Socijalna dimenzija ključni je aspekt evropskih integracija, zaključeno je danas na konferenciji „Da niko ne bude zaboravljen u procesu evropskih integracija“ u Beogradu i istaknuto da evropske integracije nemaju značaj, ukoliko građani ne osećaju napredak u tom procesu.
Na otvaranju konferencije ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović primetila je da socijalna dimenzija evropskih integracija nije uvek u fokusu javnosti, iako su, kako je istakla, vodeći motivi koje građani Srbije navode kao podršku procesu EU integracija iz domena socijalne politike i socijalne kohezije, odnosno zajedničke politike EU.
To su, kako je navela, veće mogućnosti za zapošljavanje, veća socijalna jednakost, poštovanje prava marginalizovanih i ranjivih grupa, razvijen socijalni dijalog, rast opšteg životnog standarda...
„Jasno je da su ovo razlozi koji najviše motivišu naše građane. Kao odgovorna vlada moramo da imamo u vidu da proces otvaranja poglavlja jeste značajan, ali da je najvažnije da u procesu evropskih integracija nikog ne zaobiđemo“, naglasila je Joksimović.
U tom kontekstu, istakla je važnost učešća građanskih inicijativa u socijalnoj politici, pre svega, civilnog sektora i nevladinih organizacija i ocenila da se na taj način potvrđuje autentičnost i neopozivost procesa evropskih integracija.
„Ideal Evrope, od njenog nastajanja, jeste istinski ujedinjena, socijalna i solidarna evropska zajednica. Da bi bila takva, mora da uključi i države koje trenutno nisu njene članice, odnosno, zemlje kandidate i potencijalne kandidate za njeno članstvo“, rekla je Jadranka Joksimović.
Podsetila je da je u Strategiji proširenja za Zapadni Balkan iz 2018. godine posebno istaknuta socijalna dimenzija, odnosno socijalna kohezija, skopčana sa ciljevima održivog razvoja i zaštiti životne sredine.
„Upravo su to i teme koje su građani EU nedvosmisleno podržali na prethodnim izborima za evropske institucije“, napomenula je Joksimović.
Na otvaranju konferencije u okviru Inicijative za socijalnu dimenziju evropskih integracija (ISD) Zapadnog Balkana, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je ideja da zemlje kandidati za članstvo u EU iz regiona pokažu sinergiju u socijalnoj sferi i zajednički apliciraju za projekte kojima će, kako je istakao, pokazati da krupnim koracima idu ka EU.
Đorđević je rekao da u projektu koji je pokrenula nemačka nevladina organizacija Arbeiter – Samariter – Bund (ASB) sa ciljem osnaživanja dijaloga između civilnog sektora, građana i političkih elita i jačanja socijalne dimenzije EU integracija, učestvuje 65 manje razvijenih opština iz regiona, a 15 iz Srbije. Svaka opština, kako je objasnio, pripremila je po tri projekta u oblasti socijalne politike čija je vrednost 50.000 evra.
„Prilikom izrade projekata, zaključeno je da lokalnim samoupravama nedostaju strategije u oblasti socijalne zaštite, da su centri za socijalni rad opterećeni, da su mali izdaci za socijalnu zaštitu iz budžeta i da nedostaje lokalnih partnerstava na izgradnji inovativnih oblika u razvoju socijalnog preduzetništva“, rekao je Đorđević.
Naglasio je da će njegovo Ministarstvo kroz ovaj i druge slične projekte nastaviti da unapređuje oblast socijalne zaštite i da infrastrukturno i kadrovski jača sektor za socijalni rad.
Đorđević je zahvalio ASB na tome što je, kako kaže, bio konstruktivni partner opštinama u Srbiji u izradi projekata i na podršci Ministarstvu za evropske integracije.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je socijalna inkluzija ključna stvar u procesu evropskih integracija i da socijalna dimenzija utiče na proces pridruživanja u okviru poglavlja 19, koje se odnosi na zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i u okviru poglavlja 23, koje se tiče ljudskih i manjinskih prava.
Pohvalio je Srbiju za uložene napore u socijalnoj politici i dodao da je EU u tom sektoru u poslednjih pet godina investirala 115 miliona evra u Srbiji.
Predsednik Federalnog upravnog odbora ASB-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Knut Falkenštajn podsetio je da su prošle godine svi ministri socijalne zaštite zemalja Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da će se više koncentrisati na socijalni aspekt evropskih integracija, a ne samo na tehnički aspekt otvaranja poglavlja.
Kako je rekao, želja ASB-a je da podrži opštine u regionu Zapadnog Balkana, kao i nevladine organizacije kako bi svi zajednički radili na ostvarivanju bolje socijalne inkluzije.
„EU integracije neće značiti ništa, ako građani ne osete napredak. Ova pitanja ne treba ostaviti samo političarima, mi svi moramo da zajedno radimo ukoliko želimo da uspemo“, poručio je Falkenštajn.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib naglasio je da Nemačka podržava Srbiju u procesu pristupanja EU i da se taj proces ne dotiče samo političkih i ekonomskih reformi, već i socijalnih pitanja.
„Zato podržavamo ASB i sve njihove projekte koje sprovode u Srbiji, kao i projekte GIZ-a. Želimo da svi građani osete boljitak od evropskih integracija, a posebno ranjive grupe na lokalnom nivou'', rekao je Šib.
Direktor ASB-a za Jugoistočnu Evropu Elmir Bojadžić rekao je da obični građani, posebno u manjim sredinama, često ne osete stvarne koristi od procesa evropskih integracija i da je cilj ovog projekta da se to promeni.
„Želimo da uključimo i politiku, diplomatiju, da udružimo snage i da zajednički pokušamo da poboljšamo život onih građana koji su na marginama društva i koji još ne vide koristi od aktivnosti koje se godinama dešavaju na političkom nivou“, rekao je Bojadžić na konferenciji u beogradskom hotelu Zira.
U projektu učestvuju opštine Apatin, Beočin, Bač, Čoka, Žabalj, Kovačica, Ljubovija, Mali Zvornik, Trgovište, Kosjerić, Lučani, Bela Palanka, Smederevska Palanka.
Kako je navedeno, svih 195 projekata s kojima će zajedno konkurisati 65 opština u regionu spremni su za finansiranje i implementaciju.
Izvor: Tanjug
