EU neće tražiti da priznamo Kosovo

Ministar za evropske integracije i internacionalni sekretar Srpske napredne stranke Srbije Jadranka Joksimović u uskršnjem intervjuu za „Alo!” govori o daljim koracima Srbije ka članstvu u EU, problemu Kosova ali i o rekonstrukciji Vlade Srbije.

Šta za vas znači Uskrs?

Koristim ovu priliku da građanima Srbije koji slave pravoslavni Uskrs čestitam i poželim zdravlje, slogu, mir i blagostanje, kao i lični i društveni napredak. Praznici su važni, i državni i verski, jer nose simboliku za jedan narod, državu, ali i za čovečanstvo u celini. Uskrs je simbol obnovljenog života, snage i vitalnosti duha i pravednosti, simbol novog početka. Nastojim da svaki praznik, pa i Uskrs, provedem sa porodicom i mojim najbližima, mada mi se dešavalo, da zbog prirode posla, često budem na službenom putu van zemlje. Ali, to je cena posla, ja sam to prihvatila, a i moji najbliži znaju da sam oduvek bila radoholik, pa se ne ljute.

Koliko biste smeli da obećate Srbiji novih otvorenih i zatvorenih poglavlja do sledećeg Vaskrsa?

Ja teško dajem obećanja, posebno politička, jer moram da budem skoro potpuna uverena da će se realizovati. Uvek sam spremna da govorim o poglavljima za čije otvaranje smo tehnički spremni, jer je to deo posla koji zavisi od nas i od naših rezultata u usklađivanju zakonodavstva sa pravom EU i sprovođenju neophodnih reformi. Međutim, proces evropske integracije je dvostran i zavisi i od faktora na koje ne možemo da utičemo, a koji se odnose na unutrašnje odnose i situaciju u EU. Srbija je u ovom trenutku tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja - 33 (Finansijske i budžetske odredbe), 9 (Finansijske usluge), 13 (Ribarstvo), 18 (Statistika) i 17 (Ekonomska i monetarna unija). Sva ova poglavlja su u osnovi reformska i odnose se na oblasti u kojima se odvijaju reforme od izuzetnog značaja za našu privredu. Imajući u vidu obnovljenu pozitivnu političku klimu u EU u odnosu na politiku proširenja, kao i naše rezultate i napredak u dosadašnjem toku pregovaračkog procesa, očekujemo otvaranje značajnijeg paketa poglavlja u junu ove godine. Smatram da je Srbija postigla dobre rezultate u prethodnom periodu i da zaslužujemo da oni budu vrednovani kroz otvaranje novih poglavlja. Naravno, u okviru poglavlja koja smo otvorili do sada sprovodimo dalje neophodne reforme, i ja verujem da ćemo u idućih godinu dana nekoliko njih i zatvoriti. Bitno je da se radi pa će i rezultati doći.

Koliko sva poslednja dešavanja na Kosovu mogu da utiču na put Srbije u EU?

Mi smo jasno na poziciji mira, dijaloga i traženja kompromisnih rešenja, i to su predsednik Vučić i Vlada pokazali prolazeći najveće i najteže probe i iskušenja, uključujući poslednje skandalozno ciljano hapšenje Marka Đurića. Ali, mi ne možemo da radimo posao umesto svih drugih koji imaju obaveze u ovom procesu. Pitanje kompromisa u vezi sa KiM je i pitanje odgovornosti same EU koja je posredovala u postizanju Briselskog sporazuma, stavila svoj potpis na njega i garant je njegove primene, i u tom smislu je to postalo deo Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Otuda očekujem proaktivan pristup i angažovanje EU i njenih institucija kako bi se obezbedilo da se Briselski sporazum efikasno primeni, posebno u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština koja nije formirana ni pet godina nakon postizanja sporazuma. A tek onda idu teme koje su za nas takođe značajne - imovina, zaštita kulturnog nasleđa, ljudska prava, pitanja nestalih. Pitanje KiM je važno i za regionalnu stabilnost, pa samim tim i za EU i države članice. Bilo bi veoma pogrešno ukoliko bi se naši pregovori o članstvu sa EU vezali u prvom redu za pitanje Kosova. Ako bi se desilo da EU donese takvu odluku ona bi bila rezultat pogrešne političke procene i ignorisanja napretka koji je Srbija postigla u sprovođenju reformi i ispunjavanju kriterijuma za članstvo.
 

Sve više čujemo tezu da će nas pitanje priznanja Kosova dočekati na kraju puta u EU, koliko je to prema Vašem mišljenju realno?

Evropska unija nema jedinstven stav po pitanju statusa KiM i pet država članica ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i nema naznaka da bi one u doglednoj budućnosti mogle da promene svoj stav. U tom smislu nije moguće ni teorijski zamisliti situaciju u kojoj bi EU od nas tražila nešto što ni sve njene države članice ne priznaju i što je u isključivoj nadležnosti država članica a ne EU kao takve. Sa druge strane, i naš stav po pitanju priznanja tzv Kosova je jasan od početka - nema priznanja, već traženja modela održive normalizacije. Vidite, svi su se fokusirali na neki novi budući pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, a zaboravljaju da je i Briselski sporazum itekako pravno obavezujući, sa garancijom EU. Prema tome, sve po redu, mi se kao ozbiljna država držimo dogovora i sporazuma, to je najbolja zaštita naših legitimnih interesa.

Da li i dalje važi cilj da Srbija do 2025. bude spremna za članstvo u EU ili je i tu došlo do promena?

Cilj je ostao isti i strateški pravac Vlade Srbije prema EU se nije promenio. Strategija proširenja koju je EK objavila u februaru daje mogućnost članstva za Srbiju i Crnu Goru do 2025. ukoliko se ispune svi predviđeni kriterijumi. Iako se 2025 pominje kao potencijalni vremenski okvir, dakle nije to zacrtano obećanje, ali smatram da on nije nerealan i nemoguć posebno imajući u vidu da smo Crna Gora i mi najdalje odmakli u pristupnim pregovorima. Naš plan je da do kraja 2021. uskladimo domaće zakonodavstvo sa pravom EU i samim tim u tehničkom smislu budemo spremni za članstvo. Period do 2025 bismo iskoristili za primenu usklađenih propisa, što je takođe kriterijum za punopravno članstvo u EU. Vlada Srbije je na moj predlog 1.marta ove godine usvojila treću revidiranu verziju Nacionalnog programa za usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (NPAA) i to je krovni dokument koji predviđa planiranje u pravcu članstva. Pored usklađivanja zakonodavstva, NPAA sadrži i priloge o finansijskom, odnosno budžetskom planiranju kako bi se omogućila efikasna primena propisa, ali i odredbe o jačanju administrativnih kapaciteta unutar državne uprave kako bi se planovi sproveli u delo.

Završili ste FPN, ko je sve iz vaše generacije danas na visokom položaju u zemlji?

Mnoge kolege, mada nisu iz moje generacije, neki stariji i neki mlađi, obavljaju danas različite važne funkcije. I to je dobro - da politikolozi budu u politici, državnoj upravi, diplomatiji.

Izvor: Alo!