Srbija ima svoju razvojnu strategiju održivog razvoja i stabilno stoji u svom reformskom procesu još od 2012. godine, rekla je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i dodala da su evropske integracije Srbije jasno postavile razvojnu viziju Srbije.
Joksimović je na panelu „Vizioniranje Srbije u budućnosti: kako se evropski put i Agenda 2030 umrežavaju“, u okviru konferencije „Srbija 2030: Činjenice i opcije“ kazala da okvir evropskih integracija uključuje i svih 17 ciljeva održivog razvoja.
„Pregovori kroz svih 35 poglavlja uključuju svih 17 ciljeva održivog razvoja. Možemo da razmišljamo o tome na koji način ćemo postaviti okvir, ali smatram da je svaki ekspoze Aleksandra Vučića strateški okvir koji daje smernice za razvoj Srbije i mislim da imamo dobar strateški dokument“, kazala je Joksimović.
Dodala je da bi Vlada Srbije trebalo da radi sa svim zainteresovanim zajednicama, poslovnom, akademskom, kao i sa međunarodnim partnerima, institucijama, te da na taj način vrednuje uticaj UN Agende 2030.
Prema njenim rečima, za sledeću godinu se sprema dobrovoljni nacionalni izveštaj u UN - koji će predstaviti predsednik Aleksandar Vučić, što pokazuje spremnost Srbije za sprovođenje ciljeva i saradnju po ovim pitanjima.
„Evropske integracije su taj proces koji nama daje okvir za postizanje ciljeva održivog razvoja i verujem da smo kroz dosadašnje pregovore, otvaranja poglavlja, a pripremamo i nove pregovaračke pozicije, ušli duboko u proces postizanja boljeg života za građane Srbije“, rekla je.
Kako je objasnila, to znači sve ono što su građani naveli kao svoja očekivanja od integracija u EU, odnosno i viši životni standard i borba protiv korupcije i reforma zdravstvenog sistema i razvoj poljoprivrede i zaštita životne sredine i dostupnost svega onoga što čini život dostojanstvenim.
„Ne možemo razdvojiti očekivanja građana od samog procesa evropskih integracija od onoga što su univerzalni i opšte prihvaćeni ciljevi koje je postavila UN Agenda 2030“, kazala je Joksimović.
Ministar je navela da je Srbija još 2012, 2014, a pogotovo 2016. godine pripremila celovit reformski program, koji je izložio tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić.
„U ekspozeu tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića pripremljen je celovit reformski program inventivno smele razvojne vizije budućnosti kroz čitav niz reformskih politika i kroz horizontalni proces pregovaranja sa EU, koji je podržan pretpristupnim sredstvima EU, pripremom za kohezione fondove kroz poglavlje 22“, kazala je Joksimović.
Dodala je da je u tom planskom okviru političkog ostvarivanja razvojno smele Srbije usklađena razvojna politika Srbije, koju i danas Vlada sprovodi, sa onim što je i proces evropskih integracija, ali i ono što je u najširem smislu UN Agenda 2030.
Istakla je da se ne sme zaboraviti da EU nije samo politički okvir koji je doneo dugotrajan mir među demokratijama na evropskom kontinentu, već se nakon nastanka širila u pravcu ekonomskih zajednica, da bi dobila i političku i vrednosnu dimenziju.
„Ne može se EU posmatrati bez onoga što su i specifični interesi EU kao zajednice, ne samo politički vrednosne, već i ekonomske. To je najveće tržište u svetu i dan danas, to je i dalje zahvaljujući tim vrednostima najveće tržište sa najvišim životnim standardom i kvalitativno najboljim životom u poređenju sa svim drugim akterima u svetu“, navela je ministar.
Kako je kazala, to su razlozi zbog kojih Srbija vidi i priliku i šansu da prirodno pripada tom sistemu, ne samo vrednosti, već i interesa.
„Nema dileme oko toga šta je prioritet Srbije. Razvojni prioritet i razvojna vizija održivog razvoja Srbije se ostvaruje kroz evropske integracije i to je strateški prioritet Srbije“, istakla je Joksimović.
Prema njenim rečima, zadatak države je da obezbedi svojim građanima pravo na dostojanstven život koji se ne meri samo BDP-om, što je takođe važno, ali se meri i dostupnošću infrastrukture, pijaće vode, zdravstvene zaštite...
Navodeći da se kroz pregovore omogućavaju i drugi ciljevi, Joksimović je kazala da oni ne predstavljaju trošak, već da su to investicije i objasnila da se kroz realizaciju jednog cilja omogućava realizacija sledećeg.
„Recimo, kroz cilj osam i njegove podciljeve - direktne strane investicije, država postiže jeftinije uvođenje standarda ekološke zaštite, zato što oni koji je već imaju, svojim investicijama i svojim tehnološkim načinom poslovanja pojeftinjuju uvođenje tog standarda. Taj novac nije samo trošak, to je investicija u cilj dva - okončati glad, postići bezbednost hrane, poboljšati ishranu i promovisati zdravu životnu sredinu, u cilj tri - obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve generacije, u cilj 13 - preuzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica…", objasnila je Joksimović.
Govoreći o nacionalizaciji ciljeva, koja se, kaže, doživljava kao nacionalna prioritizacija ciljeva, Joksimović je kazala da tu nije u pitanju samo nacionalna prioritizacija ciljeva već i način na koji se uspostavlja set instrumenata, mehanizama i vodi politika da se svi ciljevi u jednom trenutku ostvare.
„Tu svaki cilj omogućava da se drugi ostvari i tu je pitanje odakle počinjemo, kako bi se jedan za drugim omogućavali“, kazala je Joksimović i dodala da nacionalizacija ciljeva predstavlja i instrumente koji su dostupni da se nacionalizuju ciljevi tako što će biti lokalizovani, budžetirani, što će se planirati njihova realizacija, umrežiti sve zainteresovane strane i koristiti dostupni EU fondovi.
(Izvor: Tanjug)
