato i nisam medijski interesantna
Najavljuje se i promena formata dijaloga Beograda i Prištine. Da li je to moguće ili mislite da će EU nastaviti da bude posrednik?
- Ovde je važno da se razumeju dve stvari: EU je angažovana kao posrednik u dijalogu zato što se radi o evropskom prostoru i pitanjima iz domena zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU - Briselski sporazum je domet ZSBP EU - to je uostalom rekla i sama Ketrin Ešton, a i sama misija EULEKS na KiM se sprovodi u tom mandatu - i zato što je EU statusno neutralna strana (pet država članica EU i dalje ne priznaje JPN KiM), te ona kao takva jedina, makar i formalno zadovoljava kriterijum nepristrasnosti, što posredovanjem neke druge ili treće strane ne bi bilo izvodljivo. Otuda sam mišljenja da će EU nastaviti da bude posrednik u dijalogu i da će se on nastaviti pod okriljem EU, nezavisno da li će novi visoki predstavnik lično ili uz opunomoćenika nositi ovaj proces. Da li će EU, uz pristanak strana u dijalogu, pozvati i druge zainteresovane učesnike da se značajnije angažuju u procesu postizanja sveobuhvatnog sporazuma je pitanje koje se tiče sposobnosti EU da garantuje poštovanje budućeg sporazuma, a da ne izgubi zasluge za njegovo postizanje. Zato se u izvesnom smislu može očekivati da će se pre sazivanja formalnih sastanaka u Briselu, odvijati intenzivnije diplomatske konsultacije. Izjava kancelarke Angele Merkel „da ne postoji rok za postizanje sporazuma, ali da bi ga trebalo postići što pre" dobra je procena i pokazuje da je EU svesna kompleksnosti i težine ovog procesa.
Razgovarala Katarina Blagović
Izvor: Kurir